0
Taj koji daje naredbe traži poslušnost, kaže rediteljka i književnica Vida Ognjenović
– Trebalo je pre dve godine da gostujemo na festivalu u Budvi, ali nismo mogli jer je bilo veliko nevreme. I dogovorili smo se da to bude naredne godine, a onda se dogodila pandemija koronavirusa. Najzad smo sada uspeli, i zbog velikog interesovanja, odigrali smo dve predstave, i imponovalo nam je svima što bilo veliko interesovanje publike – kaže za Nova.rs Vida Ognjenović nakon izvođenja njenog komada „Kozocid“ u amfiteatru obnovljenog manastira Sv. Trojice, Stanjevići, u okviru 35. festivala Grad teatar.
Po tekstu i u režiji Vide Ognjenović, radnja komada je, kako se opisuje, smeštena u planinsko selo u Crnoj Gori u vreme nekadašnje Jugoslavije, kada je izglasan petogodišnji plan obnove i izgradnje posle Drugog svetskog rata, a prioriteti su bili industrijalizacija zemlje i razvitak drvne industrije. To je podrazumevalo i istrebljenje koza koje, prema procenama „stručnjaka“, uništavaju šume. Među mnogobrojnim likovima u predstavi izdvaja se predsednik Opštine koji slepo sledi naređenja Partije.
Tu je i veterinar, profesor iz Beograda, koji je istovremeno i stručnjak za koze, koji ukazuje na dobrobit ovih životinja. Sve vreme je na sceni i sveznajući narator Božo Dosije, koji publiku uvodi u samu predstavu i likove predstavlja formom zapisa dosijea, zasnovanog na opštim zapažanjima i stavom kolektiva o njima samima. Na sceni je neprestano i koza koju, pred sam kraj predstave, okupljeni seljaci kamufliraju ovčjim krznom, pokušavajući time da izbjegnu „kozocid“, ukazuujući na mentalitetsku crtu stalne potrebe za bitisanjem između norme i potrebe, zakona i lične sreće.
Osnovna ideja teksta je da pokaže da svaka ideologija koja se odvoji od čoveka i postane sama sebi i sredstvo i cilj, propada upravo na humanoj razini čiju kreativnost nastoji da ukroti, kazala je rediteljka Vida Ognjenović.
– Ovo su tekst i ideja protiv slepog slušanja naredbi i protiv vlasti koja se služi isključivo naredbama. Ovi ljudi traže raspravu o svemu, a taj koji daje naredbe traži poslušnost. Između poslušnosti i rasprave postoji veliki prostor i mi se ovom predstavom borimo za taj prostor. Vlast koja danas misli da može da se služi naredbama i zabranama u velikoj je opasnosti.
Ona je naglasila da je veoma zadovoljna odabirom prostora.
Njeno mišljenje deli i glumac Igor Đorđević koji je rekao da je ambijent nadrealan:
– Ova scena je potpuno manastirska, kako i treba da bude, a predstava komunistička. Tako da se u sudaru ta dva sveta desila ova predstava i mislim da smo svi zajedno sa publikom uživali. Primetio sam sveštenike u publici, čini mi se da su upravo oni sa najvećom pažnjom pratili dešavanja na sceni.
Iako predstava govori o periodu koji je iza nas, Đorđević je kazao da govori i o nama danas, samo što sada imamo druge probleme i ideologije:
– Novac je taj koji je danas ideologija, Nema više ideologije u ovom smislu. Malo mi fali ta neka vrsta upaljenosti za određenu ideju. Ova ideologija u predstavi je, naravno, bila pogrešna i pokazala se kao pogrešna poput mnogih u prošlom veku, poput fašizma. Čini mi se da više nisu ni crkva, ni vera, u centru pažnje, koliko su to danas banke i korporacije. Imamo i koronu, ali kao što se dešava i u predstavi – struka je poslednja koja se sluša. A ja sam u predstavi upravo glas te struke i izgovaram repliku – neka partija brine svoje partijske stvari, a pustite stočare ili, u ovom kontekstu doktore. Vazda je to bila nekakva revolucija, a ja se samo nadam u neku evoluciju. Kao što korona evoluira, tako ćemo, nadam se i mi da bismo preživeli.
Glumac Milivoje Mišo Obradović je, kako se ističe u saopštenju pres službe Grad teatra, kazao da je kao dečak dolazio da gleda predstave na Festivalu u Budvi i da se preko njih zaljubio u pozorište:
– Nakon toga, godinama unazad igram na festivalu i uvek je zadovoljstvo igrati za ovu publiku. Pre dve godine je trebalo da igramo baš ovde, u amfiteatru manastira Stanjevići, ali nas je tada sprečila kiša, onda i korona, a znam da publika Grada teatra voli ovakve predstave. Voli Vidu Ognjenović, voli njene tekstove, njene režije i voli tu vrstu ansambl-predstava, gde ima po dvadeset i više glumaca na sceni, koji zajedno tvore neku magičnu energiju.
U predstavi, pored Obradovića i Đorđevića, igraju i Dušan Kovačević, Dejan Đonović, Dubravka Drakić, Simo Trebješanin, Pavle Ilić, Goran Slavić, Danilo Čelebić, Stevan Radusinović, Ivana Mrvaljević, Miloš Pejović, Branka Femić Šćekić, Jelena Simić, Katarina Krek, Omar Bajramspahić, Davor Dragojević, Maja Šarenac, Dragan Račić, Pavle Popović.
Za predstavu „Kozocid“, Vidi Ognjenović pripala je Sterijina nagrada za tekst savremene drame, Igoru Đorđeviću za ulogu Profesora dodijeljena je nagrada za glumačko ostvarenje, dok je priznanje za najbolju scenografiju osvojio Geroslav Zarić. Ansambl „Kozocida“ dobio je i nagradu publike 64. Sterijinog pozorja za najbolju predstavu.
Predstavu, u produkciji Gradskog pozorišta iz Podgorice, budvanska publika pozdravila je stojećim ovacijama.
