14
Kad vrućine postanu opake, klima radi na 18, ptice padaju sa neba, agnostici se sete Boga, žene u mojoj kancelariji se hlade sedenjem na podu, a ja? Ja se svakog dana častim nečim finim, a rashlađujućim.
Zdravo, ja sam Jazavitza, hranobloger sa Instagrama. Do skora sam delila mesta na koja vredi (ili ne vredi) otići i jesti, samo na instagramu, sad delim i sa vama.
Kad smo bili mali, pa najave toplotni talas, kažu biće 35 stepeni, mi klinci napunimo plastične flaše vodom, probušimo čepove, pa jurimo ulicom i prskamo jedni druge dok se ne umorimo, a onda svako svojoj kući da kumi i moli za koji dinar, da se kupi sladoled.
Pa bogatstvo kad dobiješ 50 dinara, kupiš svaki ledeni u postojanju – malo Jabi, malo Rumenko, malo Đusko, a svaki liz ulepšava leto, malo rashlađuje, malo zaslađuje, pa ti nije ni teško što su majica i šorc mokri od znoja i vode, što papuče šljapkaju, nit što u kući postoji ravno jedan ventilator, koji ne smeš da uzurpiraš.
Ovih dana, kad najave toplotni talas, niko neće da trči sa mnom ulicom da se prskamo vodom iz dvolitri, pa moram da smišljam druge načine da se rashladim.
Nešto pravim sama, za nešto skoknem do svojih omiljenih mesta, pa ćete imati miks lakih “recepata” i lokala za posetiti.
Evo mojih favorita:
Kad god mi je baš potrebno osveženje natenane, šampita sa sladoledom, servirana u krigli, uz visoku čašu ledene vode, je savršen izbor, a meni, neretko i zamena za obrok. Jedini fazon je, što morate da odete na mesto koje konzistentno ima odličan sladoled i sjaaaajnu šampitu.
Ništa nije gadnije od sladoleda sa šampitom koja se razdvaja u pahuljice koliko je stajala. Ili, pakao nad paklovima, kad mi sve presedne – sladoleda koji je pokupio mirise zamrzivača. Ode sav apetit od pomisli.
Dakle, pouzdano mesto, starija poslastičarnica, i kažete kačamak. Ako valjaju, znaju šta je.
Pročitajte još:
Ja volim Koštanu – godinama već idem kod njih, cene su im dosta niske za Zvezdaru, a uvek su bili fini. Volim i Pelivan – postoji razlog za njihovu tradiciju, mada, odmah moram da kažem da nisam bila od renoviranja.
A Jadran je nekada bio u Bulevaru, sada je u Krnjači, mada je i dalje jedna od najboljih poslastičarnica u kojima sam bila. Tri generacije poslastičara, moja porodica je jela kod sve tri, i nikad kvalitet nije ni za gram šećera, liz sladoleda, ili gutljaj boze popustio.
Ne znam da li ste primetili, ali nikad vam neću preporučiti neki restoran ili kafić za sladolede.
U suštini, razlog je prost. Svi nabavljaju od 4-5 dobavljača u gradu, koji su uglavnom postastičarnice koje već prave za svoju prodaju. I zašto bih ja otišla u restoran i pravila se da je njihov gelato, kad oni nabavljaju od Poslastičarnice sa stavom?
Umesto toga, odem na izvor, i najedem se svežeg, odličnog sladoleda, pravljenog kako su dobar ukus i neograničen apetit zapovedili.
Poslastičarnica sa stavom je fantazija mesto, i koliko ja znam, jedino u Beogradu sa italijanskim sertifikatom za gelato. Postali su čuveni po sladoledu sa ukusom ajvara (meni je i ajvar sam po sebi gadan, pa mi ova gradska atrakcija nije nešto vau), ali prave TOLIKO drugih ukusa, da mozak stane. Trenutno imaju veoma zabavnu lavandu i dinju, divnu višnju i fantastičan pistać, kao i neobičan kačkavalj sladoled.
Bombaj ima odlične sladolede, kremaste i fine, jedna su od najstarijih poslastičarnica u gradu, i iako povremeno skliznu sa kvalitetom kolača, sladoled im ostaje bez greške. A da ne spominjem baštu u Bulevaru, pod divnim hladom.
Limun tart u La Scintilli
Limun tart je meni generalno jedan od omiljenih kolača, jer osvežava čak i kad nije hladan, jer je lagan, jer kombinuje kiselo i slatko, kremasto i prhko.
Ne ume svako da ga napravi da valja, ali je ovde savršen. Dovoljno sladak, dovoljno kiseo, sa ukusom pravog limuna (a ne one užasne arome Fairy deterdženta)
Hrskava korica, mak, i suvo grožđe čine sam kolač, dok je preliv grčki jogurt posut ratlukom, orašastim plodovima, i susamom.
