11
Rečenica "Znamo ko je ubio, ali ne znamo ko je izdao kralja" predstavlja otvoreno večno pitanje, kaže glumac Tihomir Stanić koji igra u novom domaćem filmu reditelja Gordana Matića "Pucnji u Marseju".
Sudska drama „Pucnji u Marseju“ je premijerno prikazana pred domaćom publikom na nedavno završenim Filmskim susretima u Nišu. Iako je vreme bilo loše, imao je odličnu reakciju publike koja ga je gledala pod kišobranima.
Film baca novo svetlo na ubistvo kralja Aleksandra koje se dogodilo 9. oktobra 1934. godine u francuskom gradu. Film prati sudski proces teroristima koji su bili saučesnici vođe atentatora Vlade Georgijeva Černozemskog, pripadnika VMRO, na Aleksandra od Jugoslavije i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Glavni junaci filma su tužioci, advokati, sudije, optuženi i svedoci samog događaja. Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja, ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju.
Tihomir Stanić, koji je igrao Živojina Simovića, ukazuje da je bez razmišljanja i trena sumnje prihvatio poziv Gordana Matića da učestvuje u ovom filmu.
– Nisam znao ni koga ću da igram, samo mi je rekao da je bio značajan policajac i da zaslužuje značajno mesto u srpskoj istoriji. Meni je preostalo da sve što imam u glumačkom iskustvu ponudim reditelju, i bukvalno sam pratio instrukcije reditelja od početka do kraja. Jako je bitno baviti se tako značajnim temama i ja sam jedan od onih koji veruje da je Drugi svetski rat počeo atentatom na kralja Aleksandra. I rečenica kojom se film završava „Znamo ko je ubio, ali ne znamo ko je izdao kralja“ predstavlja otvoreno večno pitanje. Ko je ubio Kenedije, ko našeg premijera Đinđića. Znamo ko je pucao, ali ne ko je naručio i kakva je pozadina toga. Drago mi je da je taj dokumentarni materijal u filmu, a da je igrani sadržaj uspeo da dostigne dokumentarnost. Čini mi se da smo se svi glumci zahvaljujući rediteljskom postupku približili tim dokumentarnim snimcima 1934. godine – rekao je Tika Stanić.
Film se dešava u enterijeru ali to ne umanjuje njegovu ubedljivost. Uloga advokata Sent Obana dobar je poligan za mnoge stvari za glumačka sredstva, rekao je Svetozar Cvetković.
– Gordan mi je dao jednu manju ulogu i zvao sam ga i pitao zašto baš ona. Odgovorio je da je hteo da mi da nešto veće ali da se nije usudio jer nemaju dovoljno budžeta i rekao sam odmah uzimam tu veću, branioca organizaotra na atentat. To mi se odmah učinilo zanimljivim i nisam se prevario. Jer kada sam pročitao shvatio sam da je rađeno po nečemu što sam pre četiri decenije učio kod strašno dobrog profesora dikcije Branivoja Đorđevića. I on je čitavu jednu godinu posvetio sudskom besedništvu. I kada smo ušli u snimanje, setio sam se svega što sam prošao kroz školu i pokušao sam da to stavim u sebe i da dodam nešto svoje i energiju koju sam osetio u toj odbrani. Činilo mi se da branilac koji sa tako teško optuženih uspe da skine najjaču kaznu a to je smrtna, na najbolji način odradi svoj posao. I taj posao morate da branite ne samo pred sobom nego i pred publikom i da je svojom sugestivnošću ubedite u nešto i što nije istina, načinom kako to prezentujete – rekao je Svetozar Cvetković.
Strahinja Blažić igra jednog od trojice optuženih, Miju Kralja.
– Cela odbrana se bazirala na tome da je to bilo političko ubistvo. Mio Kralj je igrao na ludilo i razmišljao sam kako ću i šta ću, ali onda sam ga video, uslovno rečeno, kao malo introvertniju ličnost od drugih dvojice koji su bili prodorniji i imali su dijaloge sa ljudima koji su učestvovali u procesu. Na snimanju je bilo dobro raspoloženje, snimali smo šest dana u sudnici, divna ekpia. I mislim da je važno što je ovaj film snimljen zbog tematike kojom se bavi – rekao je Strahinja.
Film Pucnji u Marseju je imao premijeru na festivalu u Herceg Novom, prikazan je na Sarajevo film festivalu i prošle nedelje u Nišu. Bioskopski život filma „Pucnji u Marseju“ započeće beogradskom premijerom 9. oktobra na dan kada je prestao život kralja Aleksandra Ujedinitelja.
