Vesti iz detinjstva - od Elizenhajma do Havane: Lektira za ovu nedelju

Vesna Knežević, „Tajanstveni servis za popravku zmajeva i dirižabla“, Kreativni centar, 2023.Jazavičar Foksi je avanturista i vragolan, čiji je svakodnevni svet sazdan od uzbudljivih događaja, komičnih izmotavanja, rizika preživljavanja i prolaznih opasnosti. Tvrdi da su ga donele rode, i spustile na treću banderu sa desne strane u Vinogradskoj ulici mestašceta po imenu Elizenhajm. Inače, „veštinu izbegavanja tuča s drugim psima razvio je do savršenstva“. Naučio je da čita zahvaljujući oglasima koji najavljuju takmičenje u spremanju paprikaša. Naslušao se tužnih priča o traumi napuštanja od nekadašnjih kućnih ljubimaca, koji su od voljenih kuca i maca sa sopstvenom prostirkom za spavanje postali odbačeni, olinjali mrgudi.

Uporedo dok teku Foksijeve zgode, Vesna Knežević objasniće nam, u svojstvu pedantnog naratora-vodiča kom pomažu ilustracije Dušana Pavlića, i šta je divlji crni slez ili ćureća trava, šta su paraglajder i Arhimedova spirala, kakva je knjiga „Zov divljine“ Džeka Londona a kakva „Mobi Dik“ („strašno je uzbudljivo kad dođe do konačnog obračuna“), koliko visok može biti dud, kako je bagrem u srodstvu sa graškom i šta su to kuvarice na zidu. Mačak koji je vlasnik Biblioteke za životinje skuplja knjige, čisti ih od blata i ušiva, tvrdeći da se sve razmota kao klupče vune kad pročitamo knjigu, a da se biblioteke ne prave, već „rastu kao vrt oko kuće“. On će čitaoce i junake naučiti da „istoriju ne čine samo bitke, nego i recepti za kolače“, a da „pletenje čarapa nije manje važno od zidanja kuće“.Mari-Luiz Gej i Dejvid Homel, „Putovanja po Kubi“, Arhipelag, 2023.Slika Kube koju vidi dečak tek pristigao iz Kanade primer je kako detinjstvo želi da predstavi nepoznatu zemlju koja obećava radost, dokolicu ali i zbunjujuće zagonetke koje se ipak mogu ugodno i bezopasno rešiti. Prizor Havane koji se ukaže pred Čarlijem nalikuje slikovnici: neki ljudi su „stajali na ivici zidića i pecali uz pomoć dugačkih i tankih bambusovih štapova, s gomilom riba kraj nogu“; vreme je bilo „kao stvoreno za puštanje zmajeva“, svirači su „drndali po gitari i duvali u trubu“; „muškarci su se kockali, a deca su puštala papirnate zmajeve“. Dečaka, koji ne poznaje siromaštvo ni strah, fascinira sledeće: „koga god sam sreo, izgledao je srećno“.

Čarli brzo shvata da na Kubi postoje dva odvojena sveta, jedan za domicilno stanovništvo a drugi za turiste. Hotel Nacional izgleda kao palata od belog kamena, okružena travnjakom, a odmah kraj nje je derutna stambena zgrada. Naravno, kubansko okruženje ni najmanje ne liči na ol-inkluziv hotele, iako će Čarliju u Havani poslužiti sok od manga ukrašen papirnim kišobrančićem, za razliku od rodnog Montreala, gde sa bratom deli običan sok iz tetrapaka.Čarli se u Kubu zaljubi i zbog Elvisa, ljubičastog psa bez dlake. Istorijski detalji kao oni o iskrcavanju u Zalivu svinja izranjaju u razgovoru dečaka i novog druga Lazara, no oni kao starmali mudraci konstatuju da su jedini osvajači Kube sada turisti. „Kuba je divno sunčano ostrvo što kao kakav krokodil pluta usred dubokog plavog mora“; Kuba je „mesto puno priča, tajni i propisa koji služe da ih ljudi krše“: Čarliju je ipak kristalno jasno da nema raja u kom je sve jednostavno.Bonus video: "Gospodar prstenova" najvoljenija knjiga 20. veka - Navršava se 50 godina od smrti Tolkina, oca epske fantastike