“Volela bih da ti izbodem oko": Kako su čuveni "Sopranosi" počeli kao komedija o majci autora serije

"Treba da pišeš o svojoj majci. Tvoja majka je kao novac u banci".

Tako je Dejvid Čejs, scenarista i producent serije "The Sopranos", ispričao “BBC-ju” o neobičnom nadahnuću koje stoji iza njegove revolucionarne serije u intervjuu iz 2006. godine.

Kako se prisetio, njegova supruga Deniz dugo je bila uverena da je njegova majka pravo blago za komediju, i da će to prepoznati i drugi. Nije bila jedina koja je tako mislila: kolege sa TV serija na kojima je radio bi isto govorile kada bi čule njegove priče o njoj, ali mu je bilo teško da koncipira kako da ih prenese na ekran. "Pomislio sam, 'zašto bi bilo ko želeo da vidi to? Producent TV serije s pomalo ludom i napornom majkom?'"

"Nikada nisam previše razmišljao o tome. Onda me nešto nagnalo da pomislim da bi bilo smešno napraviti priču o momku koji je mnogo čvršći od mene. Mnogo muževniji, divlji, sve te stvari, s majkom poput te".

"Pomislio sam da bi moglo biti zanimljivo ako bi taj tip bio mafijaš, koji smešta svoju majku u starački dom i ona želi da ga ubije zbog toga. I, kroz psihoterapiju, shvati da mu je pravi neprijatelj u mafiji, ne samo u životu, već i u njegovoj unutrašnjoj dinamici, njegova majka. To bi bila dobra komedija."

I tako je počela geneza jedne od najcenjenijih TV serija svih vremena.

"Sopranosi" je bila više od obične kriminalističke serije, bila je kulturni fenomen. Kompleksna priča o turbulentnom životu vođe mafije Tonija Soprana prikazuje čoveka koji pati od teških napada panike suočavajući se s svakodnevnim porodičnim obavezama, demonima iz svoje problematične prošlosti i stvarnošću svog brutalnog i opasnog posla, te zbog toga traži pomoć terapeuta, doktorke Dženifer Melfi.

Dejvid Čejs i sam je bio na terapiji. "Mislim da sam često bio anksiozan. Moja majka je činila sve nervoznim", rekao je. Iako njegova majka, za razliku od Tonijeve mame Livije, nikada nije otišla tako daleko da prekine kontakt s njim, često je imala nasilne promene raspoloženja tokom njegovog detinjstva i često se osećao uplašeno. Sećao se da ga je jednom zadržala kući zbog snega - nije otišao u školu - i nervirala se što se žali što nema električne orgulje za igru.

"Napokon je izašla iz kuhinje s nožem i rekla, 'Volela bih da ti izbodem oko!' I prilično je ozbiljno mislila. Tako da sam bio kao, 'Vau! Ok!' Iako to nikada ne bi uradila."

U seriji "Sopranos", terapija je korišćena kao okvir za istraživanje i omogućavanje publici da empatiše s duboko nesavršenim i moralno kompromitovanim antiherojem, kojeg je igrao Džejms Gandolfini. Prikazan je ne samo kao nemilosrdni mafijaš, već i kao ranjiv suprug i otac, uhvaćen u egzistencijalnoj krizi toliko akutnoj da ga je ponekad dovodila do gubitka svesti.
Ovaj nijansirani prikaz proširio se na ceo glumački ansambl. Glumci nisu igrali samo stereotipne likove - suprugu, majku ili desnu ruku mafijaša - već ljudi sa sopstvenim unutrašnjim borbama, motivacijama i problemima.

Fokus na Tonijevom nesvesnom i psihi likova omogućio je seriji da prihvati nelinearno pripovedanje kroz flešbekove, halucinacije i sekvence snova kako bi istražila njihov unutrašnji nemir, izazivajući konvencije tradicionalne televizije tog vremena.

Ovo je omogućilo seriji da se bavi širim temama mentalnog zdravlja, identiteta, porodice i moći sa slojem realizma i dubine koji se retko viđa u američkim serijama. Nijansirano pripovedanje značilo je da ova serija nije bila samo serija o mafijašima, već i odraz američkog društva i kompleksnosti ljudske egzistencije. Odbijanje serije da pruži publici jednostavne odgovore ili moralna rešenja je privuklo gledaoce, istovremeno ih izazivajući da se suoče sa sopstvenim predrasudama.

Svojim filmskim vrednostima i narativom koji je pokrenuo publiku i suprotstavljavši se njenim očekivanjima, postigla je ogroman komercijalni i kritički uspeh, osvojivši 22 "Emija" i pet "Zlatnih globusa".

Ključna figura u prve dve sezone drame bila je Livia, koju je igrala Nensi Marčand, a čije sličnosti s majkom Dejvida Čejsa je potvrdila cela njegova porodica.

"Svi moji rođaci odmah su to primetili... čim su videli seriju, rekli su: 'Bože, to je kao tetka Norma'", rekao je.

To je ponekad surovo prikazivanje majke iz pakla, smešne ali nepredvidljive i zle. Krivica je tema koja se provlači kroz "Sopranose", ali pisac kaže da se nije osećao loše što je prikazao svoju majku na ovaj način.

"Predstavio sam svojevrsni komični pogled na svoju majku. Prikazao sam to na ekranu, i ona je postala obožavana ličnost. Tako da se nikada nisam osećao krivim. Svi su voleli Liviju. Voleli su je, baš kao što je moja supruga predvidela.”

"Bila je smešna, bila je izuzetna, izgovarala je svaku besmislicu koja joj je pala na pamet, i ne mogu vam reći koliko ljudi, hiljade ljudi, koji su rekli: 'Bože! Moja tetka Meri je takva!' 'Moja mama je takva!' 'Moja baka je takva!' 'Nisam nikada video ništa slično. Uhvatili ste moju tetku!' 'Uhvatili ste moju majku!'

"Tako da se nisam osećao krivim, jer sam očigledno dirnuo u nešto o određenom tipu žene", zaključuje Čejs.

Bonus video: Netflixov film "Nyad" sa velikim glumačkim imenima