Na Paliću atmosfera nije toksična, ovde smo odmah hteli da dođemo, zbog fantastične atmosfere, utisci su sineasta koji su se na polovini 31. Festivala evropskog filma Palić predstavili na susretu s medijima na Velikoj terasi.
Ekipa filma „Kalmanov dan“, koji je u Glavnom takmičarskom programu festivala prikazan sinoć, priznala je da je stvaranje bio dugačak proces. Čaba Banto, direktor fotografije i Domokoš Sabo, glumac istakli su da su iz saradnje s rediteljem Sabučom Hajduom naučili mnogo:
– Od početka smo imali ideju da imamo duge kadrove, zbog dužine tekstova. Pokušali smo da prikažemo kako danas izgleda kad imate dete u porodici, njegovo odrastanje, probleme u bračnoj zajednici koje donosi dete. Pošto je ovo bila pozorišna predstava pre nego je snimljen film, imali smo dovoljno vremena da se bavimo tehničkom stranom. A sam film je, verovali ili ne, snimljen za samo 10 dana – priznali su, dokazavši da su čuda moguća.
Producentkinja filma „Kad svane dan“ Vanja Sremac, koji je večeras pred publikom u okviru Glavnog takmičarskog programa na Letnjoj pozornici, predstavila je islandsko-holandsko-hrvatsku koprodukciju premijerno prikazanu u Kanu, u programu Izvestan pogled pre dva meseca:
– Značilo je puno, jer otvoriti taj program u Kanu je ostvarenje svih snova. Kad smo dobili poziv naravno da smo rekli-da. Divno je da sedite tamo i da vam Pjer Fremo predstavlja film. Mogućnosti za film su narasle u Kanu, svi su pitali, odmah smo dobili agenta za prodaju. Ali, na Palić smo sami hteli da dođemo – iskrena je bila Vanja. Napomenula je da je „magičnom reditelju Runaru Runarsonu ideja bila da smesti film u jedan dan, od jednog zalaska sunca do drugog, zbog čega su snimali kad je najduži dan“.
– Priča filma uopšte nije vesela. Ali, to su Islanđani. Ti mladi ljudi u ranim dvadesetim se prvi put susreću s gubitkom i njih taj doživljaj menja, jer se ne znaju nositi s tim – ukazala je, dodavši da je Hrvatska učestvovala, pre svega, u postprodukciji i da je Runar prvi put radio s hrvatskim autorima, imao poverenja u njih, njihove predloge. Udeo hrvatske produkcije u ovom važnom evropskom projektu jeste pet odsto finansija – otkrila je producentkinja.
Reditelj Andraš Fešoš i glumac Laslo Kešeg pričali su o ostvarenju „Suočen s prošlošću“, koji je sinoć prikazan u programu Paralele i sudari, a naročito o kompleksnoj temi, kojom se bave:
– Ovo je tabu tema i u Evropi. Veliki je broj samoubistava i ne priča se o tome otvoreno, a trebalo bi. Svi ispaštamo zbog toga. Treba razumeti zašto je društvo takvo kakvo je, zašto s dešavaju takve tragedije, neophodno je razgovarati o onom što je iza, što je pozadina tog problema. Istraživanja su pokazala da su za vreme korone usamljenost, depresija doprineli porastu samoubistava i drugih problema.
Reditelj Pavo Marinković, autor filma „Bosanski lonac“, koji je u istoj selekciji, vratio se na Palić posle 2017. i ostvarenja „Ministarstvo ljubavi“ zbog čega je napomenuo da je ovde atmosfera antitoksična.
– Subotičani su pristojniji od Bečlija, grada u kom živim. Uživam ovde na festivalu i u Subotici – istakao je Marinković, dodavši da je njegov film o bosanskom književniku koji je pre početka rata puno obećavao ali je pobegao iz Bosne, izgubio talenat i počeo da piše o hrani.
– Umesto da piše roman, piše o jelu znanom kao bosanski lonac. Da bi napravili taj lonac najsiromašniji će doneti luk, a najbogatiji meso i to je priča o solidarnosti, o onom što nam danas nedostaje, što su na Zapadu, naročito u Austriji prepoznali. Nemamo saosećanja, solidarnosti i „Bosanski lonac“ je ispao kao metafora za sve to. Ovo je film o gubitništvu, moj četvrti i najličniji film – kazao je hrvatski scenarista i reditelj, a Mete Karla Albrehtsen, koja je potpisala dokumentarac „Mesto pod suncem“, iz selekcije Novi evropski dokumentarci snimila je ostvarenje o drugoj strani Kanarskih ostrva:
– Tokom ranih dvadesetih radila sam kao vodič na Kanarskim ostrvima i kad ostanete tamo i posle sezone onda vidite sve pukotine u tom raju. Zao sam htela da napravim film o ljudima koji tamo ostaju i kad nije sve lepo…
Mirona Radu govorila je o panelu „Njena priča, njena budućnost – Osnaživanje žena u filmskoj industriji“, koji je održan sinoć na Velikoj terasi, Dragan Krstić o knjizi „Film u svetlu estetike i metodike nastave filozofije“, a napomenimo na kraju da je juče otvorena izložba u Otvorenom univerzitetu Subotica posvećena Bati Živojinoviću – „Bata u 90 slika“.
Bonus video: Palić