1
Miru Furlan nije mogla uniziti nijedna uloga, nijedna životna situacija. Osmeh, idemo dalje. Plemkinja. Posle tog osmeha i najveći krivokletnici su mogli da osete samo stid. Mislim da se smrt postidela, kazao je glumac Žarko Laušević u video poruci danas na komemoraciji o svojoj koleginici i prijateljici u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
– Govoreći o drugima uvek upadamo u zamku da to bude isto i za sebe. Kako god, teško je reći bilo šta o nekome van granica ličnog. Mira i ja smo puno radili zajedno, dosta i drugovali. Priču o tom radu glumci neminovno prepuštaju drugima: kritičarima, publici, da nas dižu u nebesa, šalju u amatere, vraćaju tamo odakle smo došli… – rekao je Laušević.
A onda nastavio, sa primesama ironije:
– Dragi gledaoci, dođite nam opet. Ako ne umremo u garderobi za pola sata, smejaćete nam se sutra ponovo. Šta biste želeli, Milorade, da vam spremimo za sutra? Imamo jednu divnu bajku o izneverenoj ljubavi. Hoćete li to ili Lirov monolog nad mrtvom Kornelijom? Možda bismo mogli neku recitaciju da vam izdeklamujemo, samo kažite, gospodaru. Pa mi smo glumci, nama je sve to lako. I ljubav, i mržnja, i bol, i strah, znate, to vam je sve kod nas kobajagi. Ništa nije pravo. Ništa nas ne boli. Evo, mač se uvlači u srce, a srcu ništa. Tako su i suze i patnja prazne, zar ne, lorde?
Laušević se prisetio i predstave „Pozorišne iluzije“ u kojoj je igrao sa Mirom Furlan na početku rata u Jugoslaviji.
– Suze su lična stvar. Prva suza ovde, na ovoj sceni sa njom, Mirom Furlan, suze svih nas na početku našeg rođenog rata… Bila je to premijera naših iluzija, naših pozorišnih iluzija, a ubrzo zatim usledila je i suza zbog raspršenih naših životnih iluzija. Mira je morala da ode.
Suze zajedno sa njom, ovde na sceni, suze cele sale našeg voljenog pozorišta, čijim imenom nismo prestali da se dičimo ni posle sopsvenih umiranja pod ovim krovom. Nekoliko godina kasnije smo, tamo daleko, zajedno pustili suzu zbog novog susreta. Ali i naših izmenjenih života. Kao da nije bilo suza ni da osušimo obraze… Mira Furlan je bila plave krvi. I na sceni van scene. I kad bi i briljirala u ulozi neke prostakuše, plemkinja u njoj je potkazivala. Nije je mogla uniziti nijedna uloga, nijedna životna situacija. Osmeh, idemo dalje. Plemkinja. Posle tog osmeha i najveći krivokletnici su mogli da osete samo stid. Mislim da se smrt postidela – rekao je Laušević, i sam na ivici suza.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
