0
Budući da se mnogi filmovi sa zvezdom borilačkih veština ponovo puštaju u bioskopima povodom obeležavanja 50 godina od njegove smrti, donosimo vam priču o jednoj od najvećih ikona u istoriji kulture.
Brus Li je želeo da bude najveća zvezda bioskopskih blagajni na svetu. To je rekao i svom prijatelju i učeniku borilačkih veština Stirlingu Silifantu. Li je najavio da će jednog dana biti veća zvezda i od Stiva Mekvina i Džejmsa Koburna, glumaca sa A liste koji su takođe bili Lijevi učenici. Silifant, scenarista nagrađen Oskarom, odgovorio je negativno: „Ti si Kinez u svetu belog čoveka. Nema šanse“, piše „Independent“.
Sillifantove reči – više prijateljska iskrenost nego rasizam – sumirali su bitku sa kojom se Li suočio u Holivudu. Američki rukovodioci nisu verovali da bi azijski glumac bio isplativ glavni čovek. Lijev komentar „veći od Mekvina i Koburna“ (iako nije jedini put kada bi izrazio tako smele težnje) došao je usred frustracija oko projekta “The Silent Flute”, koji nije uspeo da se materijalizuje tokom njegovog života, jedan od brojnih neizrađenih, nedovršenih projekata.
Vrativši se u Hong Kong, Li je napravio revoluciju vezano za ostvarenja sa borilačkim veštinama, serijom filmova snimljenih u studiju Golden Harvest. Među filmovima su bili “Veliki gazda”, “Pesnica gneva”, “Na zmajevom putu” i “Igra smrti”, koji će se prikazivati odabranim bioskopima tokom juna i jula – obeležavajući 50 godina od njegove smrti.
Kao što je opisano u biografiji Metjua Polija, “Život”, Li je bio „veći od Bitlsa“ u Aziji kada je umro – 15.000 ljudi je izašlo na ulice na njegovu sahranu – ali on je i dalje bio samo „opskurni TV glumac“ u Americi. Bilo je potrebno posthumno objavljivanje njegovog poslednjeg filma “U zmajevom gnezdu” – prve koproducije između Holivuda i Hong Konga – da bi postao zvezda na Zapadu. Ali otišlo je i dalje od toga: Li je postao ikona 20. veka. „Zbog onoga što je mogao da bude“, kaže Frenk Dženg, stručnjak za filmove o borilačkim veštinama. „Zato što je umro tako rano. Postao je mit.”
Li je bio predodređen za uspeh, kaže Poli. Lijev otac je bio operski pevač i glumac, dok je „Mali“ Brus, rođen u San Francisku 1940. godine dok je njegov otac bio na turneji, bio dečija zvezda. Kao klinac je glumio u 20 filmova, uglavnom melodrama. Poli kaže da je Brus bio „Makolej Kalkin iz Hong Konga“. Ali tinejdžer Brus je bio siromašan student i ulični borac i vraćen je u Ameriku. „Prešao je put od bogataša više klase u trećem svetu Hong Konga do siromašnog imigranta sa broda u prvom svetu“, dodaje Poli.
Li je učio kung fu da bi zaradio novac. Kao učenik legendarnog Ip Mana, Lijev pristup je bio progresivan. „On je zaista bio jedan od prvih kineskih majstora borilačkih veština koji su govorili engleski“, kaže Poli. „Došao je sa ovim svežim, modernim, otvorenim stavom. Njegov prvi učenik bio je crnac – za to vreme nečuveno.“ Umesto da se drži tradicije onoga što su majstori kung fua prenosili 1.000 godina, on je nastojao da stvori savršenu borilačku veštinu – koju je nazvao Jeet Kune Do („put presretajuće pesnice“) – prilagodljiv i efikasan hibrid koji bi mogao da predvidi napade i razotkrije slabost rigidnijih sistema. Borilačke veštine su bile u velikoj meri holivudska moda trenutka. Li je privukao različit profil učenika, od poznatih imena do nosilaca crnih pojaseva.
Godine 1966, Brus je dobio ulogu pomoćnika Katoa u ubrzo otkazanoj TV seriji, “Zeleni stršljen”. Ostale filmske i TV uloge bile su retke, dok su projekti i dogovori propadali. Sada oženjen sa dvoje dece, Li je trebao novac. Vratio se u Hong Kong da bi snimao filmove sa Golden Harvestom, novonastalim studijom koji je vodio Rejmond Čou. Čou je izazivao rivalski studio Shaw Brothers, koji je imao monopol nad hongkonškim filmom.
Lijev prvi film za Golden Harvest “Veliki gazda”, objavljen je u Hong Kongu u oktobru 1971. i oborio je rekorde na blagajnama. Nastavak, “Fist of Furi” – objavljen u martu 1972. – ponovo je oborio rekorde. Lijev uspeh je ušao u trend nacionalizma među Hong Konžanima u to vreme. U “Velikom gazdi”, Li igra kineskog fabričkog radnika koji putuje na Tajland i bori se sa gangsterima. U očigledno nacionalističkoj “Fist of Fury”, on se bori protiv agresora iz rivalskog japanskog dođoa.
