Kadar iz filma "Nebesa" Srđana Dragojevića, Foto: Andrej Boga/FCS

Počev od nekoliko domaćih premijera na 48. Festu, u 2020. godini nas očekuje još najmanje petnaestak novih domaćih naslova. Između ostalih, na velikom platnu ćemo gledati nova ostvarenja Srđana Dragojevića, Stefana Arsenijevića, Olega Novkovića... i Žarka Lauševića u svojevrsnoj verziji Filipa Višnjića.

Otac
Režija: Srdan Golubović
Scenario: Srdan Golubović, Ognjen Sviličić
Igraju: Goran Bogdan, Ajla Šantić, Muharem Hamzić, Boris Isaković, Nada Šargin, Milica Janevski, Vahid Džanković, Jovo Maksić, Nikola Rakčević, Milan Marić
U bioskopima od 5. marta

Srdan Golubović (Apsolutnih sto, Klopka, Krugovi) snimio je film o ocu kome su zbog siromaštva oduzeli decu, o gubitniku, odbačenom i poniženom čoveku koji kroz svoje putovanje, hodajući od svog sela na jugu Srbije do prestonice, postaje heroj – iz protesta, dostojanstva i očaja.

Radnja je inspirisana istinitom pričom Đorđa Joksimovića kojem je Centar za socijalni rad u Kragujevcu oduzeo decu, a koji je iz protesta protiv te odluke peške krenuo za Beograd. Srdan Golubović je, u intervjuu za N1, otkrio da je odmah po objavi vesti otišao ispred Ministarstva i razgovarao sa Joksimovićem te da je ovo za njega priča o čoveku koji kreće na svoje putovanje i intuitivno ostaje na pravom putu.

„To je film o čoveku koji na sizifovskom putu postaje heroj, a heroj postaje kada shvata da je njegova snaga u njegovoj slobodi i dostojanstvu i da čovek može protiv sistema“, izjavio je Golubović.
Film je snimljen u koprodukciji Srbije, Francuske, Nemačke, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Sumrak u bečkom haustoru
Režija: Mladen Đorđević
Premijera: 48. FEST

Poznat po nagrađivanom igranom filmu „Život i smrt porno bande“ (2009) i dokumentarcu „Made in Serbia“ (2005), novu temu za dokumentarni film Mladen Đorđević je pronašao u Austriji. Inspirisan romanom Darka Markova, jednim od glavnih aktera ovog filma, a poznatog i po monodrami koju je u Beču napisao i režirao, reditelj otvara vrata publici u svet gastarbajtera i u crnohumornom stilu prikazuje njihove živote.
Đorđević je četiri godine radio na filmu.

″Upoznao sam se sa jednom o najvažnijih tema vezanih za taj svet, a to je tema tragične razapetosti između tuđine i zavičaja. Beč je u tom smislu specifičan. Zbog blizine Srbije, ti ljudi u petak nakon posla mogu da se vrate u zavičaj, a već u ponedeljak ujutru da budu na poslu u Austriji. Zbog toga se oni ne prilagođavaju i ne uklapaju tamo gde su otišli da žive i rade, a vremenom se otuđuju od života svojih komšija i bližnjih u zavičaju. Stranci su u tuđini i u zavičaju“, kazao je Đorđević za sajt FCS.

Trojica glavnih junaka, Darko Markov, Milenko Radosavljević i Goran Pavlović, koji već dvadesetak godina taksiraju po Beču, pogođeni su sveže uvedenim poreskim nametima. Sve ih povezuje vračara Vladica iz istočne Srbije, kod koje redovno dolaze da im pročita budućnost iz karata ili ih zaštiti od negativnih sila. Iza raskošnih bečkih fasada krije se svet sujeverja i očajnika koji pokušavaju da reše svoje probleme.

„Mnogi od njih vezu sa zavičajem održavaju tako što posećuju vračare. Fascinantno mi je bilo koliko njima vračare znače i koliko te žene utiču na njihove životne odluke. Značajan deo filma je posvećen tome“, dodao je reditelj.

 

Sutra je još uvek juli
Režija i scenario: Dejan Vlaisavljević Nikt
Igraju: Violeta Goldman, Danijel Nikolić, Milica Sužnjević, Ana Bretšnajder, Dejan Vlaisavljević Nikt, Arno Imber, Predrag Bambić, Petar Milošević, Nenad Racković, Saša Radojević, Aleksandra Širkić, Nebojša Pajkić
Premijera: 48. FEST

Posle filmova „Undertaking“ i „Paluba ispod Terazija“, reditelj i glumac Dejan Vlaisavljević Nikt ponovo se bavi neonoar avanturama privatnog beogradskog detektiva Džonija Palube. U ovom ostvarenju on traga za počiniteljem misterioznog ubistva igračice Patre Kleo. Potraga, kojoj se pridružuje i suspendovani policijski inspektor Todorov, vodi do izgubljenog srpskog filma „Pirati jdne ljubavi“, snimljenog za vreme Drugog svetskog rata u doba Nedićeve Srbije.
Filmofilija i fetišizam evroamerikane pohranjene su u vremenskoj kapsuli ovog transistorijskog putovanja po lavirintima Beograda.

 

Ivana Grozna (Ivana cea Groaznică)
Režija: Ivana Mladenović
Scenario: Ivana Mladenović i Adrijan Škjop
Igraju: Ivana Mladenović, Luka Gramić, Gordana Mladenović, Miodrag Mladenović, Kosta Mladenović, Zivka Sorejević, Andrej Dinesku, Anka Pop

Film snimljen u rumunsko-srpskoj koprodukciji srpsku premijeru imao je na 13. Kustendorfu u januaru, a uvršten je i u program 48. Festa. Već je dobio nagrade na festivalima u Lokarnu i Zagrebu.
Film prati Ivanu koja radi kao glumica u Rumuniji, ali nakon što se suoči sa zdravstvenim problemima, odlučuje da leto provede u rodnom Kladovu, kraj Dunava, okružena porodicom. Kad je gradonačelnik zamoli da bude zaštitno lice lokalnog muzičkog festivala, ona to nevoljno prihvata Ali, nakon što iz Bukurešta pristignu njeni ekscentrični prijatelji i nakon što njen ljubavni život, koji se vrti oko znatno mlađeg lokalnog momka, postane predmet tračeva u njenom rodnom gradu, Ivana se nađe na ivici nervnog sloma.
Ostali junaci, prijatelji i porodica, dobijaju poziv da ponovo prožive te događaje i da odigraju sami sebe pred kamerama u priči o ženi koja ne uspeva da pronađe svoje mesto ni na ovoj ni na onoj strani Dunava. Svi „glumci“ mesecima probaju uloge samih sebe prateći napisan scenario. Proces koji je započeo kao vid terapije postao je film.
Na konferenciji za medije kao gošća Festa, Ivana je istakla da joj je Formanov film „Gori, moja gospođice“ bio inspiracija kada je razmišljala o humoru u filmu.

Jedini izlaz
Režija: Darko Nikolić
Scenario: Marko Popović
Igraju: Anđelka Prpić, Ljubomir Bandović, Danica Maksimović, Janko Popović Volarić, Nikola Ristanovski, Milena Predić, Milan Čučilović, Slobodan Beštić, Radoslav Milenković, Marko Janjić, Miloš Vlalukin, Vanja Ejdus

Kadar iz filma „Jedini izlaz“, Foto: Darko Nikolić/FCS

Debitant Darko Nikolić snimio je „savremeni triler sa vešto inkorporiranim elementima horor žanra i angažovane socijalne drame“, saopštio je FCS.

Glavna junakinja je Ana Kolar koja, šest godina nakon tragične smrti supruga, dobija snimak sa uverenjem da je on i dalje živ. Potraga za mužem povešće je kroz zamršen krug nasilja, laži i ucena i naterati je da se suoči sa namračnijim tajnama iz prošlosti.

Premijera je planirana za proleće.

Kelti
Režija: Milica Tomović
Scenario: Milica Tomović i Tanja Šljivar
Igraju: Dubravka Kovjanić, Stefan Trifunović, Nikola Rakočević, Milica Grujičić, Jelena Đokić, Slaven Došlo, Nada Šargin, Jovana Gavrilović, Olga Odanović i Jovan Belobrković.

Kadar iz filma „Kelti“, Foto: Irena Canić/FCS

Milica Tomović smestila je radnju svog prvog dugometražnog filma u Beograd 1993. godine. Mama i tata spremaju rođendansku proslavu za svoju osmogodišnju kćer. Tokom jedne večeri, u dve različite prostorije, njihovi i njeni prijatelji i rodbina opisuju svet dece i odraslih koji zapanjujuće liče jedan na drugi.
Milica Tomović je režirala segment „Diplomiranje“ u sklopu omnibusa „Oktobar“ (2011), kao i neke od epizoda serije „Jutro će promeniti sve“. Najpoznatija je kao rediteljka kratkog igranog filma „Tranzicija“ (2016), koji je prikazan na festivalima u Torontu, Lokarnu, Kotbusu i na Kipru, a koji je ovenčan glavnim nagradama u svojoj kategoriji na Martovskom festivalu, Sarajevskom filmskom festivalu i festivalu NDU u Libanu.

Mrak
Režija i scenario: Dušan Milić
Igraju: Miona Ilov, Danica Ćurčić, Slavko Štimac, Nikola Rakočević, Kole Angelovski, Slaviša Čurović, Slađana Bukejlović, Flavio Parenti

Kadar iz fima „Mrak“, Foto: FCS

Nakon filmova „Guča“, „Jagoda u supermarketu“, „Travelator“, serijâ „Folk“ i „Sumnjiva lica“, scenarista i reditelj Dušan Milić snimio je psihološki triler sa elementima horora, “Mrak”, koji se bavi skrivenom pozadinom „bezličnih vesti“ o surovom životu srpskog stanovništva na Kosovu, o svakodnevnom strahu i neizvesnosti a nadasve o deci izgubljenog detinjstva koja žive u getima.
„Film je inspirisan pismom devojčice sa Kosova, u godinama posle martovskog pogroma, u kome se ona javno obraća o teškom životu Srba, a posebno srpske dece u nastalim enklavama. To kratko pismo devojčice od 12-13 godina, objavljeno u dnevnoj štampi, bilo je toliko snažno da sam odmah odlučio da napišem scenario na tu temu“, otkrio je reditelj.
Zaplet filma glasi: „Mrak“ se dešava u vreme „martovskog pogroma“ na Kosovu i Metohiji nakon Uskrsa 2004. godine. Obrađuje temu života u stalnom strahu srpske devojčice Milice koja, nakon što su joj otac i ujak nestali, ostaje sama sa majkom i dedom u sablasnoj kući. Porodicu čuvaju prijateljski nastrojeni pripadnici italijanskog KFOR-a čija prekomanda, međutim, menja sve…

Film je sniman u koprodukciji Srbije, Danske, Bugarske, Grčke i Italije.

The Pond
Režija: Petar Pašić
Scenario: Dušan Bulić, Katarina Nikolić, Stefan Andrejić i Petar Pašić
Igraju: Marko Kanadea, Lesli Kunc, Saša Nrajt, Pol Lenard Mari, Perina Turk, Katarina Stefanović, Danilo Milovanović

Reditelj Petar Pašić, poznat po ostvarenjima „A3 – Rock’n’Roll uzvraća udarac“ i „O bubicama i herojima“, snimio je horor-triler „The Pond“ (Jezero) koji prati profesora antropologije izbačenog sa fakulteta zbog svojih kontroverznih istraživanja. Dok čuva izletnički kamp pored malog jezera, profesor nastavlja sa eksperimentima, istovremeno pokušavajući da pomogne ćerki iz prvog braka koju muče košmari. Svakodnevnica na jezeru je naizgled uobičajena, ali sve vreme se stiče utisak da, ipak, nešto nije uredu. Da li profesor polako gubi razum ili njegova istraživanja stvarno imaju smisla?
Reditelj je, za sajt FCS (https://www.fcs.rs/36738/), izjavio da je hteo da snimi film bez opterećenja i traženja novca, već uz takav scenario, umeće i saradnike da bi sve mogao sam da realizuje.
„The Pond“ je snimljen na engleskom jeziku sa stranim glumcima.

„Prvo je zamišljen sa srpskim glumcima i na srpskom jeziku ali tematika i žanr su, po meni, za svetsko tržište. Da je taj moj osećaj bio ispravan pokazalo se tokom gostovanja na engleskom Rejndens festivalu gde sam upoznao producenta Dušana Mrđena. Rekao mi je da može da mi pomogne da nađemo za glavne uloge kvalitetne glumce koji bi, ako im se svidi projekat, došli u Srbiju na snimanje. Na moje iznenađenje, javilo se dosta glumaca koji su bili spremni na to“, otkrio je Pašić.
Film je sniman tokom 25 dana u Beogradu, Carskoj bari i okolini Bele Crkve.

Nebesa
Režija i scenario: Srđan Dragojević
Igraju: Goran Navojec, Ksenija Marinković, Bojan Navojec, Nataša Marković, Anđelka Prpić, Miloš Samolov, Srđan Todorović, Nikola Pejaković, Ana Mandić

Srđan Dragojević (Mi nismo anđeli, Lepa sela lepo gore, Parada) snimio je svoj novi film u produkciji Srbije, Severne Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Nemačke.

Kako prenosi FCS, to je priča o čudima, neobična i provokativna komedija o izazovima hrišćanstva u 21. veku i o tome kako prava, autentična čuda poslata ljudima sa nebesa danas kod njih mogu da izazovu zabunu i, često, suprotan efekat. Radnja prati isprepletene sudbine šest glavnih likova u tri različita vremenska perioda.
„Pojava čuda u filmu odgovor je kolektivne svesti na promene koje prinuđuju zajednicu da gleda svet oko sebe – naopako. Film je inspirisan motivima proze već zaboravljenog francuskog pisca Marsela Emea. Ima dosta humora, ali je u osnovi jako ozbiljan film“, izjavio je reditelj Srđan Dragojević na konferenciji za medije u Skoplju, gde je pala prva klapa oktobra 2019.

On je „Nebesa“ nazvao hrišćanskom alegorijom.

„Reč je o tri Božja čuda u srednjovekovnom smislu, koja se dogode u današnje vreme, onako kao u vreme ranog hrišćanstva. Svi smo se posle pola veka komunizma i ateizma vratili na hrišćanstvo, ali još učimo da budemo hrišćani. Nekada učimo pomoću grešaka, a nekada učimo na smešan način“, dodao je Dragojević.

Živi čovek
Režija: Oleg Novković
Scenario: Milena Marković
Igraju: Nikola Đuričko, Nada Šargin, Bojan Žirović, Jana Bjelica, Filip Hajduković, Iva Milanović, Tanja Bošković, Branko Cvejić, Miodrag Krstović, Marta Bjelica, Sonja Kolačarić, Ivana Vuković, Stefan Trifunović

