Mislim da ljudska vrsta treba da bude izložena (umetničkim) sadržajima o holokaustu u kontinuiranom i gustom ritmu. Ili onima o tretmanu obolelih od side. Ili o homoseksualcima i drugim seksualnim orijentacijama prinuđenim da se kriju.
ROCK HUDSON ALL THAT HEAVEN ALLOWED (2023, r. Stephen Kijak)
Jer TAKVI smo ljudi. U ovom filmu, negde pri kraju pratimo kako je Rock Hudson umirao. Bio sam mali, ali sećam se (kao vatreni gledalac „Dinastije“, zajedno sa celom svojom familijom) koja je to kontreverzčina bila što je oboleli Rock poljubio Kristl, pa se sada ne zna da li je i ona bolesna, da li će i kada umreti i šta će biti sa „Dinastijom“! Najviše od svega sećam se koliko su svi bili ogorčeni na njega što je tako bolestan uopšte i snimao nešto i još se ljubio sa nesrećnom ženom…
Par meseci kasnije, siroti Rock je u Parizu, u nadi da će mu pomoći neki eksperimentalni tretman. Sve mu je gore. Kada su u bolnici u kojoj se nalazi obznanili da ima sidu, stiže naredba da se iz iste što pre iseli. Njegova publicistkinja piše Nancy Reagan, velikoj Rockovoj prijateljici i moli da preko predsednika Ronalda urgira da se Rocku dozvoli da bude prebačen u američku vojnu bolnicu u Francuskoj. Nancy ne odgovara. Kao što nije odgovarala ni na vapaje obolelih da američka vlada konačno nešto preduzme tim povodom. Publicistkinja zove jednu za drugom avio kompanije, ne bi li našla načina da prebaci Rocka u Ameriku, pa da ga tamo negde zbrinu. Nijedna kompanija neće da prihvati obolelog od side. Na kraju, a hvala bogu što je Rock bio bogat, rentira ceo putnički avion Air Francea za 250.000 dolara i vraća Rocka u Ameriku. Gde je umro nedugo posle. Eto zato ovaj film ako ste se slučajno pitali.
Sve do tog segmenta, razmišljao sam da li ima neka prigodna godišnjica, smrti ili rođenja, da li je možda neki zgodan broj od kako se sida pojavila ili od kako smo je izlečili… Ne. Nema drugog povoda, sem onoga koji sam vam naveo u prvom pasusu.
Rock Hudson je bio muškarčina. Žene su ludele za njim, a muškarci želeli da budu on. S druge strane te fasade, on je bio homoseksualac koji je sve svoje veze držao iza četiri zida svoje raskošne vile od milja nazvane „Zamak“. Tamo se nekada partijalo sve u šest sa paradom gologuzih muškaraca. Rock je imao raznih veza, ne mnogo značajnih. Bio je promiskuitetan, jedan od njegovih partnera kaže da je imao i „sizeable dick“ i ne bismo mogli da kažemo da je svoju seksualnu orijentaciju ostavio nerealizovanom ili u tuzi. Jedino nije smeo da je pokazuje, ćutanjem se branio od sve upornijih prozivki žute štampe da je gej. I možda je zato bio malo nesrećan.
Iskusni Stephen Kijak (koji je uradio niz dokumentaraca na srodne i druge estradne teme, kao i Morrissey-ev kvazi-bajopik „Shoplifters of the World Unite“) ne tretira Rocka kao žrtvu, već ga kao Douglas Sirk otkriva kao imitaciju života tj uloge koje je igrao. Duhovito i efektno insertovanje scena iz njegovih filmova na sjajan način komentariše realnost njegovog života. Ostareli ljubavnici sećaju se Rocka sa simpatijom. Neki mu i prebacuju što nije bio hrabriji. Kijak se trudi da ga opravda vremenima i nakaradnom holivudskom praksom koja je upravljala kompletnim životima svojih zvezda. Nekome će smetati što baš ceo film promiče samo u muži tog aspekta Hudsonovog života. Ali to nekako i jeste bio ceo njegov život. Mimo onog na platnu. Koji nam je također, samo u drugim kontekstima, pred očima.
Parafraza Sirkovog filma (koji je izbacio Rocka u zvezde) koja se nalazi u naslovu je predivna. I opako cinična.
OCENA: 8 PLUS / 10
Bonus video: Stevan Filipović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar