Kako ima visoke kalorijske vrednosti (testenina, pržena slanina, sir i jaja), karbonara se smatra „teškom artiljerijom“ u gastronomiji. Zato je uobičajeno da se se uglavnom služi kao glavno jelo uz neku laganu salatu.
Tri su pretpostavke kako je karbonara – ova doista prava gastronomska legenda – nastala i dobila ime.
Neki veruju da ovo jelo zapravo potiče iz mesta Karbonija, koje se nalazi nedaleko od Kaljarija, te da je svoj recept za nju nepoznati kuvar preneo u Rim nadenuvši joj ime po rodnom mestu.
Postoji, takođe, i mišljenje da je pasta ala karbonara nastala u Drugom svetskom ratu, kada je slanina bila jedino meso koje se moglo nabaviti.
I poslednja pretpostavka: jelo je dobilo naziv po biberu koji se na kraju pripreme pospe po testenini, a koji je crn kao ugalj (karbone na italijanskom znači ugalj).
Kako ima visoke kalorijske vrednosti (testenina, pržena slanina, sir i jaja), karbonara se smatra „teškom artiljerijom“ u gastronomiji. Zato je uobičajeno da se se uglavnom služi kao glavno jelo uz neku laganu salatu.
500 g špageta n.5
300 g na listove naseckane mesnate slanine
5 jaja
1 glavica belog luka
200 g parmezana
1 puna rakijska čašica maslinovog ulja
biber po želji
Umutiti umak od jaja, maslinovog ulja i bibera. Dodati 100 grama parmezana i dodatno sve umutiti, pa ostaviti sa strane da odmori.
Špagete spustiti u ključalu slanu vodu i kuvati desetak minuta.
Listiće slanine pržiti u tiganju na što tišoj vatri, vodeći računa da se ne preprže. Kada je slanina pržena (iscedila se iz nje mast), dodati u nju iseckan beli luk, „da zamiriši“.
Već kuvane špagete procediti i nasuti ih, uz mešanje, u sud sa proprženom slaninom i belim lukom.
Špagetama dodati ranije pripremljen umak i odmah skloniti sa vatre. Mešati dok se umak i špagete ne sjedine.
Gotovu karbonaru servirati na tanjir i posuti je ostatkom parmezana.
Vinska preporuka
Uz karbonaru, po mom mišljenju, ide i belo i crveno vino. Neko od zrelih belih vina – chardonnay npr. ili od crvenih prokupac.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: