1
Nepoznata arhiva Slobodana Jovanovića, više od stotinu dopisnica i pisama, ali i ličnih dokumenata, sada je dostupna javnosti u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, saopštili su iz ove ustanove.
Ova arhivska građa Slobodana Jovanovića (1869 – 1958), poznatog naučnika, pravnika, istoričara, političara i pisca, profesora Velike škole, profesora i rektora Univerziteta u Beogradu i predsednika kraljevske vlade u izbeglištvu u Londonu, prvi put se prikazuje javnosti. U Adligat je stigla, kako kaže Lazić, zahvaljujući mreži posvećenih članova ove kuće.
– Radi se, pre svega, o dopisnicama koje je Slobodan Jovanović upućivao užim članovima svoje porodice, mada postoji i nekoliko važnih pisama upućenih drugim intelektualcima – izjavio je Viktor Lazić, predsednik Udruženja Adligat.
Najznačajnije dopisnice, 16 primeraka, upućene su ocu Vladimiru Jovanoviću (1833 – 1922), akademiku, ministru finansija, potpredsedniku Državnog saveta, članu Senata, profesoru Političke ekonomije na Velikoj školi, ideologu Liberalne stranke, predsedniku Srpskog učenog društva i počasnom članu Srpske kraljevske akademije.
Značajna su i pisma adresirana na Dragoslava Stranjakovića (1901 – 1966), istoričara, profesora Beogradskog univerziteta i potpredsednika Srpskog kulturnog kluba i Vladimira Garašanina (1885 – 1964), advokata i doktora pravnih nauka.
Podsećamo, Jovanović je prvi koji je poneo ime Slobodan, dok se njegova sestra zvala Pravda (udato Ristić) 27 dopisnica. Njenom sinu a svom sestriću Andri poslao je 34 dopisnice, a 16 zetu Mihailu G. Ristiću.
Među ovim dokumentima se nalazi i nekoliko ličnih, kao što su platna knjižica u kojoj se vide prihodi Slobodana Jovanovića u periodu od 1935. do 1937. godine, zatim članska karta Udruženja Univerzitetskih nastavnika u Beogradu iz 1938, a tu su i vizit karte sa rukopisom Slobodana Jovanovića.
– Ova dokumenta će tek istraživati istoričari, jer je potrebno iščitati stotine njih koja su pisana rukom, da bi se shvatio potpuni značaj ove novopronađene zbirke. U ovom trenutku možemo da kažemo da je očigledno veliki značaj zbirke već po tome što se na osnovu dopisnica može tačno pratiti kretanje Slobodana Jovanovića po evropskim gradovima, ali i unutar Кraljevine Jugoslavije u dugom vremenskom periodu počev od 1907. godine pa sve do 1939. godine – istakao je Viktor Lazić.
Bonus video: Kraljica Elizabeta Druga – Arhivski snimci
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare