3
Otišla je ključna figura britanske elektronske scene, savršeni džentlmen čije su reči i muzika dotakle toliko ljudi i inspirisale svet, samo su neke od reakcija na vest o smrti frontmena britanskog sastava Fejtles Maksija Džeza u 65. godini.
„Maksi Džez preminuo je mirno, u snu, u svom domu. Bio je čovek koji je promenio naše živote na toliko načina. Dao je značenje i poruku našoj muzici. Bio je predivno ljudsko biće koje je imalo vremena za svakoga i s istinskom mudrošću dostupnom svakome“, saopštio je juče bend Fejtles.
Ako je neko s plesnom muzikom zaposeo stadione bio je to sastav Fejtles. Učinio je od polovine devedesetih za britansku elektro scenu ono što su mnogi sanjali. Mesta broj jedan na svim svetskim listama, ogromni tiraži, mesečno po nekoliko miliona strimova…
Rođen kao Maksvel Frejzer u Londonu 14. juna 1957, Maksi Džez je počeo da se bavi muzikom još osamdesetih. Pojavio se na britanskoj klupskoj sceni najpre kao di-džej na jednoj od silnih tamošnjih piratskih radio stanica, da bi potom osnovao Soul Food Cafe System. Poznanstvo sa Džejmijem Kotom, Rolom Armstrongom i Sister Blis rezultiralo je osnivanjem sastava Fejtles. Prigrlivši širok spektar uticaja kada je 1996. godine objavljen debi album „Reverence“ okarakterisan je kao „folk-haus-hip-hop-bluz-ambijent-džez-rep za plesni podijum“.
Bend je stekao globalnu popularnost uz hitove „Insomnia“, „Salva Mea“, „God is a DJ“ i „We Come 1“, ali i dinamične scenske nastupe širom sveta, od Glastonberija do Novog Sada.
I zaista je često sastav Fejtles tokom karijere gostovao u Beogradu, ali i u Srbiji, naročito na festivalu Egzit. Uoči jednog od beogradskih nastupa, onog u Ekspo centru Maksi Džez je u intervjuu za list „Politika“ govorio o tome kako se uvek raduje „fantastičnoj beogradskoj publici“:
– Na takvim mestima, koja su nedavno prošla kroz neke konflikte, ljudi se lakše poistovećuju sa našom muzikom i tekstovima. Na neki način je i privilegija nastupati pred srpskom publikom, koja je preživela toliko toga – govorio je londonski muzičar.
Isticao je koliko je glas muzičkih umetnika sve manje važan u savremenom društvu:
– Muzička industrija je uspela da „uguši“ popularnu muziku. Odrastao sam tokom Vijetnamskog rata i svake nedelje bi izašla pesma o tome koliko je strašan taj rat. Imali smo toliko protestnih pesama, čak i kada bi se podigla cena nafte ili poreza. Ljudi su pisali o tome šta im smeta. A danas pišu: „Bejbi, bejbi, ja te volim“… ili „Ja sam u klubu, pijem kristal“… Ako diskografskoj kući daš neku protestnu pesmu, oni ti kažu: „To je lepa pesma, ali ne možemo da je prodamo. Što malo ne pišeš – bejbi, bejbi, volim te?!“ Kada sam ja odrastao, ako vlada neke zemlje ne radi dobro, desetine hiljada studenata se digne i izađe na ulice… Danas smo mnogo sebičnije društvo, i žalim zbog toga.
Pored muzike okupirali su Maksija Džeza automobili i auto-trke… A prvi put je uzbuđenje spram auto-trka osetio kada je bio suvozač svom drugu Dejvu, koji je tada imao „golf“ GTI 1:
– Toliko je brzo vozio da sam se ja pitao: „Šta kog đavola to radiš?“ Ali, onda mi je pokazao neke trkačke cake, i ja sam odlepio. Najpre sam krenuo na karting, a onda sam rešio da počnem da se trkam u 43. godini i toliko mi se svidelo da sam odavno navučen! Danas imam samo pet automobila – „ford eskort“ iz 1979. godine, „ford sijera kosvort“, fantastično brz auto iz 1989, „subaru impreza“ 1, i dva sportska automobila koji su bezobrazno brzi i vrlo bučni.
Svojevremeno su mu, kako je pričao, oduzeli vozačku dozvolu jer je skupio prevelik broj negativnih poena:
– Nije mi bilo nimalo prijatno kada sam ostao bez dozvole i to je bio još jedan od razloga što sam počeo da se trkam. Prošao sam test za auto-trke, dobio dozvolu i počeo da se trkam u „ford fijesti“. Bilo je tako zabavno! Na auto-trkama oko sebe imate 20 ljudi koji pokušavaju da vas učine idiotom i još je, pride, opasno. Zato je satisfakcija veća, jer kad znate da ste blizu zastavice, osećate se fantastično, letite!
Maksi Džez je bio i vatreni navijač Kristal palasa. S obzirom da su pre desetak godina kolale spekulacije da će njegov omiljeni klub kupiti reper Pi Didi, muzičar je potpisnici ovih redova kazao kako se „smejao do besvesti kada je to čuo“, ali i kako bi svakako bio „protiv toga da on kupi njegov omiljeni klub“:
– Ako neko hoće da kupi Palas, onda mora da ga voli koliko i ja. Ne bih voleo da se nađemo u situaciji u kojoj je Mančester junajted i da su tu ljudi koji na sve gledaju kroz novac. Kada bi neko Palas ostavio u dubiozi, unajmio bih plaćenog ubicu!
I Maksi Džez je nedugo potom postao savetnik direktora Palasa, Stiva Pariša, a klub je na vest o njegovoj smrti saopštio kako je u žalosti, ali i da će mu odati počast tako što će fudbaleri izaći na stadion sutra uz muziku Fejtlesa. Sam Pariš izjavio je kako je Maksi Džez „terao svet da igra, peva, smeje se“, a kako je on sam „izgubio istinskog prijatelja“.
Iako su se Fejtles razišli 2011. godine, ponovo su se okupili usred pandemije objavivši novi album, ali bez Maksija Džeza koji je u međuvremenu osnovao drugi bend Maxi Jazz & The E-Tipe Boys.
Često je naglašavao, a ponovio je to i za „Politiku“, da Fejtles neće trajati zauvek. Ispostaviće se da su reči Maksija Džeza koje slede bile proročke…
– Nikada nećemo biti kao Rolingstonsi i svirati sa 65 godina. To se ne sme desiti! Sami ćemo spustiti zavesu. Ako na vreme staneš, onda će tvoje delo nešto značiti, a ako nastavljaš do besvesti dosadićeš ljudima. A ako nešto mrzim – to je dosada!
Bonus video: Glas, dirka, bas