6
Da li ostavljate bakšiš i restoranu? Ako napravite račun veći od 2.000 dinara, koliki bakšiš je u redu ostaviti?
Skoro 1.000 ljudi odgovorilo je na našu onlajn anketu – Ako u restoranu napravite račun veći od 2.000 dinara, koliki bakšiš je u redu ostaviti. Bakšiš je inače jedna od interesantnijih tema, a posebno u poslednje vreme otkad je sve poskupelo, pa i klopa i piće u restoranu.
I kako vi gledate na tu situaciju?
„Deset odsto. To je nepisano pravilo. No, niko neće zameriti ako ostavite i manje, pod uslovom da to nije 10 dinara“, kaže jedna Mirjana.
Darko se slaže – minimum je 10 odsto, što bi bilo 200 dinara.
„Ti ljudi rade za minimalnu platu, vrlo malo slobodnih dana i minimalan godišnji odmor, a bakšiš shvatite da ne dajete njima već sebi jer će vam se dobar bakšiš vratiti već kod sledeće posete tom restoranu.“
Aleksandar ima ustaljenu računicu.
„Bakšiš za račun od 2.000 dinara je 200. Ako je račun 4.000 do 5.000 dinara, ok je 350. Ako je 10.000, ok je 400 ili 500… I realno 500 je sasvim ok… Ko ima više nek daje, a ko ide po restoranima, verovatno ima da da i više.. Ovi što rade za malu platu u opštini, zdravstvu i kojima niko ne daje bakšiš verovatno i ne idu po restoranima, a da idu, verovatno ne bi dali ništa, govoreći -:a ko meni daje… Bakšis je uvek lepo dati dok god je on na dobrovoljnoj bazi. Nažalost, mnogi koji bi po prirodi posla( državne službe) trebalo da rade samo za platu, prosto nameću pravilo da se za uslugu mora dati nešto, što se baš i ne zove bakšiš, već ucena i korupcija.“
I Ratko ima svoje porincipe.
„Bakšiš nije obaveza. Ljudi rade svoj posao i za to su plaćeni. Ako sam prezadovoljan uslugom, zaokružiću na neku cifru i to je to. Isto bi bilo kao da u svakoj delatnosti koja je vezana za uslugu ostavljate bakšiš. Na šalteru u pošti, na kasi u supermarketu, na benzinskoj….. Ponavljam, ostaviću bakšiš, ali ne tamo gde konobar nije ispraznio pepeljaru od prethodnog gosta.“
Pročitajte još:
Na to se nadovezuje poruka jednog Vladice.
„Radio sam kao konobar 18 godina. U svim normalnim zemljama je 10 odsto od računa napojnica za konobara. Jedino kod nas ljudi misle da je bakšiš grad u Turskoj.… čast izuzecima.“
Na kraju jedna Svetlana podseća šta je uopšte smisao bakšiša.
„Postoje neke norme ponašanja u društvu, koje nigde nisu zvanično zapisane, ali smo ih stekli u kući, od svojih roditelja. Došlo je vreme pametan da zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati. Otud i ova besmislena polemika oko bakšiša. Nekada su gospoda išla u restorane (malo ih ima i danas), pa se znalo da je bakšiš i odraz zahvalnost za pruženu uslugu. Danas svi hoće da budu gospoda, ali na svoj način, ne shvatajući da to tako ne može. Ako konstantno ne pazariš kod istog prodavca, bez obzira koja namirnica je u pitanju, ne možeš nikada dobiti kvalitet. To su život i norme kojih se pridržavamo.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
