0
Ako imate ove osobine, spadate u vrlo inteligentne ljude.
Ljude sa natprosečnom inteligencijom ne definišu samo visoke ocene koje dobijaju na testovima inteligencije. Ovi ljudi obično imaju i mnoge druge zajedničke karakteristike.
Paradoksalno, inteligentni ljudi prepoznaju granice svog intelekta i to ih ponekad čini veoma nesigurnima. Svest o svojim ograničenjima vodi ih ka stalnom usavršavanju. Manje inteligentni ljudi imaju tendenciju da precenjuju svoje kognitivne sposobnosti.
Istraživanje objavljeno u časopisu „Journal of Individual Differences“ sugeriše da postoji veza između otvorenosti za nova iskustva i inteligencije. Čini se da je intelektualna radoznalost koja nas pokreće da učimo o novim kulturama, istražujemo teme i otkrivamo šta je drugačije od nas, dobar pokazatelj inteligencije.
Pametniji ljudi vole usamljenost – istraživanja pokazuju da imaju manje zadovoljstva u međuljudskim odnosima od većine ljudi. Drugim rečima, pametni ljudi nisu toliko zainteresovani za druženje i imaju manje prijatelja.
Oni sa dobrom samokontrolom ne podležu trenutnim zadovoljstvima i znaju kako da odlože zadovoljstvo. Istraživanje objavljeno u časopisu „Psichological Science“ povezalo je sposobnost odlaganja trenutnog zadovoljstva da bi se u budućnosti dobilo veće zadovoljstvo (samokontrola) sa višim rezultatima na testovima inteligencije.
Naučnici sa Univerziteta u Novom Meksiku primetili su da ljudi sa dobrim smislom za humor obično postižu više rezultate na testovima inteligencije.
I ne samo to, isti istraživački tim je istraživao količnik inteligencije određenih profesija uz napomenu da profesionalni komičari imaju tendenciju da postižu više od proseka na testovima inteligencije.
Ova osobina je posebno povezana sa verbalnom inteligencijom.
Ljudi koji imaju dobre rezultate na testovima verbalne i neverbalne inteligencije više cene crni humor, piše u studiji koju je objavio 2017. časopis „Cognitive Processing“.
Ljudska inteligencija se ogledava u sposobnosti učenja iz iskustva i prilagođavanja novim situacijama koristeći naučene pojmove za manipulaciju i poboljšanje okoline.
Jasno je da su osobe sa natprosečnom inteligencijom sposobne da prepoznaju svoje greške i da uče iz njih, kao i da se dobro prilagode svakodnevnim izazovima.
Inteligencija se definiše kao sposobnost aktivnog prilagođavanja okruženju.
Efikasna adaptacija se zasniva na kognitivnim procesima kao što su percepcija, učenje, pamćenje, rezonovanje i veštine rešavanja problema.
To nas dovodi do zaključka da inteligencija nije jedan mentalni proces, nije apsolutna vrednost, već selektivna kombinacija različitih sposobnosti, prenosi psicoadvisor.
***
Bonus video: Najinteligentniji ljudi sveta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
