0
Stručnjaci se slažu da IQ test ne može da bude jedino merilo koje daje jasnu sliku o inteligenciji, pa se izdvajaju drugi pokazatelji karakteristični za vrlo inteligentne osobe.
Sposobnost da stvari gledate iz tuđe perspektive jasno govori da ste emotivno inteligentni. To znači da razumete emocije i izražavate ih zdravo i produktivno, pišu na sajtu Health Line. Prvi važan korak je svesnost sopstvenih emocija, ali inteligentne osobe odlično primećuju i kako se drugi osećaju, i to kroz govor tela i ponašanje. A kao i mnogo toga drugog, i empatija se razvija vežbom. Stoga, što više budete učili o drugima i brinuli o njima, jačaćete svoju emotivnu inteligenciju.
Vreme za sebe i uživanje u trenucima mira takođe je znak inteligencije. To ne znači da inteligentne osobe ne vole druge ljude. I introvertni i inteligentni ljudi prosto vole da budu sami sa sobom, da se posvete mislima, da smišljaju nove ideje. A što više vremena provodimo s drugima, imaćemo ga manje da se posvetimo sopstvenim ciljevima. I nije nemoguće imati drage ljude i prijatelje, a opet odvojiti vreme samo za sebe.
Prvi korak ka tome je da znate šta očekujete od drugih. Takođe, ako ste svesni sebe, to znači i da ste svesni svojih sposobnosti, životnih vrednosti, ciljeva. Imate samopouzdanja, znate koje su vam vrline, znate kako da pravite izbore koji mogu da vam donesu boljitak. Ipak, nekad je potrebno vremena da bismo mogli da se iskažemo slobodno, da postavimo granice, da ucrtamo sopstveni put.
Jednostavno objašnjenje vas retko kad zadovolji. Uživate u čitanju, umenosti i istraživanju drugih jezika i kultura. Postavljate smislena pitanja koja ciljaju u srž, satima istražujete na internetu ono što vas zanima ili rastavljate nešto čisto da biste vidli kako funkcioniše.
Radoznali ste i to, uz otvorenost uma i spremnost da prespitate i sopstvena ubeđenja, jeste jasan pokazatelj inteligencije.
Pročitajte još:
Možda niste baš Šerlok Holms, ali to što primećujete šta se zbiva oko vas može da upućuje na vašu inteligenciju. S lakoćom primate i obrađujete informacije koje dobijate. Ako imate oko za ponavljanje obrazaca, vrlo verovatno ste kreativni i imate razvijenu prostorno-vizuelnu inteligenciju. Ako odlično pamtite ono što čujete, to je vaša verbalna inteligencija na delu.
Inteligencija se može iskazati i u fizičkom kontekstu. Možda ne možete da objasnite kako da dođete do nekog određenog restorana, ali vaše noge znaju put do tamo, iako ste možda tuda prošli samo jednom, pre više godina. Takođe, moguće je i da odlično pamtite korake koje vam je instruktor plesa pokazao samo jednom. Razvijena telesno-kinetička inteligencija može da vodi boljoj koordinaciji. Stoga imate veliki potencijal u sportu i drugim fizičkim aktivnostima, a uz to možete i da usavršite veštine za fine detalje.
Život nije uvek jednstavan i lep, s tim što se neki lakše nose sa svim preprekama i izazovima od drugih.
Prilagodljivost je ključni deo inteligencije. To je vaša sposobnost da se prilagodite novonastaloj situaciji ili promeni. Ova osobina se povezuje i sa otpornošću, tj. vašom sposobnošću da se oporavite od onoga što vas zadesi.
I ako nekad stvari ne budu išle onako kako ste zamislili, brzo se uspravite, spremni da pokušate opet. Sve je to znak vaše inteligencije, posebno ako teške trenutke prevladate uz smisao za humor. Istraživanje pokazuje da veoma inteligentni ljudi vole crni humor.
Razvijene veštine u odnosima s drugima takođe su znak inteligencije. Pravi primer za to su konflikti – verovatno imate dara da smirite rizičnu situaciju među kolegama koja može da eksalira. Čak i kad ste bili mlađi, verovatno ste lako umirivali čarke među braćom i drugarima ili ste umeli da lako razveselite nervozne roditelje. Pokazatelj inteligencije je i to ako čitate govor tela drugih na osnovu čega možete da zaključite uzrok svađe, zatim koristite te signale da saznate celu priču obe strane, ohrabrujete posvađane da sagledaju stvari iz ugla onog drugog, pomažete da se nađu potencijalna rešenja problema.
To što se uglavnom dobro slažete sa drugima ne znači automatski da ste akademski genije, ali većina smatra da je to vrlo koristan oblik inteligencije.
Briga u suštini znači da spremate sebe na nešto neprijatno što bi moglo da se desi. Anksiozni ljudi mnogo brinu, čak i oko onoga za šta znaju da se najverovatnije neće dogoditi. Ipak, neke studije povezuju brigu i anksioznost sa inteligencijom – ljudi sa visokim IQ ili mnogo brinu ili ne brinu skoro uopšte.
To možda zvuči kontradiktorno, ali pokazalo se da visokointelignetni ljudi ne troše vreme na brigu o nečemu za šta znaju da se neće desiti, a i sigurniji su u sebe, pa znaju da će rešiti sve šta god da se desi. S druge strane, vrlo inteligentne osobe su svesne kakve sve opasnosti vrebaju i žele da budu spremni na sve. Stoga je uz aksioznost moguće prepoznati opasnost i reagovati na nju. Naravno, anksioznost može da vrlo loše utiče na naš život, pa je najbolje pričati sa stručnjakom ako ste non-stop fokusirani na ono loše što može da se desi i briga vas izjeda.
Budemo s vremena na vreme ophrvani lošim osećajima, ali i to je život. Važno je ono kako se nosimo sa tim lošim doživljajima, a to govori dosta o emotivnoj inteligencjii. Takve osobe obično uočavaju složena osećanja, shvataju kako ona utiču na ponašanje i izbore koje pravimo, mogu da se kontrolišu i izražavaju emocije u pravo vreme na pravom mestu. S tim se ne rađaju svi, ali moguće je usavršiti ove veštine.
Kućni ljubimci, po svemu sudeći, pozitivno utiču na mentalno zdravlje, pa su vlasnici obično ređe usamljeni, lakše se bore sa stresom, ređe pate od depresije. Naime, kad razgovarate sa svojim ljubimcem ako vas nešto muči, to oslobađanje stresa i vladanje emocijama takođe podstiče emotivnu inteligenciju.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