Kadar iz filma „Živ čovek“, Foto: FCS/Jovan Ilić

Novi film Olega Novkovića (Kaži zašto me ostavi, Normalni ljudi, Sutra ujutro) priča o ostarelom rokeru koji saznaje da mu je kćerka trudna a da on nije biološki otac svoga sina. Razočaran, napušta porodicu i u potrazi za izgubljenom slobodom dospeva u vir droge i seksa i završi na međi života i smrti.
Prilikom dodeljivanja finansijske podrške ovom projektu, stručna komisija koja je radila pri FCS ukazala je na sledeće:
„U pitanju je egzistencijаlističkа drаmа sa elementima komedije o poslednjem ovozemaljskom dаnu ideаliste i buntovnikа, propаlog rokerа. Ovа urbаnа romаtičnа, intimnа, i duhovitа pričа, poseduje univerzаlnost i neobičnu nostаlgiju, pа lаko može biti prаvi generаcijski film…“
– Moj je utisak da smo napravili jedan veoma zanimljiv, pametan, emotivan i pravi rokenrol film – izjavio je na kraju snimanja Nikola Đuričko koji tumači glavnog junaka Đelu.

Vikend sa ćaletom
Režija i scenario: Miroslav Momčilović
Igraju: Nenad Jezdić, Branko Vidaković, Vasa Vraneš

Kadar iz filma „Vikend sa ćaletom“, Foto: FCS

Drama sa elementima komedije dobila je podršku FCS u kategoriji celovečernjeg igranog filma sa komercijalnim potencijalom uz obrazloženje da se radi o „toploj, emotivnoj priči o susretu dva potpuno različita sveta“.

Glavni junak, Kašika, nakon saznanja da je teško bolestan i da mu je od života ostalo još nekoliko nedelja, poželi da provede vikend sa Ognjenom, jedanaestogodišnjim sinom iz prethodnog braka. Kašika je sredovečni beogradski kriminalac, pripadnik stare škole, zarobljen u vremenu kada je bio u punoj snazi. Njegova bivša supruga mu izlazi u susret jer je svesna činjenice da je to verovatno poslednji susret sina sa ocem.
S obzirom na to da ga nije viđao pet godina jer je zbog „malih komplikacija“ imao zabranu prilaska dečaku, Kašika pokušava da po ubrzanom kursu u sina utisne sve ono što on smatra važnim za život i preživljavanje na ulici i da, istovremeno, iz malog istera sve ono što je, po njegovom mišljenju, mekano, slabašno i devijantno.

Dečak Ognjen, odrastao u savremenom vaj-faj okruženju, munjevito upada iz svog virtuelnog u podzemni očev svet, dok otac pokušava nemoguće: da u nekoliko dana isporuči svu toplinu, iskustvo i mudrost koje poseduje, istovremeno pokušavajući da kao „pravi beogradski šmeker“ od malog sakrije svoju bolest…

Strahinja
Režija: Stefan Arsenijević
Scenario: Stefan Arsenijević, Nikola Dikre, Bojan Vuletić
Uloge: Ibrahim Koma, Nensi Mensa-Ofei, Maksim Halil, Rami Fara, Nebojša Dugalić, Slaviša Čurović, Strahinja Blažić, Jelena Mihajlović, Radovan Miljanić, Vladimir Grbić

Kadar iz filma „Strahinja“, Foto: FCS/Aleksandrija Ajduković

Drugi celovečernji igrani film Stefana Arsenijevića (Ljubav i drugi zločini) savremena je adaptacija srpske epske pesme „Banović Strahinja“.

Kako piše na sajtu FCS, njegov Strahinja je vredni, sportu predan i impulsivan mladi čovek iz Malija. Pre tri godine, kada je otpočela migrantska kriza, on je sa suprugom Ababuo uspeo da stigne u Nemačku, ali su ih ipak vratili u Beograd. On u Srbiji počinje da igra za lokalni fudbalski klub, volontira za Crveni krst, sve mu ide u korist… Zahvaljujući uloženom trudu, ubeđen je da će im biti odobren azil. Ali, proces je dug, veoma dug…

