U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.
Gost naše ovonedeljne rubrike „Saundtrek za moj život“ je Ivan Bevc (Beograd, 1972), urednik izdavačke kuće „Booka“ i autor i voditelj podkasta „Sto minuta buke“.
– Svesti svoj muzički ukus na samo tri pesme teže je nego na tri knjige ili tri filma – praktično nemoguće, da ne pričam o tome kako će to „sveto trojstvo“ već za neki dan biti sačinjeno od sasvim drugih zvučnih zapisa. Ipak, hajde da pokušamo – kaže na početku svog muzičkog izbora Ivan Bevc.
„Smells Like Teen Spirit“ – Nirvana
– Postoje momenti od globalnog značaja (sletanje na Mesec, objava Titove smrti, 5. oktobar, 11. septembar) za koje se kaže da svako zna gde se nalazio i šta je radio u tom trenutku. Možda prvo emitovanje ove (poslednje?) prevratničke pesme rok muzike nema baš toliki značaj, ali kada ste pasionirani audiofil na kraju srednje škole ne možete, a da ne zapamtite boje dana, mirise i talas emocija koji vas je zapljusnuo već od prvih rifova, a rastavio i ponovo (mnogo bolje) sastavio nakon što je Kurt poslednji put ponovio „A denial“ (nekoliko meseci kasnije horski pevan kao „Ladim ja*a“ u KST-u). Dnevna emisija popodnevnog programa B92, dvojica kritičara ocenjuju nove pesme, jedan je Braca Karaklajić, legendarni voditelj „Garažnog geta“, muzički prosvetitelj koji u mom intimnom sistemu vrednosti stoji rame uz rame sa Dositejem i neko čije ime sam zaboravio. Braca kaže da je upravo čuo savršenu pop pesmu. Ovaj drugi ništa nije skapirao i zasluženo je zaboravljen. A Nirvana je mojoj generaciji poklonila produžetak iluzije da je rokenrol veći od života – priseća se Bevc.
„Famous Blue Raincoat“ – Leonard Cohen
Sledeća pesma, dodaje, ima veze sa jednim putovanjem u Rovinj od pre pet godina.
– Vožnja preko „lijepe“, nekad naše, ide se na Weekend Media Festival, poslednja je koliko-toliko normalna godina naših života – 2019. Kolega Peđa spominje Leonarda Koena, komentarišemo njegove pesme, koncert u Areni (hodočašće), a onda spominje kako je (ako me sećanje ne vara) nekad davno u „Zabavniku“ pročitao reči ove pesme i prevod i da ga je oduvalo kada je shvatio o čemu Koen peva, o tom čudnom ljubavnom trouglu u kome muž piše pismo bivšem ljubavniku njegove žene i raspituje se za njegovo zdravlje, spominje kroz šta su svi prošli i u svega nekoliko strofa pakuje život i ljubav u svoj njihovoj kompleksnosti. Preslušao sam je mnogo puta nakon toga, znam je „napamet sa razumevanjem“ (naklon profesorki Kalmarević iz Prve ekonomske) i još uvek se pitam hoću li se na kraju priče ja potpisati na nekom pismu ili to isto pismo čekati negde u nekoj pustari.
„Love is Stranger“ – Warhaus
Za kraj, Ivan Bevc pominje onaj osećaj kada nenadano otkrijete nešto novo u muzici.
– I taman kada si duboko u četrdesetim i kada misiš da je ono što se naziva popularna muzika reklo svoje i da posle albuma „AM“ Aleksa Tarnera i ekipe treba zatvoriti radnju negde u bespućima Jutjub algoritma u potrazi za nečim svežim, a nakon slušanja grupe Balthazar (čija pesma „Fever“ realno kida) iskače nešto potpuno neočekivano – drugi projekat lidera ovog benda pod nazivom Warhaus. Od prvih taktova znate da imate pred sobom nešto suludo dobro, sumanutu belgijsku mešavinu Koena, Vejtsa, Kejva uz plesne primese i nekoliko zrna ludila. Pesma koju sam najviše puta pustio u poslednih pet-šest godina, jedna od onih koja ima tu snagu i svežinu da joj ni bezbrojna slušanja ne oduzmu ništa. Čist momenat genijalnosti – zaključuje gost „Saundtreka za moj život“.
Bonus video: Gile iz Električnog Ograzma – Kad mogu Bob Dilan i Pol Makartni na turneju možemo i mi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar