0
Delo "Kosovka devojka" je simbol našeg nacionalnog indentiteta, ali ima i šire značenje, mlade žene koja nije dočekala svog verenika, a posle ju je i pop kultura uvela na velika vrata u mas medije, kaže za Nova.rs Jelena Medaković o slici Uroša Predića koja je danas eksluzivno predstavljena javnosti.
– “Kosovka devojka” je vanvremenska slika, srpska „Mona Liza“ – rekla je potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković koja je danas posetila Кonak kneginje Ljubice, gde je od 10 do 18 časova bilo izloženo ovo čuveno delo Uroša Predića.
Tom prilikom, Gojković se zahvalila Muzeju grada Beograda što je prihvatio njenu ideju da ekskluzivno prikažu, baš na veliki praznik Vidovdan, ovu, kako je rekla, ikoničnu sliku.
– Prvi put uživo vidim “Kosovku devojku” koja na poseban način prikazuje dostojanstvo, čast, veliku ljubav prema otadžbini, a u isto vreme kada posmatramo likove, boje, možemo da sažmemo svu tugu ovog naroda, ali i našu odlučnost da se iznova rađamo.
Nastala je, podsetila je ministarka, po narudžbini Kola srpskih sestara, organizacije plemenitih i hrabrih žena, koja zaslužuje da budu deo kulture sećanja za sve što su uradile, posebno tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata.
Uroš Predić (1857-1953), jedan od najvećih srpskih slikara realizma započeo je rad na slici “Kosovka devojka” pred Prvi svetski rat, a završio 1919. godine. Naslikana je u duhu akademskog realizma, a u prvom planu slike je devojka, koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku, Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira.
– Model, uzor i inspiracija Prediću bila je prelepa Beograđanka Leposava Stanković koja je živela do 1995. godine. Kada je preminula, “Politika” je objavila “Umrla je Kosovka devojka”. Toliko istorije imamo u sebi, da toga nismo ni svesni. I zato sam ponosna na politiku koja razvija i obnavlja kulturu sećanja kod nas, a jedan od načina mora biti i ovakav čin prikazivanja predivnih slika nastalih tokom naše istorije – naglasila je Gojković.
Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, istakla je za Nova.rs da ovo Predićevo delo po svim formalnim i neformalnim istraživanjima, prepoznaje ceo naš narod.
– Ono je i simbol našeg nacionalnog indentiteta, simbol događanja za Kosovski boj i Vidovdan, ali ima i šire značenje, mlade žene koja nije dočekala svog verenika, a posle ju je i pop kultura uvela na velika vrata u mas medije. To je slika za koju dajemo najveći broj prava kako bi se koristila za neku kampanju – rekla je Medaković, a ministarka Gojković je podsetila da je “Kosovka devojka” toliko bila popularna da su nekad u humanitarne svrhe prodavane razglednice sa njenom reprodukcijom, dok je njena generacija zna i po omotu albuma Bijelog dugmeta iz 1984, na kojem su veliki hitovi kao što je pesma “Lipe cvatu”.
Predićevo delo za nas ima neprocenjivu vrednost, a da li je procenjena i kolika je njena tržišna vrednost, upitali smo Medaković.
– Dovoljno je da kažem da je suma tolika da se samo jedan dan osiguranja meri hiljadama evra i zato je čuvamo na poseban način svih ovih godina. Srećni smo što smo mogli makar jedan dan da je izložimo i zahvalni smo na inicijativi ministarke Gojković. Zato su i procedure iznosa ovako neke slike ogromne, a u Konaku je jako obezbeđenje kao i patrole ispred. To je neophodno kako bismo osigurali ovo remek-delo, mere moraju da budu besprekorne, tolika je njena vrednost – kazala je direktorka Medaković i objasnila kako je došla u posed Muzeja grada Beograda:
– To se dogodilo zahvaljujući jednoj kustoskinji. Ona je sliku videla u jednoj knjižari gde je stajala kao dekor, prepoznala je kao original i otkupljena je za skroman iznos četrdesetih godina prošlog veka.
Direktorka MGB je izrazila nadu da će “Kosovka devojka” biti deo stalne postavke u Muzeju u Resavskoj ulici, kada će biti izložena kako dolikuje, u pravom ambijentu i osvetljena na najbolji način. Zato, kako kaže, ovo što je organizovano danas na Vidovdan predstavlja pravi ekskluzivitet.
Bonus video: Mona Liza krađa