0
U nedavnom Istraživanju o reproduktivnim i radnim pravima žena u Srbiji, pitanja o abortusu ponela su posebnu težinu, a neki od odgovora iznenadili su čak i autorke.
Istraživanje o reproduktivnim i radnim pravima žena u Srbiji su organizovale i sprovele Žene u crnom – Beograd i Mreža
žena u crnom Srbije u prvoj polovini 2019. godine, na teritoriji cele Srbije. Vodile su ga prof dr Ildiko Erdei i prof dr Lidija Radulović, s Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Učestvovalo je 1.050 ispitanica – žena svih starosnih grupa, različitih stepena obrazovanja i socijalnog statusa, različitog porodičnog, bračnog i roditeljskog statusa, profesionalne i radne istorije i trenutnog položaja u sferi rada.
Bile su pozvane da odgovore na čitav niz za naše društvo i dalje „osetljivih“ pitanja – kad su u pitanju reproduktivna prava, trebalo je da kažu zbog čega treba imati decu, zbog čega ne, ko treba da odlučuje o tome, šta za njih predstavlja namerni prekid trudnoće…
„Iako se većina slaže da je odlučivanje o rađanju jedno od osnovnih i neotuđivih reproduktivnih prava, abortus ne odobrava 70% vernica, oko 60% onih koje se nisu izjasnile po pitanju vere, kao i 40% onih koje nisu vernice. Ali skoro svim ispitanicama je zajedničko da smatraju da je nedopustivo abortus tretirati kao ubistvo, zločin, nemoralan ili sebičan čin“, kaže Lidija Radulović, jedna od autorki studije, za portal Nova.rs.
Pročitajte još:
„Takođe, za skoro 85% žena, među njima su i vernice u velikom procentu, neprihvatljiva je zabrana abortusa, smatraju da bi žene iznalazile načine da prekinu trudnoću i bile prinuđene da pribegavaju i nesigurnim prekidima trudnoće, čime bi ugrozile svoje zdravlje“, ističe dr Radulović.
Ona nam ukazuje na kontradiktornosti koje je uočila u odgovorima koji se tiču veze reproduktivnih prava i opravdanih razloga za prekid trudnoće. Na primer, kao jedan od glavnih razloga za nemanje dece ispitanice navode tešku finansijsku situaciju – taj odgovor obeležilo je više od pola ispitanica. Jedini važniji razlog bio im je loše zdravstveno stanje.
Kontradiktorno tome, kad je od njih traženo da navedu koji su po njima opravdani razlozi za prekid trudnoće, najmanje njih smatra opravdanim prekid trudnoće ako se nemaju finansijska sredstva za izdržavanje dece (12,6 odsto) ili ako žena želi da se posveti karijeri (3,4 odsto).
„Dakle, dolaze do izražaja tradicionalistička i patrijarhalna shvatanja da je karijerizam žene nespojiv sa majčinstvom“, zaključuje dr Radulović.
Ipak, kao najveće iznenađenje istraživanja ona izdvaja saznanje „da žene najmanje pažnje posvećuju očuvanju reproduktivnog zdravlja ili je za njih ono najmanje važno“.
„Izgleda da nisu svesne da je pitanje reproduktivnih prava mnogo šire od prava na abortus, da ono uključuje i niz problema na koje nailaze u svakodnevnom životu, a koji posledično dovode do abortusa“, kaže dr Lidija Radulović.
„Takođe, očekivale smo da će žene posebno vrednovati korišćenje kontracepcije. Istraživanje je, međutim, pokazalo da je pravo na sigurnu i pristupačnu kontracepciju najmanje važno ženama u odnosu na sva druga reproduktivna prava, a najmanje je važno ženama u Regionu Istočne i Južne Srbije, vernicama i ženama sa nižim obrazovanjem. Ovi rezultati su u skladu sa rezultatima koje navode druge istraživačice od pre desetak godina, da žene u Srbiji koriste kontracepciju u proseku od 18-20% u odnosu na žene u Evropi (70%). Očekivale smo da će se stanje popraviti u pogledu edukovanosti o modernim sredstvima za kontracepciju koja je bila nedovoljna, da će žene biti svesnije da je neprihvatanje kontracepcije glavni razlog što se abortus pojavljuje kao glavno sredstvo kontrole rađanja. Ali odgovornost nije samo na ženama, problem je što se kontracepcija nameće kao ženski problem i briga jer vidimo da je većina kontraceptivnih sredstava napravljena za žene. Problem je što ne postoji adekvatno seksualno obrazovanje mladih i briga društva za reproduktivno zdravlje budućih roditelja, edukacija o tome kako da očuvaju zdravlje“, ističe dr Radulović.
Pročitajte još:
Paralelno, reproduktivna prava žena teme su kojim se bave i crkva i predsednik sa svojom „bitkom za bebe“… Koliko takva atmosfera utiče na stavove i odluke žena?
„Teško bi bilo na adekvatan način istražiti i egzaktno izmeriti uticaj crkve i države. To i nije bio naš cilj. Možemo da kažemo da je istraživanje pokazalo da uticaj crkve i države, ali i drugih institucija, nije značajan u odlučivanju žena da li će prekinuti trudnoću“, kaže dr Radulović i ističe da je za samo 15 odsto žena prihvatljivo zalaganje crkve i desničarskih organizacija za uvođenje zabrane abortusa. Uglavnom kod onih koje su se izjasnile kao vernice, onih sa osnovnom školom i u slabije razvijenim regionima kao što su Istočna i Južna Srbija.
„U Srbiji su najglasniji pojedini zvaničnici SPC – patrijarh Irinej i mitropolit Amfilohije. Imali smo više primera, u poslednjih 25 godina, a u svakoj Božićnoj poslanici to je neizostavna tema. Žene se osuđuju, nazivaju čedomorkama, i pozivaju da rađaju kako bi zaštitile nacionalne interese. Međutim, istraživanje je pokazalo da insistiranja na patriotskim ciljevima, koje postavljaju i podržavaju Država i Crkva, nisu od bitnog značaja za žene kada se opredeljuju za to da ne rađaju, ili da rađaju više dece. Autonomno odlučivanje o svom telu i svom životu ostaje važno za većinu žena.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
