1
Prostor moje umetničke slobode i kreativnosti se proširio, i to je očigledno donelo određeni rezultat koji je prepoznat i nagrađen. I to ne samo meni, već čitavom teatru, kaže za Nova.rs Vanja Ejdus, koja je drugi put zaredom osvojila nagradu za glumačko ostvarenje na Sterijinom pozorju.
Sada je ovu Sterijinu nagradu dobila za ulogu Elizabete Medaković u predstavi “Očevi i oci” po romanu Slobodana Selenića, u režiji Veljka Mićunovića, u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu.
Ovaj dramski komad je na ovom uglednom festivalu osvojio čak devet priznanja. Osim što je proglašen za najbolju predstavu, stručni žiri je Sterijine nagrade dodelio Veljku Mićunoviću za režiju, Kati Đarmati za dramatizaciju, Neveni Glušici za originalnu scensku muziku, Ljiljani Mrkić Popović za scenski govor, kao i Aleksandru Vučkoviću i Vanji Ejdus za glumačko ostvarenje. I to nije sve. I publika je “Očeve i oce” proglasila za najbolji komad.
Ovo je druga godina zaredom da je predstava Narodnog pozorišta u Beogradu proglašena najboljom na Sterijinom pozorju. Prošle godine je to bio komad “Uspavanka za Aleksiju Rajčić” i to je bilo prvi put u dugoj istoriji nacionalnog teatra da je osvojio ovo prestižno priznanje. Naslovnu ulogu je igrala Vanja Ejdus, koja je i tada kao i sada, proglašena najboljom glumicom. Za ulogu Elizabete Medaković u “Očevima i ocima” sada je dobila i Nagradu za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ Zaječar i Sterijinog pozorja.
– Imala sam sreće da se nađem u projektima koji me zanimaju i da radim sa izuzetnim rediteljima. Omogućeno mi je da se bavim pozorištem na način koji mene zanima i koji mi je blizak. Samim tim, prostor moje umetničke slobode i kreativnosti se proširio, i to je očigledno donelo određeni rezultat koji je prepoznat i nagrađen. I to ne samo meni, već čitavom pozorištu koje je proizvelo dve pobedničke predstave na Sterijinom pozorju u poslednje dve godine – priča nam Vanja Ejdus.
Ulogu Ellzabete Medaković, kako kaže, nije mogla da odbije iako je tada bila pretrpana poslovima.
– Takve uloge se ne odbijaju. Jedini problem je bio što sam u istom momentu snimala jednu vrlo zahtevnu seriju, i bila sam u panici kako ću se izboriti sa terminima, čak mi se učinilo da neću uspeti sve da uskladim i da ću morati da vratim ulogu zbog obaveza. Onda sam rekla sebi – Uspećeš, makar ne spavala. Preznojavala sam se noćima da li ću uspeti sve da iskoordinišem. Zapisivala sebi da ja to mogu i da će sve biti dobro. I, na kraju, namestilo se sve kako treba, tako da sam sve uspela.
Vanji je ovo treća Sterijina nagrada. Prvu je kao mlada glumica osvojila za naslovnu ulogu u komadu “Hasanaginica” u režiji Jagoša Markovića.
– Ulogu Hasanaginice sam dobila sa 22, 23 godine, imala sam slabo pozorišnog iskustva, nisam uopšte bila svesna šta mi se dešava. Sterijinu nagradu sam primila i nastavila život neopterećena budućnošću. Za Aleksiju sam isto priznanje dobila posle dvadeset i nešto godina, svesna života, prolaznosti, opterećena i prošlošću i budućnošću. Mnogo sam više cenila tu nagradu, jer sam je doživela kao pohvalu za dvadesetogodišnji trud, strpljenje, posvećenost, i sva iskušenja koja sam prošla. Mnogo sam joj se više i obradovala. Znala sam koliko je teško opstati u poslu, koliko je bolna ta borba sa samim sobom. Sterijinu nagradu za Elizabetu sam primila mirno, spokojno i staloženo.
Ime Vanje Ejdus, prvakinje Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, već sada je ispisano zlatnim slovima u istoriji ovog teatra jer upravo je ona bila glavna protagonistkinja u obe predstave koje su proglašene za najbolje na Sterijinom pozorju.
– Osećam ogromnu odgovornost, kako prema sebi tako i prema pozorištu. Svakako ne bih volela da me nagrade u bilo kom smislu opterećuju, niti da se osvrćem na njih, jer pod bilo kakvim pritiskom teško može da se radi. Uvek ću ispočetka biti nesigurna, sumnjati u sebe i u sve što radim, preispitivaću se maksimalno, jer sam takva oduvek bila, strepeću i misliti da ne valja ništa što uradim. To je nekako u prirodi glumca, da sumnja, da traga, da ne veruje sebi ali u isto vreme i da veruje da može, da ume, i da će se izboriti sa novim preprekama i zadacima. Skromnost kao vrlina. Cenim skromnost i ne podnosim bahatost. Cenim posvećenost, rad, trud i dobrotu. Ne uznositi se u uspesima, i setiti se da je to sve samo jedan tren na tvom putu. Nastaviti tamo gde si stao, istim koracima, polako i strpljivo. Spremna za nove poraze ali i podvige.
Ona podseća da je Narodno pozorište počelo značajno da se pomera u estetskom i umetničkom smislu poslednjih godina.
– Skoro svake godine se desi po neka vrlo značajna predstava. Na moju veliku radost pomera se ka savremenijem senzibilitetu, daje šanse mladim rediteljima, piscima, primljeno je mnogo darovitih glumaca i otvorio se novi prostor za stvaranje. Nadam se da nastavljamo istim putem, i još bolje. I da se nikada više ne vratimo unazad. Među nama nema najboljih, ima dobrih i manje dobrih, a nagrade su sklop okolnosti određenog trenutka – objašnjava ta naš portal jedinstvena Vanja Ejdus.
Bonus video: Veliki trijumf predstave „Očevi i oci“ na Sterijinom pozorju u Novom Sadu – devet nagrada
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
