0
Pre jednog veka u, nakon Prvog svetskog rata, razorenoj Evropi, u pariskim ateljeima Monparnasa rodio se umetnički pravac nadrealizam, ujedno i kulturni pokret koji je predvodio francuski pisac i pesnik Andre Breton.
U godinama koje slede nadrealizam će iznedriti umetnike međunarodnog ugleda, uključujući Maksa Ernsta, Žana Miroa, Rene Magrita, Iva Tangija i Salvadora Dalija.
Među čuvenim nadrealistima nalazile su se i žene, često odbačene muze i zapamćene samo po svojim romantičnim vezama sa slavnim muškarcima, Ali točak istorije slikarstva je pokazoa drugačije. Najpoznatije među njima su, svakako, Leonora Karington, Dorotea Taning, Meret Openhajm i Frida Kalo.
Danas, u senci novonastalih ratnih huškanja i sukoba na tlu Evrope, ovaj književni i umetnički pokret doživljava pravu renesansu kroz mnogobrojne međunarodne kulturne događaje i izložbe, uključujući i prvu ikada održanu aukciju posvećenu delima nadrealizma u gradu u kojem je nastao.
Glavna atrakcija aukcijske prodaje koju organizuje čuvena kuća Sotbi pod nazivom “Nadrealizam i njegovo nasleđe” biće do sada retko viđeno delo nadrealiste kubanskog porekla Frensisa Pikabije iz serije “Nu de dos” koja je sada prvi put ponuđena na aukciji i smatra se „Petparačkim pričama slikarstva“, kaže Sotbijev stručnjak Tomas Bompard. Vrednost ove slike je procenjena na osam miliona evra.
„Srećem sve više ljudi koji žele da nabavimo velika Pikabijeva dela, a oni koji pokazuju najveće interesovanje su poznati savremeni umetnici poput Džefa Kunsa i Džona Baldesarija, kojima je ovaj umetnik bio veliki uzor“, izjavio je Bompard.
„Nadrealizam je star skoro sto godina, ali meni nikada nije izgledao mlađe. Kreativnost, lepota, umetnost i umetnička tehnika… nadrealisti su tražili lepotu, poeziju, misteriju i zalazili se u
nepoznate vode”, dodao je Bompard.
Termin „nadrealizam“ je skovan oko 1919. godine, ali se zvaničnim početkom pokreta smatra Bretonov “Manifest nadrealizma”, objavljen 1924. godine. On nije bio samo stil slikanja, već stanje uma, tvrdili su njegovi sledbenici.Zbog svoje fleksibilnosti i otvorenosti, svaki nadrealistički umetnik moga je da bira je svoj oblik izražavanja, čineći umetnost previše raznolikom da bi bila striktno kategorisana.
U okviru ove prodajne manifestacije biće ponuđena i privatna kolekcija u vlasništvu Andrea Morga – partnera proslavljenog vlasnika avangardne pariske galerije i bivšeg baletana Aleksandra Jolasa – uključujući dela Ernsta, Kloda Lalana, Magrita, Pabla Pikasa i Dalija i vredna više od pet miliona evra.
Morg, koji sada ima 83 godine, proveo je 25 godina sa Jolasom i upoznao mnoge umetnike čije slike danas prodaje.
„Nadrealisti su bili divni ljudi, kultivisani, pristojni, nežni… Imao sam samo 25 godina i upravo sam završio sa služenjem vojnog roka kada sam upoznao Jolasa. Tada je počela prava zabava“, rekao je Morg za Gardijan.
„Ja sam sada starac bez dece koji okreće novu stranicu u svom životu i nada se da će ovi umetnički radovi sada doneti zadovoljstvo nekom drugom”, kaže Morg.
Nadrealizam trenutno ponovo hara umetničkim svetom: prošle nedelje je Magritovo delo “Carstvo svetla” prodato za 59,4 miliona funti, a ponude od kupaca su stigle iz čak 46 zemalja. Ovo delo pretenduje da postane najvrednije ikad prodato na evropskom kontinentu. Na nadrealističkom kalendaru za ovu godinu našle su se izložbe koje se dešavaju širom sveta, a najpoznatija među njima je “Nadrealizam izvan granica”, trenutno postavljena u galeriji Tejt modern u Londonu, nakon što je preneta iz Metropoliten muzeja u Njujorku.
„Nemoguće je ne uzeti u obzir teško vreme kroz koje Evropa prolazi. Nadrealizam je rođen iz pepela jednog uništenog sveta, nakon Prvog svetskog rata. Da nije bilo rata, ne bi bilo ni nadrealizma. Umetnici su shvatili da je svet kakav su znali nestao i imali su želju da stvore nešto radikalno drugačije. Kontekst nadrealizma je uvek bio veoma politički. Nadrealisti su
zaista verovali da umetnost može i treba da promeni život”, zaključio je Bompard.
Bonus video: Džoni Racković čita scenario za film