0
Davno izgubljeni scenario koji je pomogao “Velikom Getsbiju” da postane klasik na sceni i filmu pronađen je nakon 100 godina.
Roman Skota Ficdžeralda doživeo je razočaravajuću kritiku kada je izašao 1925. godine, sve dok drama nije postala prava brodvejska senzacija.
“Veliki Getsbi”, kultni roman hedonističkog doba džeza, burna je priča iz 20-ih o misteriozno bogatom Džeju Getsbiju i njegovoj ljubavi prema lepoj Dejzi Bjukenen. “Veliki Getsbi” je postao večni klasik, inspirativan za brojne filmove i mjuzikle, ali je 1925. dobio taliko različite kritike da je njegov razočarani autor, F. Skot Ficdžerald, bio veoma uzbuđen kada je inspirisao brodvejsku adaptaciju, piše „Gardijan“.
Dramatizacija Ovena Dejvisa, dobitnika Pulicerove nagrade, iz 1926. godine, izazvala je oduševljene kritike i postala hit koji je doprineo uspehu romana, donevši Ficdžeraldu značajne honorare i slavu.
Nažalost, originalni scenario „Velikog Getsbija“ odavno je izgubljen, ali je na oduševljenje mnogih, nedavno otkrivena verodostojna kopija, koju će prvi put objaviti „Cambridge University Press“. Spisi otkrivaju da je Dejvis imao slobodu da koriguje Ficdžeraldovu priču.
Nik Karavej više nije bio narator, izmišljaju se novi likovi, a prošlost Džeja Getsbija, koja se postepeno otkriva kroz roman, predstavljena je odjednom na samom početku.
– Dejvis je napravio veoma zanimljive promene – rekla je En Margaret Danijel, kourednica nove publikacije dodajući:
– On predstavlja neke od gangsterskih likova iz Getsbijevog podzemlja. Vrlo jasno stavlja do znanja da se Getsbi bavi organizovanim kriminalom, što je prikladno čitanje knjige i, naravno, čini je dramatičnijom na sceni! To je fascinantna verzija Getsbija. Apsolutno hvata vrelinu džeza, ljubavi i kriminala!
Scenario je skrivan skoro 100 godina u američkoj arhivi. En Margaret je počela da ga traži nakon što je pronašla fragment među Ficdžeraldovim radovima na Univerzitetu Prinston, zajedno sa neobjavljenim produkcijskim fotografijama. Na kraju je otkrila kompletan scenario na Državnom univerzitetu Kolorado, među papirima iz studije o Dejvisovom radu koja nikada nije završena.
Scenario, koji je pripadao glumcu u brodvejskoj postavci, biće prvi put objavljen 25. aprila u predstojećoj knjizi “Veliki Getsbi – Brodvejski scenario iz 1926. godine”, koju su uredili En Margaret Danijel i Džejms V Vest III.
– Ovo je značajno otkriće jer je to prvi put da je “Veliki Getsbi” stavljen na scenu Brodveja, a hiljade ljudi se prvi put susrelo sa pričom – rekao je Vest dodajući:
– Voleo bih da ga ponovo postavim – iako se “Veliki Getsbi” trenutno radi kao brodvejski mjuzikl, a tu su i opera, balet i najmanje tri filma.
Istakao je da je Ficdžerald bio “zaštitnik“ romana ali da je ujedno bio veoma uzbuđen zbog adaptacije.
– Kada je video rani nacrt, rekao je svom agentu 1926. da stavi u moj džep sedamnaest ili osamnaest hiljada bez napora za moju ulogu!
Ficdžerald je čuvao obiman materijal koji se odnosi na “Getsbija”, a njegova arhiva na Prinstonu uključuje kritike romana i brodvejske produkcije koje su mu slali Maks Perkins, njegov veliki urednik u “Scribneru”, i njegov agent Harold Ober, dok je pisac bio u Evropi u to vreme.
– U njegovoj prepisci sa Perkinsom, možete videti da je bio oduševljen što se to radi. Bio je razočaran kritičkim prijemom “Getsbija”. Znao je koliko je to dobro, ali je dobio neke smrdljive kritike. Mnogi recenzenti su se žalili na moral – izričita je En Margaret.
U svom uvodu, ona i Vest pišu da bi, da je Ficdžeraldu bilo dozvoljeno da prisustvuje probama, „nesumnjivo bio naporan“.
– U stvari, svako ko danas pročita scenario verovatno će reagovati kao što bi Ficdžerald. “Veliki Getsbi” je postao sekularni spis, ikona. Mnogi od nas su čitali roman toliko često da ga znamo skoro napamet. Treba da se setimo da 1926. “Veliki Getsbi” još nije bio klasik. A pogledajte danas šta predstavlja!
Podsetimo, roman opisuje doba koje je sam Ficdžerald nazvao „doba džeza”. Nakon Prvog svetskog rata američka ekonomija doživljava ’pravi bum’, a zahvaljujući prohibiciji dolazi do procvata organizovanog kriminala. Iako je Ficdžerald poput svog junaka iz romana Nika Karaveja slavio bogatstvo i sjaj svoga doba, osećao je nelagodu zbog neobuzdanog materijalizma i nedostatka morala svojih savremenika.
Nakon prve ekranizacije dela, Brodvejske filmske drame Ovena Dejvisa iz 1926, Eliot Nugent 1949. godine režira drugu verziju, a 1974. godine izlazi još jedna filmska ekranizacija sa Robertom Redfordom.
Najpopularnija filmska ekranizacija “Veliki Getsbi” izlazi 2013. godine sa Leonardom Dikapriom, Keri Maligan i Tobijem Magvajerom u glavnim ulogama i postaje kultna.
U pozorištima širom sveta “Veliki Getsbi” je apsolutni hit, a poslednja adaptacija za scenu kod nas bila je u Madlenianumu gde su glavne uloge igrali Ivan Bosiljčić/Bane Trifunović, Tamara Aleksić, Ljubomir Bulajić, Miloš Timotijević…
Bonus video: Brodvej u Beogradu – Premijera mjuzikla „Company“