"Zvezdana noć" Vinsenta van Krečnjaka i druge tajne koje se kriju u jednom "običnom" kamenu

Naime, u pitanju je izložba „U kamenu svetlosti trag” čija je autorka prof. dr Kristina Šarić sa Rudarsko-geološkog fakulteta, a saradnici su Adrijan Fajks i Hans Jirgen Gavlik. Postavka je realizovana sa Austrijskim kulturnim forumom i Rudarsko-geološkim fakultetom. Posetioci su do 8. februara mogli da uživaju u svojevrsnom naučno-umetničkom putovanju koje je obuhvatalo 150 godina saradnje austrijskih i srpskih geologa i dostignuća srpskih naučnika, među kojima je Jovan Žujović i mnogi drugi, koji su uveli geologiju kao naučnu disciplinu kod nas.

- Prvi deo izložbe posvećen je toj saradnji. Žujović je jedan od rodonačelnika srpske geologije, a 1886. godine objavljuje i prvu geološku mapu Srbije. Drugi deo ima umetničku crtu jer su prikazane stene koje se posmatraju u takozvanom petrografskom mikroskopu, a motivi prevazilaze dokumentarnu fotografiju, pa je to i specifičnost postavke. Geologija će uvek biti mistična magija jer ćete uvek sa razvojem nove tehnologije moći da dobijete mogućnost da dođete do nekog novog saznanja, ali i suočavanja s novim nepoznanicama - kaže za Nova.rs Kristina Šarić.Dok smo prolazili kroz Galeriju Progres mogli smo zaista da svedočimo naučno-umetničkom putovanju kroz kamen, njegov presek koji nalikuje najlepšim delima slavnih majstora.

Kako nam je autorka objasnila, stena koja se posmatra kroz mikroskop je isečeni deo kamena koji smo doneli s terena. Taj deo se zalepi na staklo i istanji do pločice debljine nekolilo stotih delova milimetra, odnosno, dok kamen ne postane providan i propušta svetlost.- Stena je izgrađena od minerala, a svaki mineral drugačije reaguje na dolazni zrak. Jedan odigra rumbu, drugi engleski valcer, treći sapliće svog saigrača. Ono što je najzanimljivije jeste da kamen govori. Set fotografija nema stručni naziv stena jer ja ne želim da uplašim posetioca stručnim terminima, zato imamo rasute perle, skriveni dragulj, ježića iz zvezdarske šume, polje hrizantema, bal pod maskama... Svaka priča je posebna bajka za onog ko je došao da vas o tom kamenu nešto pita - obašnjava slikovito Šarićeva pokazujući na najrazičitije boje i oblike i dodaje:

- Inženjer građevinarstva će me pitati da li je ovaj kamen dobar za autoput, arheolog će pitati da li je to kamen iz Srbije ili je negde, na primer, s Mediterana jer je kamen značajan pokazatelj migracija, odnosno trgovine između zajednica, farmaceuti bi pitali da li je ovaj kamen pogodan da se koristi za lekove... Puno je pitanja, a mi na osnovu optičkih osobina dajemo osnovne informacije i na sonovu njih planiramo dalja istraživanja….Prolazimo pored slike "Skriveni dragulj" koji i zaista predstavlja presek kamena koji se koristi kao dragi kamen, ali, kako navodi autorka, u geološkom smislu to zaista jeste pravi dragulj jer verovali ili ne na osnovu minerala koji je veličine nekada i samo sto mikrometara, može da se odredi starost geoloških procesa (kristalizacije magme, metamorfizma i drugo), a na osnovu toga određena je i starost kontinentalne kore na Zemlji.

- Ova stena je iz timočkog magmatskog kompleksa koji nam je doneo bakar i zlato. I mi već 100 godina unazad jedemo koru hleba borskih rudnika... Nikada ne znate šta se zaista krije iza, zato i ovu izložbu počinjem pitanjem kada šutnete kamen ili ga izbacite iz cipele da li ste se zapitali kako on izgleda i odakle je došao? Koje tajne krije?Nailazimo i na sliku koja nosi naziv „Bal pod maskama“, na kojoj su prikazani mikrofosili najrazličitijih oblika u jednoj sedimentnoj steni.- Interesantno je što je ova stena nastala u toplim bistrim morima, a sada se nalazi kod Bora na nekoliko stotina metara nadmorske visine, što pokazuje koliko je naša planeta živa. Zato i kažemo da je azbuka kamena jedna beskrajna priča - kaže autorka pokazujući i na sledeću sliku - "Zvezdanu noć":- Ako stavite plavi filter na ovaj presek dobićete "Zvezdano nebo" Van Goga, zato sam je nazvala "Zvezdana noć" Vinsenta van Krečnjaka.

Izložbu zatvara fotomikrografija koja se zove "Izvinite ko ste vi" na kojoj se nalazi jedan lik koji je mogao da naslika i veliki umetnik, a ime joj je, kako navodi Kristina Šarić, na pravom mestu jer se taj preparat u zbirci pojavio iz neke prašnjave zaboravljene kutije bez oznake, i još uvek ne zna kome pripada i odakle je.

- Nismo sigurni šta je ova stena, takav je presek napravljen. Ova stena nam na kraju simbolički kaže da je proučavanje kamena zaista jedna priča koja iznova traži angažovanje, nije ukalupljena, i volela bih da ovom mikrografijom skrenem pažnju na to. Mi živimo u kamenom dobu napredne verzije i naš život još uvek apsolutno zavisi od kamena, od onog kojeg ćemo da samo donesemo i upotrebimo, do onog kojeg ćemo da obrađujemo i iz njega nešto crpimo. Ono što je važno da istaknemo je da je kamen jedan neobnovljivi resurs i da o tome treba da razmišljamo. Kada jednom poravnate brdo i potrošite taj kamen, brdo ne može više da poraste. Zato je važno da prema kamenu imamo odnos sa puno poštovanja i odgovornosti. Svaki kamen za Srbiju je dragi kamen na svoj način - zaključuje Kristina Šarić.

Bonus video: Mrđan Bajić na otvaranju svoje izložbe

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=mrdjanbajicizlozbagovoram-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4167103"]