Da li je inteligencija nasledna

Ljudska inteligencija je mešavina genetike i uticaja okoline. Ipak, inteligenciju deca češće nasleđuju od majke, nego od oca.

Šta je inteligencija?

Tačnu definiciju inteligencije je teško utvrditi, ali generalno, smatra se da je to sposobnost učenja iz iskustava i prilagođavanja promenljivom okruženju. Kognitivna funkcija uključuje rasuđivanje, planiranje i veštinu rešavanja problema, kao i sposobnost apstraktnog razmišljanja i razumevanja složenih ideja, za Family Education piše Elisa Cineli, koja je izučavala genetiku.Razlike u inteligenciji se zasnivaju i na genetskim faktorima i na uticajima okoline. Stvarni razvoj mozga kombinacija je potencijala i sposobnosti da se taj potencijal dostigne. Ljudska inteligencija zavisi od toga šta je osoba sposobna da postigne i šta zapravo postiže.

Kako se meri inteligencija?

Nije lako izmeriti inteligenciju kada postoji toliko mnogo načina da budete „pametni“. Sigurno postoje raketni naučnici koji ne umeju da pišu ili umetnički virtuozi koji ne umeju da računaju.Većina genetičkih istraživanja oslanja se na inteligencijski kvocijent (IQ test). Koriste IQ ako bi uporedili razlike u inteligenciji i utvrdili da li i u kojoj meri genetski faktor igra ulogu.

Da li postoji gen inteligencije?

Ne postoji određeni gen koji određuje nečiju kognitivnu sposobnost. Inteligencija je složena osobina, što znači da postoji više alela i brojni geni koji zajedno rade kako bi se utvrdio IQ rezultat osobe.Genetske studije pokazuju da na opštu kognitivnu sposobnost utiče i socioekonomski status i da li je čoveku data šansa da ostvari svoj potencijal.

Da li je inteligencija nasledna?

Opšta inteligencija se definitivno prenosi u porodici. Studije na jednojajčanim i na dvojajčanim blizancima utvrdile su naslednost IQ-a između 57 i 73 odsto, a u nekim slučajevima i veću.Zanimljivo je da su genetske studije otkrile da geni manje utiču na detetov IQ rezultat, nego na rezultat odrasle osobe. Razlog tome je što deca još uvek razvijaju svoju pamet i mogu biti u različitim fazama razvoja mozga. Zato bi studije o genetici inteligencije trebalo da se temelje na o tinejdžerima i odraslima, a ne na deci.Geni koji kontrolišu kogniciju verovatnije se nasleđuju od majke nego od oca, prema studijama iz genomike. Mnogi aleli koji sadrže determinante inteligencije nose se na X-hromozomu. Budući da žene poseduju dve kopije X-hromozoma, dok muškarci nose samo jednu, veća je verovatnoća da će se ovi aleli preneti na decu.

Uticaj okoline

Socioekonomski status određuje koje se mogućnosti pružaju čoveku tokom života.Osoba rođena sa genetskom predispozicijom za prosečnu inteligenciju mogla bi postići nadprosečan IQ rezultat ako odraste uz zdravu ishranu i dobro obrazovanje. Ako imaju roditelja koji zahteva da rade domaće zadatke, ako porodica može priuštiti zdrave obroke, a komšiluk nudi šansu da izađu napolje i trče, verovatnije je da će postići maksimalne kognitivne sposobnosti. Ali, ako nemaju ovakve uslove, mogu postići niži IQ rezultat sa istim genetskim materijalom.Drugi način da se razume kako su uticaji okoline povezani sa genetikom je primer sportiste. Nasleđene osobine poput snage, okretnosti i visine utiču na potencijal sportiste. Ali ako nikada ne nauči da igra košarku ili nema pristup najboljim trenerima, možda neće moći da dostigne svoj potencijal.***Bonus video:https://youtu.be/EklzsRSNM6kPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram