1
Arheolozi su na osnovu analize tragova upotrebe na keramičkim posudama i na osnovu biljnih i životinjskih ostataka otkrili kako su se hranili monasi u manastiru Studenica.
U kompleksu manastira Studenica, zadužbini Stefana Nemanje (1166–1196), pre nekoliko godina su završena višedecenijska arheološka istraživanja. Pronađeni keramički materijal je analiziran u celini, kao i biljni i životinjski ostaci, piše portal Sve o arheologiji, pa su naučnici došli do različitih detalja o svakodnevici monaha koji su tamo živeli. Između ostalog i o tome kako su se hranili.
Tokom 14. veka, bratstvo manastira Studenice brojalo oko 60 monaha, koji su boravili u manastirskim kelijama. U zavisnosti od rasporeda postova, vremena održavanja liturgija, ali i od podneblja, monasi su uobičajeno imali obroke jednom ili dva puta dnevno, kada su jeli kuvana jela: kaše i variva, a i sirove namirnice, pre svega zelje i voće.
Pojedine vrste žitarica i voća nađene su i u samom manastiru Studenici. Raspolagali su malim izborom povrća. Krompir i paradajz uopšte nisu imali, ali su zato korišćene razne vrste repa. Posebno je bila popularna takozvana ljuta repa, koja je ličila na današnje rotkvice, samo nešto većih dimenzija. Ona je predstavljena i na ikonama. Mlečni proizvodi su bili često na stolu, a meso retko.
Međutim, sudeći po rezultatima arheozoološke analize, meso domaćih životinja i peradi, pre svega kokošaka, korišćeno je u znatno većoj meri, nego što bi se to moglo naslutiti iz propisanih pravila. Jedno od objašnjenja ponuđeno je u manastirskim tipicima, gde se jasno napominje da se strogog režima ishrane ne moraju pridržavati bolesni, kao ni gosti.
Pročitajte još:
Otkrivene su, neizostavne, riblje kosti. One svedoče o tome da je, osim dunavske morune i riba iz okolnih potočića, korišćena i riba koja se može naći van tog podneblja. To ne treba da čudi, jer je manastir imao svoje posede i na Skadarskom jezeru.
Trpeza manastira Studenice je specifična, razlikuje se i od one gradske i od seoske srednjovekovne. Reč je o jednom vidu produženog bogosluženja.
Hrana i piće su se služili u dekorisanim zdelama, krčazima, vrčevima za vino, bilo je buklija, čak i keramičkih pehara ali i uvoznih čaša od murano stakla. Bilo je, sigurno, i srebrnih posuda, ali njihovih ostataka u ovom slučaju nema. Manastir Studenica je ipak bila vladarska zadužbina, a tim obedima je ponekad prisustvovao i vladar, prenosi Blic.
