Životna priča Viv Albertin, gitaristinje benda Slits, ženskog trija iz same srži britanskog panka, biće pretvorena u TV seriju.
„Tipične devojke“, pevale su članice benda Slits, prozivajući. A one su bile sve samo ne tipične. Viv Albertin je gitaru štimao Mik Džons iz grupe Clash, a Džo Stramer je napisao tekst „Train In Vain“ za koji mnogi kažu da je zapravo odgovor na najveći hit njihovih prijateljica. Pre nego što će ući u taj trio, Viv Albertin svirala je u bendu u kom je bio i Sid Višiz, kasnije basista Sex Pistolsa. Na njena premišljanja da li da se pridruži pevačici Ari Ap i bubnjarki Palmoliv, Krisi Hajnd (Pretenders) rekla joj je da „zaveže i nastavi da to radi“. Drugim rečima, njeno društvo činile su vodeće pojave britanskog panka. I ona je bila jedna od njih. Album „Cut“ (1979) benda Slits smatra se jednim od ključnih za definisanje postpanka.
Viv Albertin rođena je u Sidneju, ali su je majka Engleskinja i otac Korzikanac doveli kao dete u severni London. Njen život od tada bio je, kako se to kaže, turbulentan. Odrastanje na ulici, svađe, otkrivanje panka i bend. Nakon raspada benda, Viv Albertin studirala je režiju i radila je na televiziji tokom osamdesetih i devedesetih. Vratila se muzici krajem prve decenije novog milenijuma i snimila solo album „The Vermillion Border“ (2012), da bi dve godine kasnije ponovo odustala od sviranja. Nešto kasnije, 2013. godine je i glumila u filmu „Izložba“ u režiji Džoane Hog.
„Ne zanima me više da sviram. Do takve odluke došla sam u noći kada mi je umrla majka. Ne obožavam muzičare. Ne obožavam rokenrol. Ne nedostaje mi. Muziku vidim kao sredstvo, poput pisanja ili pravljenja filmova, ali ne mislim da je to veoma značajan mediji za mene sada“, rekla je proletos u intervjuu „Gardijanu“, govoreći upravo o svojim memoarima.
Prvu knjigu memoara nazvala je „Odeća, odeća, odeća. Muzika, muzika, muzika. Momci, momci, momci“ (2014) i ona je odmah postala neka vrsta hita u knjizi. Četiri godine kasnije, usledio je i nastavak, nazvan „Baciti neotvoreno“ i tu pokazuje i svoju drugu stranu, daleko intimniju od bučne prve knjige.
U prvoj knjizi, Viv Albertin opisuje svoj put od „muzičarke koja ne zna da svira“ do toga kako je postala deo jednog od ključnih britanskih pank bendova, a potom i vreme kada je postala majka, pregurala razvod i izborila se sa kancerom materice. U drugoj piše o porodici i teškom odnosu sa sestrom pred majčinu smrt.
„Imala sam nameru da napišem triler o neprijatnoj, sredovečnoj ženi koja neprestano mašta o ubistvu. Ispostavilo se da je ta žena ja“, rekla je Viv Albertin u intervjuu „Gardijanu“.
Na te dve knjige sada će biti zasnovana i TV serija.
Prava na ekranizovanje memoara je, prema pisanju „Holivud riportera“, otkupila producentska kuća Elizabet Karlsen i Stivena Vulija, bračnog para koji je ranije stao iz ostvarenja poput „Igra plakanja“ (Crying Game, 1992), nagrađenog Oskarom za scenario i nagradom Bafta za najbolji film, ili „Kerol“ (Carol, 2015), nominovanog za Oskara u više kategorija.
Ekranizaciji memoara pank legende producenti su nazvali „uzbudljivom mogućnošću da se ponovo istraži vreme kada su muzika, moda, političke ideologije i seksusalnost bili okrenuti naglavce“, da je priča Viv Albertin „priča o devojci iz radničke klase koja se bori za svoje mesto i glas u svetu punom zabrana“, te da je to „kaleidoskop bolnih istina i vrcave iskrenosti“, prenose mediji.
Viv Albertin rekla je za „Holivud riporter“ da je jako srećna zbog toga i da su producenti „veoma delikatno pristupili intimnoj prirodi dela“ i da je „znala da su knjige u rukama producenata sa integritetom“.
– Njihova vizija je u saglasju sa mojom knjigom, razumeju i temu i to vreme, i jedva čekam da ceo projekat počne i da vidim kako svi likovi iz mojih priča oživljavaju – rekla je Viv Albertin.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar