Ikona francuske šansone i muza egzistencijalista Žilijet Greko sahranjena je juče u Parizu u prisustvu poznatih ličnosti, među kojima je bila i supruga francuskog predsednika Brižit Makron.
Među prisutnima na opelu u pariskoj crkvi, viđeni su bivši francuski predsednik Fransoa Oland, glumica Žili Gaje, pevači mlađe generacije i građani koji su došli da kultnoj pevačici odaju poslednju poštu.
Žilijet Greko preminula je u 94. godini 23. septembra. Pevala je pesme Žaka Prevera, Bertolta Brehta, Borisa Vijana, Fransoaz Sagan i Serža Genzbura.
Sredinom 1940-ih godina, romanopisac Remon Keno i filozof Žan-Pol Sartr napisali su pesme „Si tu t’imagines…“ i „La Rue des Blancs-Manteaux“, koje su Žilijet Greko donele prvi uspeh u blistavoj karijeri.
Posle pevanja u legendarnim pariskim kabareima, otišla je u Njujork i postala svetski poznata. Po povratku u Pariz 1968. godine, snimila je čuvenu šansonu „Deshabillez-moi“.
U autobiografiji „Žižib“ – što joj je bio nadimak u detinjstvu – Žilijet Greko, rođena 1927. godine, pisala je i o hapšenju svoje majke i sestre u Drugom svetskom ratu, zbog čega se politički angažovala.
Ona se usudila da na koncertu u Čileu 1981. godine, u doba vojnog režima Augusta Pinočea, peva samo zabranjene pesme. Čileanski vojnici su je posle koncerta otpratili do aerodroma i poslali je prvim avionom natrag u Francusku.
Posle duge veze sa džez-trubačem Majlsom Dejvisom, Žilijet Greko je imala nekoliko brakova. Udala se za glumca Filipa Lemera, potom za Mišela Pikolija i na kraju za Žerara Žuanea, bivšeg pijanistu Žaka Brela.
Među njenim najpoznatijim šansonama su i „Parlez-moi d’amour“, „Paris Canaille“, „Accordeon“ i „Je suis comme je suis“. Pevačica je 2015. imala oproštajnu turneju koju je nazvala „Merci“ (Hvala), koja je trajala godinu dana.
Glumila je u filmovima „Orfej“ (1950) Žana Koktoa i „Dobar dan, tugo“ (1958) Ota Premingera.