0
Životna priča Majkla Oera, zvezde američkog fudbala, bila je inspirativna i dramatična za mnoge, po njoj je snimljen i film “Mrtav ugao” (The blind side) za koji je Sandra Bulok dobila Oskara 2009. godine, međutim, sav uspeh ostao je u senci nedavne optužbe Oera da je priča iskorišćena samo zarad novca.
Naime, Majkl Oer je rođen u porodici Deniz Oer, koja je imala velikih problema sa zavisnošću od alkohola i kreka, a kao jedan od dvanaestoro dece bio je osuđen na izuzetno teško detinjstvo, zbog čega je ponavljao prvi i drugi razred, a promenio čak 11 škola za prvih devet godina školovanja.
Tokom boravka u hrišćanskoj školi Brijakrest, u koju je primljen na inicijativu automehaničara Tonija Hendersona sa kojim je živeo u tom trenutku, Oer je upoznao porodicu Li En i Šona Tuohija. Li En i Šon su doneli odluku da momka, koji je za sobom imao nagradu za najboljeg mladog ofanzivnog linijaša godine u drugoj diviziji srednjih škola, dok ga je čuveni portal zadužen za mlade sportiste Scout rangirao kao petog najtalentovanijeg linijaša u američkom fudbalu u zemlji, i formalno usvoje.
Oer je postao zvezda NFL, ređao je titule, a njegov put ovekovečen je u filmu “Mrtav ugao” u kojem je Sandra Bulok igrala Li En osvojivši Oskara. Sada joj traže da taj Oskar vrati jer je Oer tužio porodicu Tuohi sa tvrdnjom da ga nisu nikada usvojili, već su zapravo preuzeli ulogu njegovih staratelja koja im je dopustila da kontrolišu sve vezano za njegova poslovanja, te da su tu laž izmislili kako bi se „obogatili na njegov račun“.
– Bela porodica iskoristila je crnog dečaka kada je napunio 18 godina da potpiše zakonsko ovlašćenje da koriste njegovo ime. Zaradili su milione na meni i mom imenu – tvrdi Oer.
Porodica je ove navode dematovala ističući da je i ranije pribegavao sličnim potezima ali su „advokati dosad odbijali da ga zastupaju nakon što bi bili suočeni sa dokazima da su mu slali novac od filma ali da ga je on u više navrata odbijao“.
Oer je tražio da mu bude isplaćeno 15 miliona dolara kako „ne bi izneo lošu priču o njima u medije“, a Sandri Bulok su mnogi kritičari tražili da se odrekne najveće nagrade u karijeri, postavljajući pitanje zašto je izabrala da iznese neprihvatljivu priču.
Međutim, neki ljudi su stali u njenu odbranu, uključujući njenog kolegu Kvintona Arona.
– Da se odrekne svoje titule nema nikakvog smisla. Potpuno je pogrešno i nepravedno pripisivati joj krivicu za nove i duboko uznemirujuće optužbe o priči iz stvarnog života – rekao je Aron za TMZ Sports.
Sandra Bulok se lično nije još uvek oglašavala, ali je njen menadžer saopštio:
– Sandra mrzi što je tako divna priča, spektakularan film i spektakularan trenutak u njenom životu sada ukaljani. Sada ga neće ni gledati, a ako i budu, imaće potpuno drugačiju reakciju na njegovu prvobitnu nameru. Toliko napornog rada je uloženo u film kada su svi mislili da je istina, a sada je sve dovedeno u pitanje. Sandru beskrajno uznemirava što je trenutak u njenom životu koji je bio tako poseban, sada u senci – navodi se u saopštenju.
A kako ističu mnogi mediji, Sandra Bulok nije odgovorna za Li En iako je igrala njen fiktivni lik. Međutim, nakon optužbi Majkla Oera danas neki tvrde da ona treba da vrati nagradu. GLumica nije u obavezi to da učini, piše “Avclub” – i ne bi trebalo. Štaviše, gledajući statistiku i istoriju Oskara – ona definitvno ne mora biti prva koja će to učiniti.
Niko nikada nije predao svog Oskara. Nakon što je Vil Smit udario Krisa Roka na dodeli Oskara 2022, Akademija je osetila gnev gledalaca koji su zahtevali da povuku Smitov trofej za najboljeg glumca ili da ga vrati “zbog sramote koju je pričinuo”. Nije se desilo ni jedno ni drugo. Ljudi se tako ne odriču velikih nagrada.
“Vog” je prošle godine pisao da postoje tri primera ljudi koji odbijaju svoje Oskare. Jedan primer je Marlon Brando. Desilo se to 1973. godine, kada su glumci Liv Ulman i Rodžer Mur, na dodeli Američke akademije u Doroti Čendler paviljonu da je laureat Oskara za najboljeg glumca Marlon Brando za ulogu Vita Korleonea u filmu Frensisa Forda Kopole „Kum“. U sali se „prolomio“ ogroman aplauz, a dok su svi okom tražili Branda da ustane i izađe na scenu, na bini se najednom pojavila nepoznata Indijanka, odevena u tradicionalnu odoru američkog indijanskog plemena Apača, kojem su pripadali njeni preci. Svi su bili zbunjeni, a onda je Malo Pero progovorila:
– S žaljenjem vas obaveštavam da Marlon ne može da primi ovu nagradu. A razlog za to jeste tretman američkih Indijanaca u današnjoj filmskoj industriji, na televiziji…
Džordž Skot i scenarista Dadli Nikols takođe su odbili nagradu — mada na manje hrabar način od Branda.
Međutim, primeri koji se svuda pominju kada je reč o tome da Bulok ne treba da vrati Oskara su svakako kontroverzni filmski stvaraoci – Vudi Alen i Roman Polanski koji su zamoljeni da vrate svoje Oskare nakon optužbi za zlostavljanje dece.
Ali to nije sprečilo Akademiju da Oskara za najboljeg reditelja 2003. godine dodeli Polanskom, koji mu je uručio Harison Ford. Oskarom su nagradili i Vudi Alena i to sa čak četiri statue, čak i kada su optužbe za seksualno zlostavljanje dece 1992. izašle na videlo. Za razliku od Polanskog, Alen nije optužen zvanično.
Kritačari ističu zato da Bulok nema nikakve veze sa trenutnom situacijom porodice Tuohi osim što je glumila tu ženu u filmu pre više od decenije. Naravno, neko bi mogao da je optuži da održava lažan mit o njima, ali ovo nije prvi put u istoriji Holivuda da je film „zasnovan na istinitoj priči” bio komplikovaniji od izmišljenog prikaza.
Po ovoj logici, možda bi Ben Aflek trebalo da vrati svog Oskara ili Evan Peters Emi jer je i Džefri Damer postao vrlo kontroverzan i upitan. Nesumnjivo je profesionalno i umetnički razočaravajuće za Sandru Bulok što je ovaj skandal povezan sa njenom osvajanjem Oskara, ali treba istaći da je najvažnije da je ona samo glumac koji igra ulogu u filmu. To je njen posao. Sandra Bulok nije Li En Tuohi i ne bi trebalo da odgovara umesto nje.
Bonus video: Robert de Niro
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare