0
Njegovi ekscesi su uzeli danak i pre nekoliko godina je priznao da živi sa jedva 450 evra penzije u skromnom stanu nasleđenom od njegove majke na periferiji Salcburga.
Austrijski glumac Helmut Berger, zvezda evropskih filmskih remek-dela kao što su „Prokleti” Lukina Viskontija i „Vrt Finci-Kontinijevih” Vitorija De Sike, preminuo je juče u 78. godini.
Rođen u Austriji 1944. godine, Berger se kao mladić preselio u Rim i počeo da se bavi glumačkom karijerom nakon što je izrazio nezainteresovanost da prati svoje roditelje u ugostiteljstvu. U početku je bio statista pre nego što je upoznao 40 godina starijeg Lukina Viskontija 1964. Režiser filma „Roko i njegova braća“ dao je Bergeru malu ulogu u njegovom filmu „Veštice“ iz 1967. godine, omnibusu koji su takođe režirali Vitorio De Sika i Pjer Paolo Pazolini. Berger i Viskonti su započeli profesionalnu i romantičnu vezu koja će nastaviti da oblikuje evropski filmski pejzaž naredne decenije.
U jednom od najatraktivnijih i najkreativnijih perioda evropske kinematografije, 60-ih i 70-ih, Berger je uspostavio svoje mesto u panteonu zvezda kroz nekoliko filmova koje je režirao Viskonti. „Prokleti“, „Ludvig“ i „Razgovor“, su svi napravljeni za Bergera, jer on je bio Viskontijeva muza, a filmovi su bili izuzetno uspešni kako na blagajnama, tako i kod kritike.
Ljubavna veza sa Viskontijem, koja se u početku držala u tajnosti, trajala je do smrti milanskog reditelja 1976.
Berger je bio nominovan za Zlatni globus za film „Prokleti“, koji je takođe bio nominovan za Oskara za najbolji scenario 1970. Autoritet kao što je bio pokojni nemačkog filmski maestro Rajner Verner Fasbinder nazvao ga je „možda najvećim filmom, koji znači isto toliko za istoriju filma koliko Šekspir za istoriju pozorišta.”
U “Ludvigu”, u kojem igra sa Romi Šnajder, Berger ima dečačku, ali zlokobnu lepotu, koja miriše na mladog Alena Delona. Lice mu je glatko i ugaono, skoro kao maska, sa visokim jagodicama i plavim očima. Postoji nešto gotovo veštačko, uznemirujuće, u njegovoj besprekornosti.
Iako nagrađen počasnom nagradom „Teddy“ za životno delo na Berlinalu 2007. za svoje revolucionarne kreativne uloge u istraživanju homoseksualnih i biseksualnih likova, Bergerovi najbolji nastupi nisu naišli na naklonost socijalno konzervativne publike u Sjedinjenim Državama. Bergerovo oponašanje Marlen Ditrih u filmu „Prokleti“ navelo je legendarnog režisera Bilija Vajldera da prokomentariše: „Osim Helmuta Bergera, danas nema interesantnih žena“. A Madona je rekla: „Mislim da je androginost, bilo da je u pitanju Dejvid Bouvi ili Helmut Berger, zaista uticala na moj rad više od svega.”
Helmut Berger se pojavio u spotu za Madoninu pesmu „Erotica“ 1992. godine, a pominje se i u Madoninoj knjizi “Sex”.
Na svom vrhuncu, Berger je bio redovan gost tabloida i bio je miljenik paparaca. Prodavao je novine zbog svog divljeg ponašanja i opojnog ljubavnog života. Njegova biografija iz 1998. godine sadrži sećanja na mnoge od tih epizoda, koje uključuju niz druženja sa Bjankom i Mikom Džegerom, kao i sa budućom Džegerovom bivšom suprugom Džeri Hol, baletskom zvezdom Rudolfom Nurejevim, Lindom Bler i Ursulom Andres.
O njegovom divljem životu postoje stotine anegdota i urbanih legendi, kao što je ona koja uverava da je jednom prilikom naručio „cevčicu“ od zlata, od čuvene zlatare Bulgari, za šmrkanje kokaina. U njegovoj poslednjoj autobiografiji objavljenoj u Francuskoj, glumac prepričava svoje iskustvo tokom perioda “Dolče Vita” sa Marčelom Mastrojanijem, Mikelanđelom Antonionijem i Vitoriom De Sikom. Priseća se godina ludovanja u Londonu, zloupotrebe droga u Njujorku 70-ih godina, ili neobuzdanog seksa u turskim kupatilima koje su deceniju kasnije posećivali gejevi u Parizu. Seća se i svoje strasti prema Nurejevu ili udvaranja sa Marisom Berenson. „Moji odnosi sa ženama su uvek bili komplikovani“, piše on u knjizi. „Žene me fasciniraju, ali su veoma posesivne.”
„Živeo sam tri života, i to na četiri jezika! Ni za čim ne žalim!“, rekao je jednom priliko Berger, koji je bio poliglota.
Do 80-ih, nestalno ponašanje je zaustavilo njegovu filmsku karijeru i našao je posao kao gostujuća zvezda u devet epizoda američke hit sapunice „Dinastija“ kao ljigavi verenik Felon Karington, Piter De Vilbis, koji je poginuo u avionskoj nesreći. Takođe je imao malu ulogu kao korumpirani vatikanski računovođa u „Kumu III“.
U prvoj deceniji ovog veka, Berger se potpuno povukao iz šou-biznisa da bi se brinuo o svojoj bolesnoj majci. Pokušaj „povratka“ uključivao je njegovo pojavljivanje 2013. godine u nemačkoj verziji „I’m a Celebrity – Get Me Out of Here“, koje je završeno nakon samo dva dana zbog njegovih zdravstvenih problema.
Berger se vratio na naslovne strane 2015, kada se njegova bivša supruga, italijanska spisateljica Frančeska Gvidato, s kojom se oženio 1994. i od koje se razveo tri godine kasnije , osudila za bigamiju, optuživši ga da se na Ibici oženio 37 godina mlađim muškarcem.
Njegovo poslednje pojavljivanje na ekranu bilo je u filmu “Saint Laurent” francuskog režisera Bertranda Bonela iz 2014. godine, u kojem je igrao ostarelog modnog dizajnera.
Helmut Berger je bio jedan od najzgodnijih muškaraca na svetu, voleli su ga i muškarci i žene. Lukino Viskonti ga je učinio svojim fetiš glumcem, unutar i van filmskih studija. Ali život se nije dobro odnosio prema austrijskom glumcu. Njegovi ekscesi su uzeli danak i pre nekoliko godina je priznao da živi sa jedva 450 evra penzije u skromnom stanu nasleđenom od njegove majke na periferiji Salcburga.
Bonus video: Karl Malden – jedini srpski glumac dobitnik Oskara
