Prve tri fotografije jugoslovenskih glumica na koje sam naišao uverile su me u jednoličnu dekorativnost muškog pola: Svjetlana Knežević - iza nje Bata Živojinović. Pored Vere Čukić opet Bata, iznad Nede Arnerić - da li ste sumnjali - Bata. Još jednom potvrđena teza da je žena na filmskom platnu, kao i u životu, istorijska nužnost, a muškarac histerična slučajnost.
U razgovorima sa dramaturzima, rediteljima, scenaristima, glumcima, glumicama, producentima, snimateljima filmskim kritičarima, fotoreporterima često smo se doticali lepote glumica bez veće potrebe za trigonometrijskim merenjima uz primenu Hjumovih i Hačesonovih merila lepote. Tako smo došli i do mogućeg odgovora na pitanje ko je najlepša jugoslovenska glumica?
Milena Dravić i Neda Arnerić. Treća? Nema treće – rekao mi je pre više godina Puriša Đorđević.
– Milena jeste bila naša velika glumica i svetla tačka jugoslovenskog filma ali nije bila filmska lepotica. Nije to bila ni Neda Arnerić sa njenim prćastim nosićem, što ne znači da nismo imali filmske lepotice poput Bebe Lončar, Ene Begović i Jelene Žigon… – nedvosmislena je Dubravka Lakić, filmska kritičarka „Politike“.
Za istoričara filma, dramaturga i filmskog kritičara Božidara Zečevića najlepša jugoslovenska glumica je Beba Lončar, dok je Jelena Jovanović Žigon najlepša srpska glumica. Svako ko je gledao u Purišinom „Prvom građaninu male varoši“ mogao je da vidi da i mi imamo Sofiju Loren – smatra Zečević.
U najboljem hrvatskom filmu „Breza“, glavnu mušku ulogu nosi Srbin (opet Bata), a žensku Slovenka Manca Košir. Ekonomisti bi rekli „slobodno kretanje ljudi i kapitala“. Manca jeste bila novo, lepo lice domaćeg filma ali je imala čudan, vlastiti kompleks nosa, tako da je igrala još samo u desetak filmova – objašnjava Zečević.
Manca Košir i Milena Dravić malo jedu
Prilikom jednog od brionskih susreta, tokom Pulskog festivala 1967. Tito je ukorio Mancu Košir i Milenu Dravić rekavši Manci: „Gledam vas i Milenu Dravić – malo jedete. Treba više jesti… kad vas ljudi vani gledaju, reći će: kakav je to socijalizam. Morate više da jedete“ – podseća Momo Cvijović, najpouzdaniji hroničar Titovog filmskog sveta. Tito je, nažalost, retko javno komentarisao filmove, glumice jos ređe. Možda se plašio Jovanke – u šali dodaje Cvijović, dugogodišnji kustos i savetnik Muzeja Jugoslavije.
– Mira Stupica ne samo da je bila odlična pozorišna i filmska glumica, već je bila i lepotica poput Milene Dravić ili Mire Furlan. Ona je međutim imala gotovo tri puta manje filmskih i televizijskih uloga od Milene ili Ružice Sokić, koja je imala 150 uloga – objašnjava Radoslav Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke i nekadašnji urednik Filmske redakcije Televizije Beograd. Zelenović takođe ukazuje da su i mlađe generacije glumica poput Ljiljane Blagojević, Anice Dobre, Tanje Bošković, Vesne Trivalić, svaka na svoj način, obeležile uloge ali i vreme.
U ovom neoficijelnom pokušaju da dođemo do najlepše jugoslovenske glumice bar dve su imale startnu prednost: Milja Vujanović, koja je bila Mis Srbije kao i Zlata Petković, koja je na svetskom izboru za najlepšu tinejdžerku u Tokiju izabrana za Mis fotogeničnosti. Živko Nikolić, poznati filmski reditelj, oduvek mi je odavao utisak čoveka koji redovno zaboravlja ključeve u bravi. Ono što nikada nije zaboravio je da probere možda i najlepše jugoslovenske glumice. I one brkate – uz smeh mi je dodao jedan poznati Nikolićev kolega. Svejedno „lansirao“ je Savinu Geršak, dok su u njegovim filmovima igrale i Merima Isaković, Mira Furlan kao i jedno nestalo filmsko ime: Dragana Mrkić. Mnogi od mojih sagovornika, bili stariji ili mlađi, nisu zaboravili Oliveru Vučo koja se u jugoslovenskom filmu pojavila kao ciklonska bomba i uticala na dramatičan rast temeperaturnih amplituda publike.
Miroljub Stojanović jeste filmski kritičar, publicista i urednik izdavaštva u Filmskom centru Srbiјe, ali pre i iznad svega minuciozni obzerver ne samo filmske umetnosti. Stojanović daje slojevitu analizu:
Beba Lončar: Možda najproslavljenija lepojka jugo-filma nikada nije bila glumica velike transformativne moći. Ali, kamera ju je volela, a Bebina lepota je katalizator, posve u narativnoj funkciji.
Dušica Žegarac: Iza prividne krhkosti, Dušica Žegarac emanira divovsku snagu. Diskretni erotizam koji je sastavni deo ovog filmskog imidža, nije, međutim, daleko od eruptivnosti.
Mira Furlan: Kad god imamo njeno prelepo lice u krupnom planu, znamo koliko seta može da bude značajan i funkcionalan činilac filmskog izraza.
Milena Dravić: Senzualna, seksi, prva uistinu prava Lolita jugoslovenskog filma. Milenina lepota je lepota poroka.
Olivera Marković: U glumi Olivere Marković, prepoznajemo manir glumica francuskog Novog talasa: iza običnosti ličnosti koje inkarnira, kriju se čudesni naboji i potencijali. A njeno nezaboravno lice, s primesama nepatvorene melanholije, nas zavodi u potpunosti.
Bondova devojka iz Niša
Jedno od najčešće spominjanih imena je i Ena Begović. Nju i Bebu Lončar ne vezuje samo prirodna lepota i profesija već i Dikan. Josip Radeljak bio je prvi muž Bebe Lončar baš kao i Ene Begović, koja je stradala u saobraćanoj nesreći, kao i Radeljakova treća supruga, hrvatska glumica Dolores Lambaša. U tom već podužem registru ovdašnjih filmskih lepotica nalazi se i Bondova devojka iz Niša: Nađa Poderegin, za kojom je tiho patio čuveni Slavko Vorkapić. Pored Nađe tu je i Snežana Nikišić, Jagoda Kaloper, Milena Zupančić, Neda Spasojević, kao i jedna od najlepših slovenačkih glumica. Špela Rozin bila je „Čudna devojka“. Taj film ima uzbudljivu istoriju. I pozorišna predstava kao i film urađeni su po romanu „Izlet u nebo“ (1957). Napisla ga je Grozdana Olujić sa 22 godine. Roman je pobedio na konkursu sarajevske „Narodne prosvjete“ među 157 rukopisa.
Pozorišna predstava „Čudna devojka“, premijerno je izvedena 1959. u Beogradskom dramskom pozorištu i ubrzo skinuta s repertoara kao „skandalozna“. Predstava je pozvana na „Sterijino pozorje“, pa je poziv povučen. Eli Finci je rekao da je roman „Izlet u nebo“ počeo život komplimentima koji su pljuštali sa svih strana, ali da je, srećom, „otrežnjenje već počelo“. Ulogu Minje, glavne junakinje, igrala je Radmila Andrić, Nenada – Voja Mirić, a Peđu – Zoran Radmilović. Reditelj predstave bio je Milenko Maričić. Istoimeni fim je tri godine kasnije snimio Joca Živanović. Mirić i Radmilović igrali su i u filmu dok je ulogu Minje dobila Špela Rozin. Ta uloga Špele Rozin bila najava uspešne glumačke karijere.
Lepotu je katkad teško priznati. Miroslav Nikolić, dugodišnji urednik fotografije Politking Bazara, iz njegovih zvezdanih trenutaka, među prvim naslovnicama koje je uradio bila je i Dušice Žegarac. Jednom prilikom dao mi je set fotografija Angeline Atlagaić. Poznata kostimografkinja i scenografkinja jedna je od žena „koju hoće kamera“.
Među fotografijama jedna dostojna naslovnice drugog Bazara – Harpers. Od tridesetak fotografija izdvojio sam pet-šest, položene, po visini…, koje bi mogle da prate tekst. Kod Nikolića posle par minuta ulazi glodurka. Dobija isti komplet. Napravila je konačni izbor. Pomislio sam, i svekrva fotografisane bi bila milosrdnija. Dok je gledala fotografije, osetio sam kod nje, izvesni gard, iracionalni privid konkurencije, nespremnost da se pusti lepša fotografija.
Kada sam podvukao crtu najčešće spominjana imena glumica među poslenicima filmske umetnosti bila su, pre svih – Bebe Lončar, Ene Begović, Olivere Katarine, Savine Geršak, Merime Isaković, Dušice Žegarac, Tanje Bošković, Mirjane Joković, Mire Furlan, Jelene Žigon i Milene Dravić.
Bonus video: Top 5 najlepših jugoslovenskih glumica
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare