Više od 1.000 žena različitih profila iz cele zemlje učestvovalo je u Istraživanju o reproduktivnim i radnim pravima žena u Srbiji, sprovedenom u prvoj polovini 2019. godine. Između ostalog, od njih se tražilo da procene kvaliteta svog života i opišu ga kao "nepodnošljiv", "loš", "podnošljiv", "dobar", "vrlo dobar" i "odličan".
„Najveći broj ispitanica smatra da je njihov kvalitet života podnošljiv (38,8%), dobrim ga je ocenilo 32,7%, lošim 10,3%, odličan je za 3,4% i nepodnošljiv za 2,4%. Sažimanjem odgovora dobijamo rezultat da je za 16% ispitanica kvalitet života odličan ili vrlo dobar, za najveći broj ispitanica njih 71% je podnošljiv i dobar dok je za čak 13% ispitanica nepodnošljiv i loš“, sumiraju autorke studije prof dr Ildiko Erdei i prof dr Lidija Radulović.
Međutim, kad se pogledaju rezultati po pojedinačnim regionima, lako se zaključuje da prosek kvare južna i istočna Srbija, dok je, kako se čini, život najbolji za žene iz Vojvodine.
Naime, na osnovu samoprocene i subjektivnih iskustava, sedam odsto Vojvođanki je svoj kvalitet života procenilo kao odličan, 13,9 odsto kao vrlo dobar, a 35,2 odsto kao dobar. Za 34,1% njih život je podnošljiv, za 9,2% loš, a za 0,7 % nepodnošljiv.
I to je sjajan rezultat u odnosu na Region Južne i Istočne Srbije, čiji su rezultati najtužniji. Kod njih samo 0,9 % ispitanica misli da živi odlično, 8 % vrlo dobro, a 28,2 % dobro i 41,8% podnošljivo. Za 16 % život je loš, a čak 5,2% njih opisalo ga je kao nepodnošljiv.
Što se tiče Beogradskog regiona situacija je sledeća: 3,9% žena svoj život smatra odličnim, 10,8% vrlo dobrim, 32,9% dobrim, 42% podnošljivim, 6,5% lošim i 3,9% nepodnošljivim.
Pročitajte još:
Autorke konstatuju da versko opredeljenje ne igra gotovo nikakvu ulogu u proceni o kvalitetu života, a kad se u formulu uključi obrazovanje – procenat žena koje imaju najviše obrazovanje i zadovoljne su vrlo dobrim ili odličnim životom je tri puta veći od procenta žena sa osnovnim obrazovanjem koje svoj život procenjuju na isti način. S druge strane, čak 26% žena sa osnovnom školom svoj kvalitet života ocenjuje kao nepodnošljiv i loš, dok je 9% visokoobrazovanih dalo istu ocenu.
A koji su zapravo faktori koji se računaju za kvalitetan život? I njih su ispitanice rangirale.
Na prvom mestu u svim regionima je, očekivano, zdravlje i kreće se u rasponu od 92-95%. Ekonomska i socijalna sigurnost su veoma važne za sve ispitanice, ali ne i finansijska moć – zastupljenost mišljenja da je ona važna za kvalitetan život kreće se od 3% u Regionu Vojvodine do 11% u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Skladan porodični život se kotira visoko na lestvici zadovoljstva životom, za skoro 2/3 ispitanica, a najmanje važnim se smatraju profesionalno zadovoljstvo i angažman u društvu i lokalnoj zajednici, zaključuju autorke sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Istraživanje o reproduktivnim i radnim pravima žena u Srbiji organizovale i sprovele Žene u crnom – Beograd i Mreža žena u crnom Srbije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare