Vrhunska umetnost i najtvrđa srca otopi: Ovacije za “Akademiju smeha” Ateljea 212 u Zagrebu

Briljantna igra Gorana Jevtića i Uroša Jakovljevića od prvog minuta je zapalila probirljivu zagrebačku publiku i izmamila smeh koji je trajao do kraja predstave kada su aplauzom iznova i iznova vraćali glumce na scenu.

- Videli ste reakciju gledalaca, i priznajem da uvek strepim da li će razumeti ono što sam ja videla kao selektor festivala. Međutim, prepuna sala i fantastičan aplauz, ova predstava i fenomenalni glumci doneli su pravu festivalsku atmosferu - kaže za „Novu“ čuvena dramaturškinja Željka Udovičić Pleština.

Humor koji pogađa u trbuh

Međunarodni festival “Dani satire Fadila Hadžića” Satiričkog kazališta Kerempuh pokrenut je davne 1976. godine održava svake godine u junu. Cilj smotre je da prikaže predstave koje suočavaju publiku s gorućim problemima naše svakidašnjice kroz elemente humora i satire, oplemenjujući tako ne samo kulturni život nego i društvenu svest i lični rast pojedinca u smislu drugačijeg pogleda na svet, izoštravanju percepcije, oslobađanja pritiska i mržnje... Takođe, istaknuta je posvećenost umetnosti, slobodi govora i etabliranju pisaca, uz snažno i odlučno odolevanje bilo kakvom obliku cenzure.

Ovogodišnji program festivala sastoji se od dvanaest predstava iz Zagreba, Splita, Sarajeva, Prištine, Celja i Beograda.

- Privilegija je imati mogućnost da pogledate zaista veliki broj dramskih komada ovog žanra u regionu. Iz tog ponuđenog, poštujući različitost i estetiku i produkcijske mogućnosti, ove godine su se nametnuli savremeni tekstovi i autorski projekti a zanimljivo mi je bilo kako komično uzmiče pred satiričnim. Jer satira je takva, nasmeje vas ali i pogodi direktno u trbuh. Naime, pitanje cenzure ili autocenzure koja je danas kod nas još aktuelnija u pozorištu jeste nešto što zaista nosi satirički predznak, a manje pučku komediju. To mi je negde bio kriterijum - objašnjava Udovičić Pleština.

Satira je, nastavlja naša sagovornica, obračun sa problemima koji nas muče.

- A takva je i „Akademija smeha“ i posebno mi je bila važna jer retkost je da se postavi savremeni japanski autor na scenu, ja to do sada nisam gledala. Drugo, drama govori o cenzuri i to na temelju stvarnih istorijskih činjenica posle Drugog svetskog rata tamo, i način na koji promoviše umetnost i igra se sa granicom do koje mere moramo pognuti glavu da bi naše ideje izašle iz nas. Zanimljivo mi je kada u predstavi dramski pisac kaže cenzoru: „Ja sam sve vaše ideje ispoštovao i doveo do apsurda“. To jeste tačno. A činjenica je da se i najtvrđe srce otopi kada je u pitanju vrhunska umetnost. I to ne gledaš kao Japan, nego kao sada i ovde, bezvremenski. Zato se ovaj komad našao na festivalu - istakla je Udovičić Pleština.

Sećanje na Đuzu, Batu, Zorana…

Bilo je divno biti te večeri Beograđanin u Zagrebu. Komentari gledalaca nakon predstave su bili neverovatni, od toga da su srpski glumci oduvek bili neprikosnoveni, do ljubavi prema, kako kažu, kultnom beogradskom pozorištu Ateljeu 212. Nisu štedeli komplimente za „Akademiju smeha“ ali su se sa radošću prisećali naših glumaca koje su gledali u prestonici Hrvatske, pa su tako pominjali imena Đuze Stojiljkovića, Bate Stojkovića, Zorana Radmilovića, Seke Sablić, Mire Banjac…

Goranu Jevtiću su čestitajući govorili da još pamte njegovu “Gospođu ministarku” i da su se obradovali što su ga opet gledali, Urošu Jakovljeviću da je pravi predstavnik srpske škole glume…

A Sonja Kovačić, prva žena koja je postala upravnik pozorišta „Kerempuh” nadovezala se:

- I ja izuzetno volim Atelje 212, uvek dođu sa dobrom predstavom. Posebno mi se sviđa tekst „Akademije smeha“ koji pokazuje koliko je cenzura besmislena i da umetnost, pogotovo satira koja je veoma ozbiljan žanr, ne treba da se cenzuriše jer progovara i o bolnim temama kojima se ljudi nasmeju ali i zapitaju se u kakvim vremenima živimo. I, naravno, pohvala glumcima, ali na to smo odavno navikli kada dolaze umetnici iz Srbije - prokomentarisala je.

Od tehničke ekipe Ateljea 212 saznali smo da im je Sonja bila jedna od najdražih osoba sa kojom su sarađivali dok je bila glavna organizatorka u Gradskom dramskom kazalištu „Gavella“. Sada smo iskoristili priliku da saznamo kako je biti na poziciji upravnika i sa kojim problemima se „Kerempuh“ susreće.

- Rudarski posao, radi se od 0 do 24, mobilni telefon se ne gasi. Ima mnogo administrativnih poslova i zbog toga se direktor najmanje bavi umetnošću. A uveče su predstave i to treba ispratiti jer je to suština pozorišta. To što se svako veče u pozorištu igraju predstave, ravno je čudu.

Možda je čudo i zato jer se u kulturu malo ulaže, prokomentarisali smo.

- Da, mada za ovu godinu je u gradu Zagrebu povećan budžet i to je pohvalno. I to ne samo za programe, nego je počelo da se ulaže u održavanje pozorišta jer su generalno institucije zapuštene. „Kerempuh“ je imao sreće da nije porušen u zemljotresu, jer je prva armirano- betonska zgrada u Zagrebu. Ali, generalno, tehnika i tehnologija napreduju i treba uložiti u obnavljanje tona, svetla, klimatizacije, garderobe, sale … Sve su to stare, izlizane stvari. I ovog leta se radujemo što ćemo pormeniti tapisone i tapaciraćemo stolice i uraditi još neke popravke da i publici i nama ulepšamo pozorište - priča Kovačić i otkriva da bi trebalo na jesen da gostuju u Beogradu sa predstavom „Kroćenje goropadnice“ u režiji Selme Spahić.

Nakon gostovanja u Zagrebu, već sutradan, „Akademija smeha“ je bila deo festivala „Bucini dani“ u Aleksandrovcu, gde su Goran Jevtić i Uroš Jakovljević ravnopravno osvojili nagradu „Zlatno zrno“ za najbolju mušku ulogu. Nadahnutom, uzbudljivom, dopunjujućom scenskom igrom, kreirajući dva suprotstavljena lika, bili su jedan drugom i kontrapunkt i jednota, istakao je stručni žiri u obrazloženju.

Proglašenje pobednika festivala „Dani satire Fadila Hadžića“ je 18. juna. Bez obzira na ishod, “Akademija smeha” je već osvojila nagradu publike koja ih je ispratila ovacijama.

Bonus video: 36.Gavelline večeri - Aplauz za predstavu Otac Ateljea 212