Ponekad se više isplati uzeti neko obično biljno, nego platiti više za loše maslinovo ulje.
Cena definitivno nije jedini kriterijum prema kojem treba birati maslinovo ulje, posebno ako ga ne nabavljate direktno od proizvođača, nego u prodavnicama, gde su police zatrpane raznoraznim vrstama, deklarisanih na razne načine, uvezenih negde iz Evrope i šire, neretko mešanih s drugim vrstama ulja ili izrađenih od nekvalitetne sirovine.
U tim slučajevima, ponekad se više isplati uzeti neko obično biljno, nego platiti više za loše maslinovo ulje, ističe Jutarnji list. Ali, dodaje, uz pomoć nekoliko trikova moguće je ipak među ponuđenim proizvodima izabrati onaj koji pruža najbolji kvalitet za novac.
Na primer, proizvođači često uljima stavljaju prefiks premium, ali ako na etiketi nigde ne stoji oznaka da je reč o ekstra devičanskom ulju, radi se o lošijem ulju pa onda treba paziti da ga bar ne preplatite.
Takođe, treba paziti da ekstra devičansko ulje ne pomešate s devičanskim, koje ima nešto više slobodnih masnih kiselina i generalno je manje kvalitetno. Sva ona ulja koja nisu devičanska ili ekstra devičanska obično nose oznaku „maslinovo ulje“ ili „maslinovo ulje za kuvanje“, a nastaju kao mešavina običnog i devičanskog ulja te nemaju bogat ukus, napominje se.
Kod kupovine treba potražiti informacije o godini berbe iako je proizvođači retko pišu. Pritom, treba se držati pravila da je najbolje konzumirati ono od čije berbe nije prošlo više od dve godine. Preporuka je izbegavati ulja u prozirnim bocama jer je kod njih veća mogućnost za užeglost.
Na policama se može naći i ulje od komine masline koje obično ima jako nisku cenu, ali i jako loše nutritivne vrednosti.