0
Izložba Andrijane Pajović u Kući kralja Petra, u okviru manifestacije ART MARKET, zabranjena je, tvrdi organizator ove manifestacije, vajar i kustos udruženja SCASAs Rade Marković.
Nakon više od 14 godina, koliko su izložbe ART MARKETA s različitim temama i u različitim formatima u organizaciji vajara Radeta Markovića, održavane u Kući kralja Petra 14 godina, bilo je predviđeno da 32. u nizu bude ona simboličnog naziva „NE-RAT“.
I žiri u sastavu Višnja Postić, Martin Erdeš i Rade Marković odabrao je izlagače za šest samostalnih izložbi u šest soba i to: Andrijanu Pajović, Ljiljanu Arsić, Violetu Kovačević, Nađu Milivojević, Živku Suvić i Vesnu Sekulić.
Ali, na dan otvaranja zaposleni u Kući kralja Petra zatražili su od autora cele postavke, koja je već bila postavljena, da izložbu Andrijane Pajović ukloni.
Obrazloženje je bilo, kako objašnjava Rade Marković, „da po pravilima kuće ne mogu da budu izlagane fotografije dece“.
– Moj zahtev da mi pokažu to pravilo i saopšte ko je doneo odluku o zabrani izložbe, u želji da sa njim stupim u kontakt i zatražim pismenu odluku i obrazloženje, je potpuno ignorisan. Time je saradnja između ART MARKETA i Kuće kralja Petra završena iz potpuno očiglednih razloga. Da li je ovo posle nemilih događaja u Staroj kapetaniji, kada su maskirani huligani demolirali izložbu koja im se nije svidela i igrali ulogu cenzora, ovo nov nivo cenzure u kojem glavnu ulogu igra neidentifikovani javni delatnik u ustanovi kulture i da li nagoveštava sledeći oblik nasilja koje vlast ove zemlje sprovodi nad zdravim razumom ili je sporadičan slučaj činovničkog straha za radno mesto, pokazaće skora budućnost – konstatuje Rade Marković.
A „zabranjena“ Andrijana Pajović je svoju izložbu već izlagala u nekoliko evropskih zemalja, zemljama regiona i Srbiji, a između ostalog i u Kući kralja Petra 2014 godine u okviru slične teme. Postavku koja je cenzurisana ovako je obrazložila pre nemilih događaja:
– Priča o deci i oružju u 20. veku se odnosila pre svega na decu vojnike u Africi, na maloletničke bande u zapadnom svetu, odnosno na decu korišćenu kao oružje širom Bliskog istoka. Kako je vreme prolazilo, krajem 20. veka i pogotovo danas u 21. veku, deca sa oružjem sve više postaju naša realnost. Nekadašnje, manje ili više bezazlene, tuče u školi danas se sve češće završavaju tragično. Kod nas na Balkanu oružje je u mnogim porodicama deo svakodnevice. Stotine hiljada primeraka naoružanja dospelo je posle ratova u naše domove, nadohvat ruku dece koja tu žive. Kada još obratimo pažnju na medijske proizvode koje ta deca konzumiraju – na filmove i video igrice, pre svega, koji su prepuni nasilja, postaćemo svesni da deci oružje sve više postaje nešto normalno, nešto obično, nešto što nije problem uzeti i, na primer, igrati se s tim.
O aktuelnosti ovog projekta i pre desetak godina, kada je nastao, i sada je, naglađava Marković, besmisleno govoriti, a tragični događaji su, nažalost, to potvrdili.
Bonus video: Lavirint devedesetih izložba