0
Možda je najlogičnije mesto za ovaj komad Jugoslovensko dramsko pozorište, ne samo što je ovde bila praizvedba, već i zbog toga što se problem emigracije omasovio raspadom bivše države, smatra Ivan Vanja Alač, student režije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, čija će diplomska predstava “Beogradska trilogija“ Biljane Srbljanović biti održana u ponedeljak 26. aprila u 19.30 na Sceni Studio JDP.
Tim povodom u Jugoslovenskom dramskom pozorištu održana je konferencija za medije na kojoj su osim reditelja i umetničkog direktora JDP Gorčina Stojanovića, govorili mladi glumci, akteri ovog komada.
– Niko od njih nije član JDP što ne znači da jednog dana neće biti. Povodom ovog događaja imam i jedno roditeljsko osećanje, i mislim da je neophodno igrati “Beogradsku trilogiju“ i danas u Srbiji. Bilo bi divno da je to egzotika koju moramo strašno da adaptiramo da bismo je razumeli, ali to nije tako – istakao je Stojanović.
U predstavi igraju studenti glume u klasi Nikite Milivojevića – Ognjen Nikola Radulović, Darko Radojević, Nikolina Vujević, Đorđe Mitrović i Miloš Macura, kao i Lenka Petrović, studentkinja FDU u klasi prof. Marije Milenković i stručne saradnice Marije Bergam.
Nikolina Vujević je istakla da je užasno velika odgovornost da nakon jedne male učionice u kojoj su učili, radili, rasli sazrevali, sada dobili priliku da prikažu šta znaju i zahvalila se JDP na podršci.
– Imali smo dug proces rada, naporan u dobrom smislu, jer do kvalitetnih stvari se dolazi kroz mukotrpan rad. Mnogo smo naučili sa željom, potrebom da zaista ispričamo našu priču, proisteklu iz naše energije. Tužno je što je ona i naša, i što će, po svemu sudeći, verovatno biti i priča naše dece – rekla je Vujević.
Lenka Petrović se pridružila mladoj ekipi glumaca tokom rada na ovom komadu.
– Nije bitno kada – naglasila je s osmehom i dodala:
– Proces rada je bio mukotrpan i dugotrajan ali i to nam je donelo nešto na kvalitetu jer smo u tim pauzama uspevali da dodatno promislimo, da razradimo neke nove ideje. I sada su mi značajni susreti sa različitim ljudima koji su gledali naše probe, važni su mi kao čoveku. Svi likovi u komadu su jaki, to mi je bitno kao nekom ko je na početku karijere, da me ohrabri. Sada jedva čekam susret sa publikom.
Mladi glumac Ognjen Nikola Radulović iskreno se obratio novinarima rekavši da je jedva pristao da igra u ovoj predstavi, iako je on jedan od zaslužnih što je Alač rešio da je režira.
– Jedne noći sam čitao ovaj tekst i prepoznao sam se u liku Miće. Emotivno sam reagovao, rasplakao sam se, i rekao sam da moram ovo da radim. I samo sam hteo da budem Mića. Odneli smo Alaču tekst i on mi je rekao da ću biti Kića. Odogovorio sam da hoću da budem Mića, nije vredelo, bio sam ljut na njega, i nerado sam pristao na kraju da učestvujem. Na kraju sam shvatio da je uradio dobru podelu. U predstavu su ušle i neke naše lične priče, postojao je jedna upitnik koji su popunjavali naši prijatelji koji su otišli u inostranstvo, a ima ih mnogo, sada se moja sestra sprema da ode.. Svi smo emotivno vezani za ovaj tekst i svi mogu da se prepoznaju jer svako ima nekog u Berlinu, Beču, Parizu, Londonu… Kada se kaže ime nekog grada u svetu, to je za nas uvek neka osoba.
A ulogu Miće ( i Dušana) igra Darko Radojević koji je naglasio koliko je prilika da igraju u JDP izuzetno bitna za mlade glumce.
– To je za nas nastavak školovanja, posebno zbog pauze koju smo imali tokom pandemije. I sada smo prošli kroz više žanrova koje smo radili kroz ove scene. To je ta naša obuka, i to nam pruža mogućnost da što bolje dođemo do svoje energije i da iskristališemo svoju priču koju nosimo kao društvo svih ovih godina unazad.
Miloš Macura je istakao da je u ovom procesu bilo najizazovnije iznenaditi poznatim.
– Ta predstava je bila kultna i vreme za nas koji treba da se pokažemo i dokažemo, dolazimo sveži s Akademije i mislim da smo uspeli da doskočimo tome, ali vi ćete prosuditi – u dahu je ispričao Macura.
Đorđe Mitrović se zahvalio što su naleteli na jedno veliko uvo koje hoće da čuje njihov veliki problem koji su hteli da prikažu ovom predstavom.
– A to je da nikada nije prestao taj proces da mladi ljudi odlaze iz naše zemlje. I da nije baš onako kao što se misli: „E, on je u Njujorku i strava mu je”. U upitniku koji smo slali prijateljima koji su otišli, pokazalo se da im nije strava i da im mnogo toga nedostaje. Mislim da bi to moglo da pomogne i nadamo se da može da se promeni i zato radimo ovu predstavu. I hvala JDP što je imalo uvo da istaknemo taj naš problem.
Pored režije, Ivan Vanja Alač potpisuje i scenografiju. Kostimografi su Srđan Perić i Aleksandra Stošić Krstović a za scenski govor bila je zadužena Ljiljana Mrkić Popović.
Komad “Beogradska trilogija“ je diplomski rad Biljane Srbljanović, nagrađen 1996. tada ustanovljenom nagradom “Slobodan Selenić“. Već naredne godine prvi put je izveden, na sceni Teatra “Bojan Stupica“ u režiji Gorana Markovića. Scenograf je bio Dušan Otašević, kostimografkinja Jelisaveta Tatić, kompozitor Zoran Simjanović a u premijernoj podeli su igrali Dragan Jovanović, Nikola Đuričko, Radmila Radovanović, Tamara Vučković, Bogdan Diklić, Katarina Gojković, Goran Šušljik, Nebojša Milovanović, Bojan Dimitrijević, Mara Radulović i Ksenija Zelenović.
Prema rečima Biljane Srbljanović, “Beogradska trilogija“ je “autobiografski tekst čitavog grada“. U tri tragikomične priče, iz Praga, Sidneja i Los Anđelesa, prikazani su emigrantski – apatridski životi nekadašnjih Beograđana. Povezala ih je novogodišnja noć i jedna devojka koja je ostala u srpskoj prestonici.
Pored nemačkog, prevedena je na engleski, francuski, arapski, italijanski, rumunski, danski…Igrana je širom sveta u oko 30 različitih postavki (Nemačka, Austrija, Švajcarska, Belgija, Amerika, skandinavske zemlje…). U Beogradu je poslednji put izvedena na sceni Teatra “Bojan Stupica” 2004. godine.