0
Književnica Barbi Marković, dobitnica ovogodišnje nagrade za beletristiku na Sajmu knjiga u Lajpcigu za knjigu “Mini horor”, gostovala je na Trgu pjesnika u ovkiru književnog programa na 38. festivalu Grad teatar u Budvi.
Moderator večeri je bio Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, esejista i izdavač. On je rekao da je Marković u književnost ušla romanom “Izlaženje”.
– Taj roman je bio jedan neskriveni dinamični razgovor sa (Tomasom) Bernhardom. U dodiru i dijalogu sa njim nastala je priča o alternativnom, avangardnom Beogradu, komplikovanim istorijskim i društvenim okolnostima, priča o klabingu usred društvene stvarnosti koja je imala i neke sasvim prijeteće tonove. Onda je Barbi nastavila taj dijalog sa nekim drugim izazovima, a jedan od njih je pitanje grada. U njenom sledećem romanu “Superherojke” koji je delimično pisan na nemačkom jeziku, a delimično preveden na nemački. To je bio dijalog sa gradom i to sa onim što je vidljivo na telu grada. Tako se nastavila ta urbana pripovedačka avantura Barbi Marković da se uvek polazi iz perspektive grada.
Marković je objasnila da je priča sa Bernhardom nastala sticajem životnih okolnosti.
– Radila sam kod žene koja je pripremala doktorat na Bernhardu i cela njena biblioteka je bila puna svih izdanja. Dok sam brisala prašinu sa tih njenih knjiga, zainteresovala sam se za njega i ona mi je rekla da je to teško da se čita i da možda neću moći, što je mene još više zainteresovalo. Shvatila sam da je Bernhard možda najlakša stvar koja može da se čita na nemačkom. On ima relativno kompleksnu sintaksu, ali se ona stalno ponavlja. Mnogo je lakši za čitanje od Kafke kojeg preporučuju kao najjednostavniju uvodnu lektiru. Kod Bernharda mi se najviše dopao negativni patriotizam i stav da moraš biti još kritičniji prema nečemu što doživljavaš kao svoje i to je najlepši način da se posvetiš tom tzv. “mi”. U mom i njegovom slučaju u pitanju su države – kazala je Marković.
Naglasila je da glavne junakinje romana “Superherojke” nisu izmišljene.
– Jedna od njih je iz Sarajeva i to je Maša koja je istovremeno glavni lik u knjizi. I Maša Dabić koja je prevodila “Izlaženje” i “Superherojke”. Maša je bila iz Sarajeva pa sam njoj dodijelila Sarajevo, nas dve smo iz Beograda, Berlin je bitan zato što je veliki, i Aleksanderplatz je tu, koji mi je i bio inspiracija za prepisivanje gradova. Na kraju tu je Beč u kom sve mi živimo – objasnila je Marković nakon čega je pročitala odlomak iz romana “Superherojke”.
Božović je otkrio da je ovaj imao i pozorišnu verziju, a autorka je objasnila da je to bio prvi komad njene prijateljice Berenice Hebenstreit, koja je u međuvremenu postala priznata rediteljka.
– Ona je dosta precizna rediteljka koja se veoma drži teksta i uspela je da u istom ovom tonu izvede podelu na likove. Imala sam utisak da mi ništa ne fali iako je tekst bio skraćen.
U nemačkoj kulturi, kazao je Božović, velike književne nagrade menjaju piscima život, a knjigama menjaju biografiju, i dodao da je Marković dobila više književnih nagrada u Austriji i Nemačkoj. Barbi se našalila da šta god da uradi, dobija neku nagradu te da je posebno značajna nagrada u Lajpcigu.
– Do tog momenta kad mi se sve to izdešavalo ja se ne bavim scenom, koliko se bavim sobom u književnosti. Nakon te nagrade se desilo više nego što sam očekivala, sišla sam sa te bine i pet sati davala intervjue. Od tada je krenula ludnica i moj život se utrostručio. Ta nagrada nije neka visoka novčana suma, postoje i veće, ali se velika pažnja posvećuje baš ovoj. “Mini horor” se u nekoliko meseci prodao u četiri izdanja za šta bi inače bilo potrebno par godina. Dakle, ta Lajpciška nagrada je od onih koja na tržištu pravi razliku.
Jezička tranzicija kod Marković je bila neosetna i prirodna, smatra Božović. Barbi je kazala da joj se pitanje jezika često postavlja i u Nemačkoj, ali iz druge perspektive.
– Obično se branim od tog pitanja jer svakog zanima kako je uopšte moguće pisati na nekom drugom jeziku, a ne na maternjem. Često govorim kako na te stvari ne gledam romantično, jer sam praktična osoba. Pravila bih ogromne krugove oko svojih ciljeva kada bih svaki put pisala na srpskom pa to onda opet vraćala na nemački na kom doživljavam posljednjih 20 godina života. Mislim da ogromnu ulogu ima to što živim u Beču i komuniciram sa publikom koja govori nemački i učestvujem na književnoj sceni. Nije to za mene bilo toliko neosetno i prirodno, bile su tu neke različite stanice. “Superherojke” su primer da mi jednom nije uspelo da napišem knjigu na nemačkom jeziku. Počela sam, ali sam se uplašila i sve prevela na srpski. Maša me ohrabrivala i prevodila za mnom, ali to je bila prva ruka rukopisa. Nastavila sam da dopisujem i korigujem na nemačkom tako da je original zapravo i prevod i nemački original. To je neka siva zona prevođenja.
Marković je dobitnica ovogodišnje nagrade za beletristiku na Sajmu knjiga u Lajpcigu za knjigu “Mini horor”, a ona je otkrila da je za priče u knjizi tražila junake koji pripadaju celom svetu.
– Tu mi je palo na pamet da mogu da probam sa Mikijem i Mini jer je čak i Volt Dizni rekao za Mikija da je najpoznatiji neplaćeni glumac na svetu. Druga stvar je što volim likove koji su fini, ne volim te “bad guys” i da se uživljavamo u to kako je biti ubica i nemati savest. Iz nekog razloga volim da vidim kako se likovi trude da budu dobri i to su opet Miki i Mini. Sve te strašne svakodnevne stvari i kombinacija horor priča i svakodnevnog života se sad događaju Mikiju i Mini i to postaje smešno i dobija oblik malog stripa – objasnila je Barbi Marković i najavila novu knjigu koja će biti objavljena na jesen.
Dodala je da je iz pristojnosti napisala knjigu o fudbalu, kao i da “Predavanje o poetici” takođe treba da izađe.
– Spremne su i jedna i druga. S tim što se ova druga zapravo zove “Psovanje, svađanje, igra” – zaključila je Marković.
Bonus video: Gojko Božović: Trenutna vlast misli da je večna, a večne vlasti nema
