Guraš kolica jednom rukom, drugom držiš svog trogodišnjaka, kese ti vise s one slobodne ručke, beba plače, klinja vuče ka parkiću i taman kad sebe dovedeš u stanje eksplozivnog ekspres lonca, iza sebe osećaš nečije prisustvo. Komšinica iz zgrade ti se preko ramena nadvila nad kolica, zagolica urlajuće čedo po nogici i kaže: "A je l' ga dojiš? Možda nemaš dovoljno mleka, vidiš da je gladan mukica." Nije gladan nego se ukakio, komšika, oćeš da proveriš?