2
Televizija je dodirnula novo dno sa šou programom „Alter Ego“, poručuje britanski „Gardijan“.
„Ovaj košmar i u ideji i u egzekuciji zaslužuje da bude zaliven betonom i bačen na dno Marijanskog rova“, piše TV kritičar ovog lista Stjuart Heritidž. Šta je toliko razljutilo inače vrlo umereni „Gardijan“?
Više nego ijedan drugi TV format, takmičenje u pevanju je istorijski možda najviše napredovalo. Niz je išao ovako: Nakon „Američkog idola“ („Mi ćemo ti reći da li znaš da pevaš“), preko takmičenja „Voice“ („Mi ćemo ti reći da li znaš da pevaš, a da ne moramo da te vidimo“) pa do „The Masked Singer“ („Ne zanima nas da li umeš da pevaš, jer ti si srednje poznata osoba obučena kao osetljiva banana“).
Progres, međutim, nije uvek dobra stvar, piše „Gardijan“. Takmičenje u pevanju stiglo je do nečega što se zove i preziva „Alter Ego“, šou koji je toliko katastrofalan da bi bilo logično da tokom narednih 50 godina planetu muči misterija: „Kako je, dođavola, ova olupina od emisije uopšte nastala?“.
Zaplet „Alter Ega“ je sledeći: Niz pevača oblači se u specijalna uska odela i nastupa u bekstejdžu. U međuvremenu, njihovi pokreti su kompjuterski generisani u avatar, koji zapravo nastupa na glavnoj bini. Ako ste ikad hteli da gledate kako neku otužnu baladu izvodi ružičasta vila ili androgini vanzemaljac sa pipcima umesto kose, onda je ovo šou za vas.
Međutim, vi to ne želite da vidite, jer vam je stalo do sposobnosti da se ne budite vrišteći svaki put kada legnete da spavate.
Da ne bude zabune, ovi avatari su zastrašujuće ružni. Moguće je da postoji univezum u kojem se „Alter Ego“ sastoji od lepih, ekspresivnih i fotorealističnih kompjuterski generisanih likova čiji smisao je da pojačaju radost i dramu svakog nastupa. Avaj, mi ne živimo u tom univerzumu. Ne, mi živimo u univerzumu u kojem gledanje „Alter Ega“ podrazumeva izlaganje čitavom nizu mrtvih likova iz Plejstejšna koji se uvijaju i krive uz neke od najjadnijih pesama u poslednjih 15 godina.
Teško je i opisati koliko su ovi avatari neprikladni. Lica su im bezizražajna i drvena. Usta imaju deprimirajuće ograničen raspon pokreta. Izgledaju kao da im je mesto u muzeju kriminalne taksidermije. Svo uzbuđenje pevačkih takmičenja potiče od posmatranja nadmetanja u kojem se takmičari trude da isporuče moćna, dinamična i emotivna izvođenja koja će ljude ostaviti u suzama. A to je baš teško postići kada vam nastup preuzima bedan Snepčet filter zbog kojeg izgledate kao balzamovani rođak Krejzi Froga.
Trenutak u kojem ovaj šou od „lošeg“ prelazi u „neoprostiv“ jeste kada učesnici s određenim poteškoćama (jedan od njih ima Turetov sindrom) prepuštaju kompjuteru da ih „izvuku“. Rezultat je upravo deprimirajući. To je kao da gledate epizodu serije „Black Mirror“ o tehnologiji koja je trebalo da izbriše naše mane, ali nam na kraju obriše svu ljudskost. Primera radi, jedan od učesnika se rasplakao u bekstejdžu, a to je onda, naravno, uradio i avatar. Prizor je bio jeziv: potoci karikaturalnih suza potekli su mrtvih očiju nepokretnih vanzemaljskih lica kompjuterski generisanih avatara.
Ruku na srce, „Alter Ego“ je nešto najgore što sam gledao na televiziji u poslednjoj deceniji. Molim vas neka neko lansira ovu monstruoznost pravo na Sunce, da ne bi više mogla nikog da povredi, zaključuje Stjuart Heritidž.
Bonus video: Minja Subota
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