Ljudi! Ja svaki zalogaj uživam. Dođem u centar samo za ovaj slatkiš.
Mak daje šmek i slatkoću, korica dodaje teksturu, jogurt blagu kiselinu i osveženje, a sve ovo posuto po vrhu, dozu raznolikosti svakom zalogaju.
Jedno od prvih (ako ne i prvo) mesta u gradu sa Boba čajem. Imaju varijante sa tapiokom i puckavim bobama, sa crnim čajem ili mlečne. Ukusi su zaista razni, i svaki put možete da napravite kombinaciju koju volite. Devojke koje rade su preslatke, lokal je mali i skriven u pasažu Fontana (Bulevar kralja Aleksandra).
Moje omiljene kombinacije su mlečni taro sa marakuja puckavim bobama, i mlečni trešnja sa mango bobama. Hladno, sveže, lagano… savršeno za šetnju po vrelom danu.
Ne može se po paklenom vremenu jesti samo slatko, priznajem. Zato, evo mojih slanih preporuka.
Pre par godina tokom toplotnog talasa sam se navukla na poke. Pirinač, gomila svežih i laganih sastojaka, i neki protein – hladno, a ukusno, stiže brzo, super i za jesti na poslu (nema miomirisa).
Tada sam probala sve redom, Loha Poke, Olakino, Poke Bar (sad Inbox)… I omiljeni mi je postao Inbox, uglavnom zbog opcije sa tunom, lososom i japanskim majonezom.
Aaaaaali, svakog dana naručivati je malo skuplje, a kad se navučem na novo jelo, najmanje jednom dnevno se jede. Zato, kućna varijanta.
Sastojci – beli pirinač okruglog zrna, kikoman soja sos, polimark laki majonez, hrskavi prženi luk Lidl, Metro,Ikea), avokado, edamame, krastavac i onda protein koji volite – pohovana piletina, sveža tuna, dimljen losos, surimi krabe, škampi, gambori…
Ima ljudi koji u ovome vole rotkvice i ananas, rukolu, susam, šargarepu… u suštini dodajete hladne i sveže sastojke po volji
Pirinač se kuva kao za sushi – opere se dok ne prestane da izlazi belo, na 1 čašu pirinča, 1 čaša vode. Staviti u šerpicu, ringlu na maksimum dok ne vidite da voda kreće da ključa. Smanjiti ringlu na minimum, poklopiti šerpicu, ostaviti 20minuta. Skinuti sa ringle, ostaviti 10 minuta – i spreman je pirinač.
Ja volim da skuvam za nekoliko porcija odjednom. Šoljica za kafu je porcija pirinča za jednu osobu.
Nakon toga, samo slažete svoje odabrane sastojke preko pirinča, pa zalijete soja sosom i sa malo majoneza.
Tartar biftek je neprevaziđen za vrelo vreme. Kad je dobro spremljen na mestu kom verujete da znaju šta rade i da koriste dobro meso. Zato – u Toro ako vam je kul varijanta sa domaćim nacho čipsom i narom, a u Dimitrija ako volite tradicionalni sa puterom i vrućim tostom.
(I da, TARTAR biftek je. Ceo svet ga tako zove. U istočnoj Evropi se samo greši i zovu ga Tatar. Sad će neki pametnjaković da mi kaže da je imenovan po Tatarima, narodu. E, ali, nama je ime naroda došlo iskvareno, jer se izgovara Tartar u originalu, sa onim polu tihim grlenim R. Da ga pišemo baš kako se izgovara, bilo bi Tahtar. E, nadam se da sam vam ovo rešila)
Pročitajte još:
A ako ste u fazonu da sami spremate, jer kao ja, nekad želite samo to, za ceo dan, recept je dosta prost, samo je problem u seckanju govedine 300 godina, il dok vam ne iskoče žuljevi na rukama (ne pitajte).
Šta je potrebno – solidna govedina u komadu (T-bone Jokić u Maxiju, i birkam prošarane komade), kiseli krastavac, šalot luk, senf, 1 jaje, vorčester sos, indijski orah. Sve se secka na super sitno, pa meša po ukusu.
Za prvi put, ni sa čim ne preterujte, dok shvatite šta vam se sviđa u kojoj razmeri. Mala kašičica senfa, pola kašičice vorčestera, pola malog kiselog krastavca, 3 indijska oraha, ½ šalota, 1 žumance… I, ja volim za preko da uzmem nar i krupnu so (idealno piramidalnu).
Malo putera, tostirani hleb, i ceo dan živim na 300gr mesa.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
