Zbog ove hrane sedam u voz: Najbolji restorani u Novom Sadu u kojima je greota naručiti samo jedno jelo

Novosađani ovo vrlo dobro znaju, ali ostali slabije - Novi Sad je gurmanski raj. I dok volim čuvene Index sendviče, tužno mi je što većina misli da je to sve što NS ima da ponudi. Gusto nanizani restorani, fast foodovi i poslastičarnice pričaju drugu - mnogo ukusniju - priču.

Zdravo, ja sam Jazavitza, hranobloger sa Instagrama. Do skora sam delila mesta na koja vredi (ili ne vredi) otići i jesti, samo na instagramu, sad delim i sa vama.

Šetnja Novim Sadom je za mene uvek nalik na ulazak deteta u prodavnicu igračaka... Toliko sjajnih boja, lepih stvari, da je greota odabrati samo jedno...

Pa nisam.

Klopa za dan u NS

Tortilla Casa

Pre nego što su otvorili lokal u BG-u, Tortilla Casa je postojala samo u Novom Sadu.

I dobrih godinu dana sam tamo išla kad mi se jela meksička. Nijedan drugi pokušaj takosa u Srbiji mi se nije dopao kao njihovi.

Sami birate sastojke, testo, prelive, umake, ali sve je odlično spremljeno i autentično začinjeno. Mekani takosi za ljutim testom su odlični.

Krckavi takosi su ukusni, ali nema šanse pod nebom da se jedu uredno.

Čips je divan, gvak napravljen od zrelih avokada i začinjen lukom, samo tera na još jedan zalogaj.

Čimičange su zabavna i krajnje zasitna kombinacija testa prženog u ulju, mlevenog mesa (zapravo chilli con carne) , kukuruza i sira.

Kombinacija svežih, laganih ukusa, sa jačim začinima, mesom, i njihovim testima nije za one sa slabim stomacima i malim želudcima, ali je vredno preskočiti jedan obrok pre, da biste ovde probali sve.

U NS je i dalje značajno bolja usluga nego u BG-u, ljubaznije osoblje i bogatije porcije.

Plava Frajla

Išla sam u NS poslom, i pitala instagram zajednicu šta misle, gde da jedem. Plava Frajla je dobila makar 50 preporuka. Dakle, moralo se probati. I vredelo je.

Za početak, fini ljudi koji su meni preporučivali me nisu upozorili (al ja vas hoću) - morate rezervisati, jelovnik ima 10ak strana, i porcije su OGROMNE.

Ja sam prvi put tamo vrlo naivno naručila ne jedno, već dva predjela.

Dobila sam VELIKU činiju punu bele čorbe (jedno 4 puna tanjira) za i krompire u čakširama koji su komotno obrok sami po sebi a količina im je u meniju označena kao "potaman".

Čorbica me je detaljno usrećila, lepo skuvana, začinjena, kremasta, sa taman dovoljno piletine. Jedino sam dodala sirće - samo par kapi, al to malo kiseline baš podigne ukus, da kontrast kremastom.

Krompiri su bili divni, sa domaćim kajmakom i slaninicom preko, spremljeni da se jedu kašikom.

Kao glavna jela - podvarak sa suvim rebrima i piletinu provansal.

Podvarak je savršen - moja baka ga tako dobro ne napravi. Mada je porcija opet za dvoje.

Piletina provansal - sasvim dobra, meso sočno, ali sos je imao maltene samo ukus i miris belog luka, verujem da im se omaklo.

Usluga je ono gde me razočaravaju - konobari su dosta kruti, odgovaraju jednosložno, i gledaju da što pre odu, a dugo se čekaju, čak i kad nije puno.

Sve u svemu - hrana odlična, domaća, usluga vrlo osrednja, porcije masivne, cene u poređenju sa kvalitetom i količinom smešne. Preporučujem, samo se ograđujem - ne obazirite se na uslugu.

Chocolato

Preslatka mala poslastičarnica, gde sve izgleda kao u snu o zemlji slatkiša.

Nekad se suzdržim i uzmem samo jednu stvar, ali uglavnom to izgleda ovako…

I cheesecake sa prelivom od šumskog voća, i limun macaron, i sladoled marakuja i pistaći.

Da krenemo redom?

Cheesecake sa dobrim mascarponeom umesto sa osrednjom zamenom (većina slučajeva), divna korica, i preliv čije ostatke sam posle prstima skupljala iz činijice. Slano-slatko-kiselo kremasto iskustvo bez mane.

Macaron sa limunom je imao odličan balans arome i slatkoće, testo je krckalo pod zubima, a krem se topio u ustima. Voda mi ide na usta dok se prisećam.