Heroji radničke klase
Režija: Miloš Pušić
Scenario: Ivan Knežević, Miloš Pušić, Dušan Spasojević
Igraju: Boris Isaković, Jasna Đuričić, Stefan Beronja, Predrag Momčilović, Bojana Milanović, Aleksandar Đurica, Mihajlo Pleskonjić, Filip Đurić

Kadar iz filma „Heroji radničke klase“, Foto: Promo/Altertise

Treći dugometražni igrani film Miloša Pušića (Jesen u mojoj ulici, Odumiranje) bavi se grupom ilegalnih građevinskih radnika koji, ostavljeni bez novca i osnovnih prava, pokušavaju da se suprotstave svojim šefovima svim preostalim sredstvima. A šefovi grade „Potemkinovo selo“ nameravajući da kradu novac iz razvojnog fonda. Kako se bliži rok, ulozi rastu i ono što je nekad bio jednostavan građevinski posao postaje borba za život i smrt.

U jednom intervjuu Pušić je objasnio da će ovaj film biti triler smešten u milje građevinske industrije u Srbiji danas. „Ta oblast je, rekao bih, pokrivena nekako poluvelom tajne. Filmska priča je inspirisana događajima koje svaki dan nalazimo u novinama, a to je da neki radnik na ovaj ili onaj način pogine na gradilištu, najčesće nesrećnim slučajem, bez odgovarajuće zaštite“.

Na zvaničnom sajtu filma piše da su nepravda i neodgovornost dve teme koje je želeo da obradi.
„To je priča o ljudima na ivici egzistencije, bez ikakvih prava, bez sudbine i, iznad svega, bez mogućnosti da budu ljudi. Oni su skoro nevidljivi, laki za manipulaciju i jeftini jer nemaju mnogo izbora. Izolovano gradilište je mikrokosmos u kojem lako možemo videti cenu današnjih vrednosti, kako uništavamo građenjem i kako žrtvujemo svoju humanost za lažni osećaj sigurnosti“, stoji u Pušićevoj izjavi.

Volja sinovljeva
Režija: Nemanja Ćeranić
Scenario: Strahinja Madžarević
Igraju: Igor Benčina, Žarko Laušević, Svetozar Cvetković, Sergej Trifunović, Džek Dimić, Radoje Čupić, Slavko Labović, Petar Benčina, Marta Bjelica

Debitanstko ostvarenje montažera Nemanje Ćeranića neki su već nazvali srpskom verzijom „Pobesnelog Maksa“. Priča prikazuje postapokaliptičnu budućnost u kojoj glavni junak Jovan bira da li će izvršiti osvetu nad svojim neprijateljem Tuđinom zbog svih zločina koje je počinio njegovoj porodici ili mirno nastaviti život u planini obezbeđujući na taj način porodično nasleđe.

Celokupan film pratimo kroz priču naratora Nikole koji je bio učitelj obojici mladića. Film, najavljen kao „prvi svoje vrste sa ovih prostora“, sa mnogo epskog simbolizma i mitologije iz srpskih narodnih pesama, sniman je od leta 2017. i trenutno je u fazi postprodukcije.

„Izvor ideje da se struktura srpskih epskih narodnih pesama ubaci u neku blisku budućnost gde bismo uradili mitologiju likova koji podsećaju na arhetipske likove iz pesama, potekao je od Straje (Strahinje Madžarevića). Na primer, Žarko Laušević igra jednog guslara iz budućnosti koji priča priču o tragediji jedne porodice, tako da je on pandan Filipu Višnjiću. Onda smo uzeli sve motive iz narodnih epskih pesama i ubacili ih u jednu budućnost koju smo stilizovali na američki način, stripovski. Imamo gomilu motiva koji podsećaju na junake iz naše istorije, tako da se estetizacija i stilistika našeg filma ogleda upravo u junacima koji su ubačeni u budućnost, obloženi omotačem novoholivudske estetike filma“, izjavio je Nemanja Ćeranić.