0
Scene torture, eksplicitnog seksa, korišćenje figure Device Marije kao seksualnog pomagala i to između dve opatice bile su dovoljne da šokiraju publiku na 74. Kanskom filmskom festivalu. Neki su izašli pre kraja projekcije, drugi su kraj filma dočekali ili besni ili zaprepašćeni, a bilo je i onih koji su zadivljeni samo zanemeli.
Tako je bilo proteklog vikenda na Azurnoj obali gde je svetsku premijeru doživeo novi film holandskog reditelja Pola Verhovena „Bendetta“. I u odnosu na prethodni boravak u Kanu, 2016. godine kada je njegov film „Ona“ sa Izabel Iper dočekan uz hvalospeve, osvojivši potom i dva Zlatna globusa, novo ostvarenje skandalizovalo je kansku publiku.
Požuda, ali i brutalnost glavni su lajtmotivi filma „Benedetta“ smeštenog u srednjevekovni manastir u Toskani, prenela je agencija AP. Da je u pitanju ekstreman film, najblaži je mogući opis. Posle premijere neki kritičari su reditelja optužili za blasfemiju i mizoginiju, drugi su mu zamerili na „mračnjaštvu“, a ima i onih koji mu aplaudiraju na hrabrosti, poput kritičara „Veniti fera“ koji je Verhovena nazvao „ludačkim genijem“.
Reditelj je na pres konferenciji u Kanu nakon premijere odbacio sve optužbe, poručivši:
– Ne razumem šta je toliko blasfemično u istinitom događaju koji se desio pre skoro petsto godina. Ta stvar je urađena, ne možete promeniti istoriju. I upotrebljavati reč blasfemija u ovom slučaju potpuno je pogrešno.
I dok niko ne spori odluku selektora Tjerija Fremoa da ovaj film uvrsti u takmičarsku selekciju, jer Kanski festival ima tradiciju prikazivanja, u najmanju ruku, provokativnih filmova (poput „Antihrista“ Larsa fon Trira, „9 pesama“ Majkla Vinterbotoma, „Nepovratno“ Gaspara Noe) niti dovodi u pitanje rediteljevu viziju većina je zapanjena što jedna istorijska drama tako verno dočarava nasilje i seks.
„Videla sam Isusa, došao je k meni. Ja sam njegova izabranica“, ove reči izgovara opatica Benedeta Karlini. I dok tvrdi da ima „intimnu“ vizionarsku vezu sa Isusom Hristom, istovremeno održava i ovozemaljske intimne, telesne odnose sa drugom opaticom, Bartolomeom.
„Bog je ovu devojku izabrao ubacivši je u tvoj život“, čuje Bendeta i ohrabrena sa Bartolomeom uživa sva telesna i čulna zadovoljstva, počesto i vrlo gruba…
Verhoven, 82-godišnji reditelj, koji je u plodnoj karijeri potpisao blokbastere poput „Robokapa“ i „Totalnog opoziva“, ali i uzbudio duhove sa filmovima „Niske strasti“ i „Šou grls“ doživeo je ponovo prozivke zbog slobodnog prikazivanja seksa i golotinje na velikom ekranu. No, imao je spreman odgovor:
– Ljudi kada imaju seks, uglavnom skidaju svoju odeću. Zapanjen sam količinom puritanizma. To je potpuno pogrešno. Zar nismo još sedamdesetih godina imali seksualnu revoluciju kada su svi šetali plažama u toplesu – upitao je reditelj na konferenciji za medije.
I Viržini Efira, belgijska glumica koja tumači naslovnu ulogu Bendete, stala je iza reči reditelja, pojasnivši da danas nema mnogo sineasta koji znaju kako da snimaju scene seksa, dodavši:
– Ali, Pol je bio sjajan od početka. I sve je bilo samo radosno od trenutka kada smo skinuli odeću.
Do kontroverzne priče koju će snimiti Pol Verhoven došao je kada je na poklon dobio knjigu istoričarke Džudit Braun „Immodest Acts: The Life of a Lesbian Nun in Renaissance Italy“, koja beleži dokaze sa suđenja Bendeti i njenoj ljubavnici Bartolomei. Ove dve opatice Katolička crkva je optužila za nemoral, zbog čega su uhapšene i suđeno im je u Peši 1625. godine.
– Napravio sam film o stvarnim događajima. Same žene su na suđenju govorile šta su radile, čak i u seksualnom smislu. Nisam ih ja izmislio – kazao je Verhoven napomenuvši kako je današnjoj publici hteo da pokaže da se homoseksualnost nekada činila nezamislivom.
Istoričarka, po čijoj su knjizi Verhoven i Dejvid Birk napravili scenario, istakla je kako se ne sme zaboraviti nasilje koje su žene trpele kroz istoriju.
– Svedočenja Bendete Karlini kazuju da su je mladi, zgodni muškarci jurili sa čeličnim lancima i tukli je do iznemoglosti. Neophodno je znati te stvari i ne ponavljati takve greške – odsečna je bila, kako prenosi „Gardijan“, istoričarka i autorka u Kanu.
Glumica Viržini Efira naglasila je nakon premijere kako je film „Bendeta“ feminističko delo, dodavši:
– Sviđa mi se ideja da Bendeta ne laže. Nisam sigurna da su ljudi koji manipulišu drugima svesni da lažu – kazala je Efira, svojevremeno gošća Kustendorfa.
A njena partnerka u filmu, grčka glumica Dafne Patakia, koja tumači Bartolomeu, istakla je kako ju je scenariju privuklo to što nema „niti jedne normalne scene“.
– Ali, Verhoven mi je, kada smo prvi put razgovarali, jasno stavio do znanja kakav će biti sadržaj filma, do detalja mi objasnivši kako će scene seksa biti snimane – prisetila se Patakia.
Bendetina “leđa čuva“ sve vreme starija opatica koju igra legendarna britanska glumica Šarlota Rempling. I Remplingova, koja igra u još jednom filmu u takmičarskoj selekciji „Sve je bilo u redu“ Fransoe Ozona, ponovo je na udaru kritike i to u 75. godini. A negativan publicitet nikad joj nije bio stran. Ikona kontrakulturnog Londona iz šeste dekade 20. veka još je daleke 1974. na sebe navukla gnev zbog filma Lilijane Kavani „Noćni portir“, naročito scene seksa sa Dirkom Bogardom, svojim lekarom ali i tlačiteljem iz koncentracionog logora u nacističkoj odori.
„Nikada nisam imala problem da privlačim publicitet. Istine, laži, poluistine prate me ceo život, poput jeftinog parfema…“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
