0
Književni program festivala “Grada teatra” obeležio je na Trgu pjesnika 12. jula Matijas Enar, jedan od najznačajnijih pisaca savremene francuske književnosti i dobitnik Gonkurove nagrade za roman „Busola” 2015. godine.
Gosti večeri bili su profesor i književni prevodilac sa francuskog jezika Tamara Valčić Bulić, direktorka i glavna urednica izdavačke kuće “Akademska knjiga” Bora Babić, prevodilac je bila profesorka Univerziteta Crne Gore Jasna Tatar Anđelić, i pisac i prevodilac proze sa španskog i katalonskog jezika Igor Marojević, koji poznaje Enara skoro 20 godina.
On je ispričao da se znaju iz Barselone i da su zajedno bili deo časopisa “Lateral” koji je bio značajni književni časopis otvoren za pisce različitih kultura.
– Tako je tu bio Matijas Enar kao francuski pisac, pokojni Roberto Bolanjo kao čileanski kniževnik, urednik je bio Mađar. Objavljivali smo priče, eseje… A druženje s Matijasom sam intenzivirao nakon što sam se vratio u Beograd. Pozvao sam ga na književnu koloniju “Čortanovci”, kasnije smo nastupali zajedno u Barseloni i ovo je naše četvrto ili peto zajedničko književno veče – kazao je Marojević.
Marojević je ukazao i na “Brevijar za početnike”, preveden pod nazivom “Priručnik za teroriste”, koji je po njegovom mišljenju možda i najduhovitiji Enarov roman velike težine jer je anticipirao neke od događanja na svetskoj geopolitičkoj sceni.
– Enarova umešnost je u tome što se sve vreme smejete dok čitate tekst, ali ste i duboko zamišljeni. Glavna karakteristika njegovog pisanja jeste velika lakoća kretanja oko smrti. Čak sposobnost da piše o njoj na duhovit način – naglasio je Marojević i dodao da balans te dve nepomirljive ravni i lakoća kojom to postiže čine najznačajniji pečat pisanja ovog autora.
Babić je kazala da je Matijas Enar savremeni evropski klasik, te da svaki izdavač u Evropi koji objavljuje njegova dela može biti samo počastvovan.. A i da su ovakve književne večeri “pravi praznik za sve ljubitelje književnosti”.
Tamara Valčić Bulić, koja je bila i u ulozi moderatorke večeri, istakla je da je Bliski istok sveprisutan u Enarovim romanima, te da likovi njegovih dela izražavaju istinsku ljubav prema Orijentu.
– U „Busoli” je usvojena koncepcija „1001 noći“ I sve se dešava u jednoj noći, gde jedan čovek pokušava da preživi sve svoje muke i depresije – rekla je Valčić Bulić, nakon čega je i pročitala deo romana.
Matijas Enar se zahvalio na lepim rečima i dodao da je jasno da je interesovanje za Orijent deo njegovog ličnog puta.
– Citirao bih jednog francuskog istoričara Fernana Brodela – “Upravo zato što dolazim sa Atlantika ja sam tako strašno zainteresovan za Mediteran. Zato sam odlučio da studiram jezike istočnog Mediterana, gde sam i boravio dosta, interesovao sam se za gradove poput Istanbula i Damaska.
Osim toga što je Orijent važan za Enarov život i književnost, autor je istakao da je Orijent važan i za Evropu.
– Ta predstava o Istoku dolazi kroz predstavu odnosa moći Evrope i Istoka i neke vrste nametnute vizije. „Priče iz 1001 noći“ vidimo kao klasik arapske književnosti i kao jednu srednjovjekovnu priču koja nam govori istinu o Orijentu. A te priče uopšte nisu postojale kao takve u originalu, već ih je jedan francuski prevodilac sakupio i prezentovao. Radi se o jednoj posredovanoj viziji Orijenta – napomenuo je Enar.
Na Trgu pjesnika je najavljen i novi Enarov roman koji je izašao u Francuskoj, a kod nas će biti objavljen pod naslovom “Godišnja gozba grobarskog bratstva”.
Reč je o prvom potpuno francuskom romanu, kazao je Enar i otkrio da se radnja dešava u njegovom rodnom kraju. Odlomak iz romana publici pročitala je Tamara Valčić Bulić, koja je, inače, prevela sve njegove romane na srpski jezik.
Bonus video: Promocije knjige „Bez reči“
