0
Rođendanska pesmica koju je Aleksandar Vanka napisao za svog sina Damjana odjekuje društvenim mrežama, a iza vesele melodije i osmeha krije se i priča o ljubavi i strahovima roditelja koji su razdvojeni od svoje dece u vreme koronavirusa.
„On je hrabar, on je jak, on je frajer i junak. Neka čuje ceo svet – Damjan danas puni pet“, glasi refren pesmice u kojoj su našli mesto i crtaći i igrice koje mali Damjan voli, pisanje i brojanje koje je usavršio, ronjenje, skijanje, klizanje i tekvondo, pa čak i male boginje koje ga muče ovih dana. Još jedno iskustvo koje njegov tata Aleksandar pokušava da mu olakša iz daljine. Jer, on živi u Beogradu, a Damjan s mamom u Zagrebu.
„Trenutno su kod njene mame, ono jutro kad je bio zemljotres, uspeli su da zbrišu pre nego što je grad zatvoren“, priča nam Aleksandar Vanka. To jutro je za njega, za njih, bilo najteže otkad je počela priča s koronavirusom, i mnogi ne mogu ni da zamisle šta prolazi kroz glavu roditelju kojem je dete u direktnoj opasnosti, a on fizički ne može da bude uz njega…
„Zemljotres je bio u 6.23, Damjanova mama me je zvala u 6.26 iz kola. Neverovatno, ona je za dva i po minuta uspela da ustane, da obuče njega, obuče sebe, spakuje neke stvari, nešto hrane, sedne u auto i krene… Još se tresla. Kad mi je ispričala šta se desilo i kad sam shvatio da su zbrisali, pitao sam Damjana: ‘Jesi spasao mamu?’ Rekao je da jeste i počeo da se smeje… Uspeli smo da okrenemo celu priču u tom smeru i on je bio junak dana. Čak me je uveče zvao da mi kaže: ‘Ako krene u Beogradu da pada krov, onda bi najbolje bilo da ti tata dođeš kod nas'“, priseća se Aleksandar.
Kaže da je sad miran, jer zna da su na bezbednom, ali da je uvek prisutna strepnja i briga da svi budu zdravi…
„Ne daj bože da se bilo šta desi, jer je pitanje šta ja mogu da učinim odavde. Mogu da sednem u kola i krenem ka njima, ali pitanje je da li ću stići… To je najstrašnije. To je osećaj koji ne mogu da opišem“, priznaje Aleksandar.
Pročitajte još:
S Damjanom se čuje svako jutro i svako veče, a kad je frka i 4-5 puta. Najviše voli kad ga ujutru probudi video pozivom, „uvek mu bude lep dan kad njega prvo vidi“. Peti rođendan trebalo je da proslave zajedno, ali, pošto to nije bilo izvodljivo, odlučio je da mu priredi iznenađenje.
“ Nažalost, njegova mama me nije pozvala da vidim njegovu reakciju kad je prvi put pogledao video, ali me je njegova baka odmah pozvala da mi ispriča da je bio istinski iznenađen. Sigurno će mu ostati u sećanju ovaj rođendan“, smeška se Aleksandar. „Drago mi je što su se odazvali svi ljudi koje redovno viđa u Beogradu, ja sam hteo da i pevamo zajedno, ali to se ispostavilo kao previše komplikovano izvesti u aktuelnoj situaciji… U svakom slučaju, nadam se da će imati dobar efekat i biti primer da ipak možemo nešto dobro da učinimo, da nije kraj sveta.“