„Postoji element u tome što on predstavlja snažnog, dominantnog, muževnog kineskog heroja koji je ponosan na svoje nasleđe“, kaže Dženg. „On se sveti rasnim predrasudama. Njegovi filmovi su imali ovaj društveni značaj ne samo za Kineze u Hong Kongu, već i za Azijate koji žive u Sjedinjenim Državama.”
Lijevi filmovi su bili udarac iz još jednog razloga: kung fu koji menja igru. U bioskopu u Hong Kongu ranije su dominirali filmovi u produkciji braće Šo sa mačevalačkom tradicijom – baletske, zamršene koreografske akcione rutine. Nasuprot tome, Lijeve borbe bile su stvarne – iako „pojačanog realizma“, kaže Poli – sa brzinom i uverljivim uticajem. „Često je Brus Li samo da nokautira nekoga u nekoliko poteza“, kaže Dženg. On takođe ukazuje na Lijevu taktiku izluđivanja – često imitirana mačka koja zavija.
Li se takođe sukobio sa režiserom “Velikog gazde” i “Pesnice gneva” Lo Vejem. Li je želeo da unese vrednosti holivudske produkcije u relativno otrcani film u regionu. Takođe je želeo kontrolu nad svim aspektima svojih filmova. „Od Stiva Mekvina je naučio da zvezda uvek treba da bude šef“, kaže Poli.
Za Lijev sledeći film “Na zmajevom putu” preuzeo je uloge pisca, reditelja, producenta i zvezde. On igra Tang Lunga, koji putuje u Rim da pomogne u zaštiti kineskog restorana od lokalnog kriminalnog bosa. Za ljubitelje kung fua, to je ludački film, koji počinje kao luda komedija, koji na kraju prerasta u njegov najpoznatiji obračun, borba sa prijateljem i dvostrukim šampionom u karateu Čakom Norisom.
„Mislim da to nikada nije nadmašeno“, kaže Poli o borbi Lija protiv Norisa. „Ono što je zanimljivo je da on ubacuje sopstvenu filozofiju Jeet Kune Doa u tu borbu. Počinje da gubi jer je previše ukočen i vezan za tradiciju, a onda se prilagođava – postaje labaviji i fluidniji – i tako pobeđuje Čaka Norisa. Ima pedagogiju u osnovi scene, što je retkost za kung fu film.”
“Na zmajevom putu” pobedio je “Velikog gazdu” i “Pesnicu gneva” na blagajni. Li nije bio sasvim zadovoljan time i nije želeo da se prikazuje na Zapadu, raspravljajući se sa Čauom kada je saznao da pregovara o distributivnom ugovoru sa SAD (iako je tamo objavljen tek nakon njegove smrti). Ali za Dženga, to je i film koji govori o pravom Liju. „To je moj omiljeni film Brusa Lija“, kaže on. „Vidite transformaciju ovog čoveka koji počinje kao niko, odlazi u zemlju u kojoj ne govori jezik. To je bio portret nekoga ko ostavlja svoj trag u inostranstvu. Mislim da je to ono o čemu film govori.”
Filozofija Jeet Kune Doa – kao što je pokazano u borbi sa Norisom – nastavila bi se u Lijevom nedovršenom, potencijalnom remek-delu, “Igri smrti”. U planiranoj priči, Lijev lik bi se popeo na toranj od pet spratova i pobedio neprijatelje, svakog sa drugačijim stilom borbe, na svakom spratu. Poslednji protivnik bio bi košarkaš Karim Abdul Džabar – jedan od Lijevih (veoma) istaknutih učenika. Kasting je bio značajan. „Karim je takođe na neki način koristio Jeet Kune Do“, kaže Dženg. „Skoro kao da se Brus Li bori sam sa sobom – što bi objasnilo zašto je Karim poslednji borac.”
Produkcija je pauzirana kada je Warner Bros ponudio Liju priliku da glumi u prvom holivudskom kung fu filmu “U zmajevom gnezdu”. “Igra smrti” nikada nije završena. Snimljeno je navodno 100 minuta snimka, sa oko 40 minuta upotrebljivog materijala. Veliki deo toga je izgubljen u arhivi Golden Harvest, a neki su ponovo otkriveni godinama kasnije.
„Ova ideja uspona na kulu dok se pobeđuju neprijatelji svakog nivoa je prethodnica video igricama“, kaže Dženg. „Inspirisao je toliko akcionih filmova – “Umri muški”, “Dread”, “Raid”. Tu je i žuti kombinezon koji Li nosi, inspiracija za slično stilizovanu Umu Turman u filmu “Kill Bill”.
Li je umro 20. jula 1973. godine u 32. godini. Umro je u krevetu svoje ljubavnice, što je Rejmond Čou u početku pokušao da prikrije. Presuda mrtvozornika bila je cerebralni edem (otok mozga), ali njegov uzrok nikada nije utvrđen. „Do danas nema konsenzusa o tome kako je umro“, priznaje Poli.
Bonus video: Gvinet Paltrou – omražena kraljica Holivuda