Zlakusa u bivšoj užičkoj kasarni: Još da vidim pečenje radova

Maruša je prvi put učesnik kolonije “Zlakusa”, a cilj joj je bio da, kako kaže, pored tradicionalne tehnike upozna ljude i kulturu ovog kraja.“Nisam došla sa posebnim idejama, ali me je zainteresovala zlakuška tehnika, sam čin izrade tih posuda. Mogu da kažem da sam to naučila jer u Sloveniji nisam imala priliku da vidim taj način izrade. Dopada mi se i prostor u kome radimo, u ovim uslovima je idealan a i svi drugi učesnici su dobri saradnici. Pored umetničkog rada podjednako uživam i u ovom kraju, izletima i obilascima najznačajnijih lokaliteta“, rekla nam je Maruša.

Učesnici su zadovoljni ambijemtom u kome ove godine stvaraju, pre svega zbog umetničke vrednosti zgrade bivše kasarne, koja jeste trenutno u jako lošem stanju, ali sa druge strane njena arhitektura ne ostavlja ravnodušnim ni jednog umetnika. Monumentalna zgrada napravljena je poslednje godine 19. veka, jedna od reprezentativnih arhitektonskih ostvarenja tog vremena. Iako je taj prostor zamišljen kao prelazno rešenja, sve više se razmišla da kasarna bude mesto i budućih kolonija.“Sa selom Zlakusa imamo vezu, od njih smo uzeli glinu i tamo ćemo peći radove”, kaže za naš portal osnivač umetničke kolonije keramike “Zlakusa”, akademska slikarka-keramičar Sofija Bunardžič i dodaje:“Ovde je lako bilo organizovati radionicu jer je prostor veći od bio koje radionice u selu. Ideja je da u ovom prostoru postavimo i stalnu postavku radova nastalih tokom 26 godina iz kojih je nastalo više od 1.000 skulptura. Prostor treba renovirati, okrečiti, nema struje, treba srediti i stolariju ali to je jedini način i dobro rešenje za postavku stalne izložbe koja bi bila dostupna građanima i turistima. Postoji ideja da se ovde napravi i Centar keramike jer to u Srbiji ne postoji, gde bi ubuduće mogli da organizujemo rad svih tehnika keramike a ako bude moguće i rezidencijalni program za učesnike“

Akademski keramičar Lana Tikveša iz Beograda, na koloniji je ponovo posle više od 20 godina. Kaže da je mnogo toga isto, pre svega to je tradicionalni način izrade, ali ima i nekih novih segmenata koje su koloniju podigle na viši nivo.“Kolonije keramike su, pre svega jako značajne za Srbiju jer ih ima jako malo ali i za život umetnika i njihovu saradnju. Ova kolonija, sa svojim specifičnim kontekstom i svojom tradicijom, je od ogromnog značaja jer izvlači umetnike iz njihove zone konfora i nameće im nove uslove sa tom glinom i tehnikom kojom se radi, što je najvećem broju umetnika najznačajnije. Takve okolnosti umetnike uvek dovode do novih kreativnih ideja, pomaka i umetničkih probaja. Manifestacija koja tradicionalno povezuje sa savremenim je od nemerljivog značaja je za Srbiju. Keramika je takva umetnost koja stvaraocu daje mogućnost da radeći tehnikom starom vekovima može da stvori jedno savremeno delo, keramika se inače uvek oslanja na tradiciju a to i jeste osnovna inspiracija“, rekla je za Nova.rs Lena Tikveša.

Nataša Bojanić, bivša učenica užičke Umetničke škole, koja danas živi u Zemunu drugi put učestvuje na koloniji. Za nju je tehnika Zlakuse već dobro poznata jer se sa njom upoznala još u srednjoj školi.“Prvi put sam učestvovala kao nagrađeni učenik Umetničke škole, nagrada je bila učešće na koloniji. Mi smo ovde naučili sve što se tiče keramike pa je meni na fakultetu bilo mnogo lakše da radim neke ozbiljnije stvari, imala sam uvek više vremena da razmišljam o ideji. Važno je što na koloniju dolaze umetnici iz različitih zemalja a svaka država ima neki svoj senzibilitet, što se tiče keramike, pa nam je razmena ideja od izuzetnog značaja”, ističe Nataša.

Međunarodna kolonija umetničke keramike „Zlakusa“, tokom 26 godina okupila je 370 umetnika iz 37 zemalja širom sveta. Ova kolonija je doprinela da se stari zanat, koji je u Zlakusi bio na izumiranju, vrati u ovo selo, postane osnovna delatnost velikog broja meštana ali i nagradi stavljanjem na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, prošle godine.