Sladoled - uzela sam samo dve kugle, ali to ne znači da se neću vraćati dok ne probam sve. Marakuja je bila odlično balansirana, kiselkasto slatka, sa pravom dozom egzotičnog mirisa ovog voća, dok je pistać bio toliko kremast i ubedljiv, da bih poverovala da su mi rekli da je sladoled 90% pistać puter.

P.S. fini ljudi sa njihovog Instagrama kažu da će uskoro otvoriti u Beogradu, pa ako ste lenji da idete u NS za dobar sladoled po ovoj vrelini, ima šanse da će on eventualno doći vama.

Toster

Ovde sam toliko puta bila, da više nema šta nisam probala. Za burgere koriste brioš i divno juneće meso. Svaki burger je uredno složen, i toliko bogat, da još nisam uspela uredno da pojedem jedan.

Lični favoriti - Slajderi (3 mini burgera, cheese, bacon i toster) za kad nema šanse da se odlučim

Bacon burger solo - sa slaninom, karamelizovanim lukom, zelenom salatom, senfom, bbq sosom i kiselim krastavcima

Smoked burger sa dimljenim sirom, slanina majonezom, senfom, paradajzom, i zelenom salatom.

Cheese sa mazdamom, sosom od plavog sira, kiselim krastavcima, senfom, zelenom salatom i paradajzom.

Odlična atmosfera lokala, odlična kombinacija ukusa da burgeri ne budu preteški a opet zasitni, odlična ekipa radi - baš nemam nijednu zamerku.

Samo eto… bilo bi lepo da najzad otvore i u Bg-u (khm, khm)

Studio Shawarma

Libanska kuhinja se ne viđa često kod nas, a posebno ne dobra libanska. Zato me je ovo mesto posebno obradovalo.

Mali lokal, svega nekoliko stolova, gosti i Rusi i domaći, što mi već dosta govori.

Kratak meni, ali dovoljno šaren da se uživa u različitim ukusima, jer je to upravo čar libanske - drukčija upotreba i začinjavanje namirnica, pa jelo bude kiselkasto, slatko, blago ljutkasto, sve lepo ukombinovano da ništa ne bude preteško.

Prvi put kad sam došla, nisam se kontrolisala.

Patlidžan mutabal - ne zvuči ukusno, slažem se. Ja čak i ne volim patlidžan preterano, al s vremena na vreme mu dam priliku kad vidim zanimljive kombinacije.

Mutabal se pravi od pečenog patlidžana i tahinija, a servira sa narom, maslinovim uljem i lavaš hlebom. Lavaš je kao... dosta ukusnija tortilja. Žvakav, tanak, mekan "hleb" pravljen od semena lana. Ukusno i kremasto, sa narom koji dodaje na zanimljivosti.

Humus sa falafelom - predivan humus prave, ne osećaju se samo leblebije, već se razaznaje i limun, i luk, i tahini. Jedino što je meni falilo je krupna so, da je pospem preko. Falafel sveže spremljen, pa krckav i topao - savršen za umakanje u humus.

Pileća šavarma u činiji - laganija varijanta za one koji bi prvo da probaju nešto što deluje poznato. Vrlo autentično začinjena piletina -blaaagoo ljutkasta, malo kao da je dimljena, malo se oseti cimet, malo kim, a uz nju - zelena salata, paradajz, kiseli krastavci, luk i humus.

…

Ako imate sreće, i neki praznik je kad posećujete, biće tu i štandova punih domaćih poslastica - i kitnikeza, i divnih štrudli, i slatkog od dunja. Ako ne, prošetajte okolo, starinske poslastičarnice imaju sve.

Mala digresija - Da li znate šta je Kitnikez?

Ja sam za njega prvi put čula od Balaševića - "Do večere vreme kratko, uz kitnikez i uz slatko.

Da odbiješ? To ne vredi! Da se kuma ne uvredi." i nisam imala pojma šta je u pitanju.

Kitnikez je dugo kuvani slatkiš od dunja, kao čvršći i gušći žele. Sladak je, ima zanimljivu teksturu, dunje se vrlo lepo osete, ali nije presladak.

Meni super ide sa malo mlečnog šlaga ili pudinga od vanile.

…

Pa, ovako ja jedem u NS, pa najčešće prespavam pre povratka, jer ne valja se trčati na voz ovoliko punog stomaka

Jao, da, da vam kažem - nisam kuvar, samo neko ko je svašta probao, voli da jede, i gleda da proba što više svega.

Idem da jedem kad mi se jede, ne najavljujem, ne naplaćujem. Plaćam svaki svoj obrok.

Ne znam vlasnike lokala, čak ni chefove.

A nisam ni strani plaćenik.

Kad smo to skinuli sa dnevnog reda -

Bili?

Probali?

Jel ima nešto novo što biste mi preporučili?