0
Baš danas se navršava 168 godina od Teslinog rođenja a najstarija hirocentrala u Evropi, rađena po njegovim principima, u Užicu i dalje je nedovoljno dostupna posetiocima.
Pre desetak godina nekoliko Užičana pokrenulo je Udruženje „Tesla na Đetinji“ s težnjom da se posetiocima omogući ulaz u hidrocentralu, prvu u Evropi a drugu u svetu, koja je nastala po Teslinim principima i koja je zasigurno najznačajnije kulturno-istorijsko nasleđe Užica.
Međutim, najveći problem jeste što je ona u vlasništvu EPS-a, do čega je došlo usled niza pogrešnih odluka donetih još posle Drugog svetskog rata.
Ono što su uspeli da postignu jeste da se hidrocentrala može posetiti ukoliko se nekoliko dana ranije najavite Narodnom muzeju Užice. Tako je ovaj kulturno-istorijski biser dostupan uglavnom turističkim grupama dok je za Užičane i one koji samostalno posete grad na Đetinji to neizvodljivo.
Imajući u vidu da je procedura ulaska u hidrocentralu ranije bila znatno komplikovana i zahtevala niz procedura, Dragan Filipović ispred Udruženja „Tesla na Đetinji“ kaže da su u velikoj meri uspeli da to relaksiraju ali da to i dalje nije zadovoljavajući nivo.
– Uspeli smo da bar u danima oko Teslinog rođendana učinimo hidrocentralu dostupnom svim građanima a u neka bolja vremena puštana je i u pogon. Ona je ispravna, ali zbog niza drugih okolnosti i pravnih procedura, to sada nije moguće. Sve to, ipak, nije dovoljno jer industrijska kultura u svetu ulazi na velika vrata, čuvaju se stare fabrike i mašine, a mi ovde imamo biser nad biserima – ističe za Nova.rs Filipović.
Hidrocentrala na Đetinji puštena je u rad 2. avgusta 1900. godine i posle one na Nijagari, bila je druga u svetu koja je radila po Teslinom principu neizmenične struje. Zašto baš Užice i kakvu je Tesla imao vezu sa ovim gradom, objašnjavaju istorijski podaci o sprskim velikanima koji su tome doprineli tome.
– Profesor Đorđe Stanojević je inicijator dolaska Tesle u Beograd i bio je zagovornik Teslinog principa neizmenične struje. On ga je spojio sa kraljem Aleksandrom Prvim Obrenovićem. Malo se zna da su Obrenovići, Aleksandar i Milan bili 17 godina u zavadi sa Užicem. Nisu hteli da dođu jer su naši prvaci zastupali interese bosanskih Srba i Bosne, shvatili su da će Obrenovići da puste aneksiju Austrougarske. Kada je jednom prilikom naš kraljevski dvojac stigao do Požege, naišli su na transparent prote Milana Đurića na kome je pisalo „Kralju, ovuda je put za Bosnu“. Tada su se okrenuli i vratili u Beograd, to je osnova svega. Posle razgovora sa teslom kralj Aleksandar je promenio svoje stavove i u značajnoj meri pomogao izgradnju centrale – priča Filipović.
Profesor, naučnik, fizičar, astronom Đorđe Stanojević, zajedno sa znamenitim Užičanima, kao što je bio i Mališa Atanacković, je intenzivno lobirao za užičku hidrocentralu.
– Na izložbi, koju smo priredili povodom dana Teslinog rođenja, nalazi se jedan dokument Miladina Radovića, samoukog pisca rukopisa, iz koga se crpi najveći deo onoga što se u tom periodu dešavalo u Užicu. On tu opisuje prepisku sa prvim užičkim inženjerom Čađevićem, u kome njih dvojica, pre svih ovih događaja, prvi put formiraju priču o električnoj centrali. Ipak, najvažnije je da je postajala spremnost tadašnje države i kralja, da se napravi tkačka radionica i da se krene u realizaciju. Na izložbi je još nekoliko Užičana, koji su naši zaboravljeni divovi, kao što su Mališa Atanacković i naš čuveni ekolog Rista Tešić. Mališa Atanacković, kada je sagledao moć struje, napravio je skicu i predlog da se napravi žičara od Užica do Zlatibora ali nije bio finansijski podržan. Plan mu je bio da se prevoze debla drveta i putnici. Posle 120 godina imamo navodno najdužu žičaru na svetu, zlatiborsku dugu devet kilometara a on bi tada napravio 3-4 puta dužu, da je postojala zainteresovanost akcionara – podseća Filipović.
Zahvaljujući Udruženju „Tesla na Đetinji“ Užičani su u prilici da tri dana uživaju u svemu što je iza Tesle ostalo u njihovom gradu. Ranije su turbine puštane u rad što je bio svojevrstan doživlaj za posetioce. Tesline dane u Užicu prate i drugi sadržaju kao što su edukativna predavanja, radionice, panel diskusije, koncerti, izložbe o znamenitim Užičanima. Manifestaciju prati i tematska likovna kolonija na kojoj svake godine učestvuje nekoliko slikara koji pokraj centrale stvaraju ili završavaju već započete slike, koje daruju udruženju a koje krase prostor ispred centrale.
Svim posetiocima na raspolaganju je i viši kustos Narodnog muzeja Užice Zagorka Nikitović. Za naš portal govori o najvažnijim podacima vezanim za centralu „Pod gradom“, o onom što je neizostavno i sa čime sve posetioci treba da se upoznaju…
– Nosi ime “Pod Gradom“ jer se nalazi pod ostacima Užičkog grada. Akcionari Tkačke radionice zaslužni su za modernizaciju užicke varoši i izgradnju hidroelektrane. Ideju da se izgradi hidroelektrana dao je profesor Đorđe Stanojević, a kralj Aleksandar Obrenovic je 3. maja 1899. godine, mesinganim čekićem napravljenim specijalno za tu priliku, postavio kamen temeljac. Napravljena je za potrebe Tkačke radionice i osvetljenje gradskih ulica. Puštanjem u rad hidroelektrane Užice je postalo treći elektrifikacioni grad u Srbiji, a među prvima u svetu koji je koristio Teslin princip proizvodnje naizmenične struje i njenog prenosa na velike daljine. Ova hidroelektrana ima najveći značaj u oblasti tehničke kulture, pa je 1977. godine proglašena za Kulturno dobro od velikog značaja. Godinama unazad poseti je nekoliko hiljada turista iz zemlje i sveta, a mozemo se pohvaliti da su je posetile i mnoge strane delegacije kao i ambasadori raznih zemalja – kaže za Nova.rs Nikitović i dodaje da je interesovanje za posetu hidrocentrali svake godine sve veća, a zainteresovani se mogu najaviti Narodnom muzeju Užice nekoliko dana pre planirane posete.
Naučnik i pronalazač svetske slave Nikola Tesla je rođen u Smiljanu u Hrvatskoj 10. jula 1856, a umro u Njujorku 7. januara 1943. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetno polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.
Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.
U nekoliko je navrata nominovan je za Nobelovu nagradu za fiziku, ali je nikada nije dobio. Jedan od razloga jeste što nije hteo da je deli s Edisonom, a Švedska akademija je iamla princip da ne deli nagrade svakom od njih pojedinačno.
Umro je u 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja, tesla. Autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.
Bonus video: Tesla
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare