0
Kako se menjao rukopis Desanke Maksimović, zašto Milena Barili koja je izlagala sa Fridom Kalo ovde nije mogla da nađe posao profesorke likovnog, kako je Jelisaveta Načić najvežu ljubav pronašla u logoru, zbog čega je Njegoš za Milicu Stojadinović Srpkinju izrekao čuveno: "Ја pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto knjeginje Crnoj Gori"...
Na mnoga ova pitanja odgovara izložba „Velikanke srpske kulture“ koja je otvorena u Domu Jevrema Grujića, a gde su predstavljene slavne žene koje su svojim delima, hrabrošću i doprinosom srpskoj kulturi i celokupnoj istoriji uticale na razvoj srpske misli i društva – Milica Stojadinović Srpkinja, Mina Karadžić, Poleksija Todorović, Draga Ljočić, Beta Vukanović, Nadežda Petrović, Isidora Sekulić, Jelisaveta Načić, Vidosava Kovačević, Anica Savić Rebac, Zora Petrović, Desanka Maksimović, Leposava St. Pavlović, Milena Pavlović Barili, Ljubica Marić, Ljubica Cuca Sokić i Soja Jovanović.
Autorka i istoričarka umetnosti Ružica Opačić provela nas je kroz zanimljivu izložbu podsećajući da su ove često skrajnute, još češće zaboravljene velikanke utirale put novim generacijama slikarki, književnica, lekarki, naučnica, filozofkinja, za bolji socijalni položaj žena u profesionalnom životu.
Svaka žena na ovoj izložbi predstavljena je na svoj način, a prvo nailazimo na vitrinu koja je posvećena filozofkinji Anici Savić Rebac u kojoj se nalaze njeni zapisi, indeks sa slikom, pasoš i pismo Tomasa Mana.
– Interesantno je videti rukopise tih žena. Imamo recimo tri pisma Desanke Maksimović iz različitih perioda života. Prve je pisala šezdesetih godina, a kasnije, kako je bila starija, tako joj se i rukopis menjao – kaže Opačić.
U vitrini pored pažnju nam privlači servis za dvoje Mine Karadžić, a na sledećem zidu i slika iz kolekcije porodice Veljković koja, kako nam otkriva autorka, krije poseban zapis na poleđini.
– Na poleđini portreta oca Katarine Veljković – Vojslava piše: „Ona koja me je portretisala i kasnije čvrknula po glavi.“ Portert je radila Beta Vukanović, te se pretpostavlja da je Beta verovatno morala da ga umiri jer je bio nemiran. Izložili smo i njenu slikarsku paletu na kojoj se tačno vide žive, svetle boje, karakteristične za impresionistički stil.
Posetioci izložbe posebno su se zadržavali ispred vitrine u kojoj je pisaća mašina Isidore Sekulić.
– Zanimljivo je to što je ona na ćirilici. Takve mašine su veoma retke. Ono što povezuje sve ove žene je to što su bile velike patriotkinje. Vidite portret iznad, to je Milica Stojadinović koja je sama sebi nadenula ime Srpkinja. Bile su patriotkinje i humanitarke našeg naroda, a ta strast i ljubav prema čoveku i otadžbini ih sve krasila – kaže Opačić i dodaje:
– Mnoge su kasnije nastavile da se bave profesorskim radom, te su obrazovale mlade žene i prenosile na njih tu poletnost i strast za stvaranjem, za promenama i borbu za emencipaciju. Sve ove žene su bile u potpunosti drugačije, bile su pionirke i prve u svemu što su radile.
Najzanimljiviji predmet na izložbi ostavljamo za kraj, a to je svakako šešir Desanke Maksimović i njeni lični predmeti bez kojih ne bismo mogli da zamislimo veliku književnicu.
– Desankin šešir iz Francuske boje meda sa njenim žutim perlama. Mislim da svako ko pomisli na Desanku vidi je sa tim šeširom na glavi, perlama i ručnim satom koji su deo naše izložbe – ističe autorka.
Razgledajući izložbu možete saznati mnogo zanimljivosti, poznatih i manje poznatih činjenica iz života ovih žena:
– Milica Stojadinović Srpkinja bila je prva srpska pesnikinja, koju je Vuk Stefanović Karadžić zvao „moja kći iz Fruške“, a Njegoš o njoj izrekao čuveno: „Ја pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto knjeginje Crnoj Gori“.
– Poleksija Todorović prva je žena koja je oslikala jedan ikonostas i zajedno, četkicu pod četkicu, radila portrete sa svojim suprugom Stevom – on figuru, a ona detalje.
– Draga Ljočić bila je prva doktorka nauka u Srbiji i prva žena koja je upisala fakultet u vreme kada su oni bili otvoreni samo za muškarce, a zbog zahteva da treba da ima istu platu, zauvek je izgubila državnu službu.
– Beta Vukanović bila je jedna od naših prvih karikaturistkinja, koja je sa suprugom Ristom pokrenula prvu slikarsku školu, a u Srbiju donela duh evropskog slikarstva. Punih 75 godina drugovala je sa četkicom.
– Milena Pavlović Barili izlagala je rame uz rame sa Fridom Kalo i svojom umetnošću pokorila svet, dok je u svojoj zemlji bezuspešno tražila posao profesorke likovnog.
– Čuvena Isidora Sekulić bila prva žena akademik u Srbiji, govorila šest svetskih jezika, a koja je usled neopravdane kritike spalila započeto delo, koje je do dan-danas ostalo pod velom tajne.
– Za raskoš i lepotu našeg glavnog grada bila je zadužena Jelisaveta Načić, koja je kreirala zdanja upisana u večnost. Žena koja stoji iza raskošnog zdanja Crkve Aleksandra Nevskog, Osnovne škole „Kralj Petar Prvi“ i kultnog stepeništa koje nas uvodi u magiju Kalemegdanskog parka. Zbog bitke za oslobođenje svih zarobljenih Srba posle Balkanskih ratova, proterana je u logor Nežider, u kome je upoznala i svoju najveću ljubav. Njena želja za obrazovanjem bila je toliko jaka da je za nju potrošila sav svoj miraz.
– Čućete o tragičnoj sudbini zaboravljene srpske slikarke Vidosave Kovačević, čija je stvaralačka nit prekinuta sa samo 24 godine, a za 8 godina stvaralačkog rada prešla je put od realizma do impresionizma i ekspresizma, ostavivši zaostavštinu koju mnogi umetnici ne ostvare za decenije rada.
– Čućete nezaboravne priče slikarke Ljubice Cuce Sokić o životu u Parizu u vreme kada su u njemu stvarali Brak, Pikaso, Matis … koja je stalno isticala kako Dorćol voli više od Pariza, ali i o dvorskoj dami kraljice Marije Karađorđević iz Jevremove ulice – Beli Pavlović i neraskidivom prijateljstvu umetnica koje su delile jedan čuveni atelje.
– Desanka Maksimović negodovala je kada je čula da joj se podiže spomenik u svom rodnom gradu, pa su morali da joj objasne kako je ustvari posvećen poeziji, a samo ima njen lik.
– Nekoliko srpskih slikarki delilo je jedan isti atelje na čuvenoj mansardi Zadužbine Ilije Kolarca – Beta Vukanović, Zora Petrović, Bela Pavlović i Ružica Cuca Sokić.
– Dela prve srpske kompozitorke Ljubice Marić, izvodili su najveći svetski orkestri i bila je prva žena koja je dirigovala Simfonijskim orkestrom Češkog radija. Njena violina izložena je ovom prilikom.
– Jedan segment je posvećen i režiserki prvog dugometražnog filma u boji „Pop Ćira i pop Spira“ i prve predstve posle Drugog svetskog rata – Soji Jovanović.
Kako je istaknuto na otvaranju ove izložbe, cilj projekta “Velikanke sprske kulture” jeste da se poveća vidljivost ženskog kulturnog nasleđa koje je omogućilo da žene danas zauzimaju najveće položaje u našoj kulturi i društvu. Njihova istrajnost, nepokolebljivost, snaga da se bave svojim pozivom bila je nesavladiva sila i plamen koji je menjao naše društvo.
Izložba će trajati do 27. marta u Domu Jevrema Grujića, a tokom tih dana biće organizovana predavanja, predstave, performansi I tematske večeri inspirisane njihovim delima.
Bonus video: Izložba kostima iz TV serije „Nečista krv“