0
Vukova nagrada, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije za izuzetan doprinos u širenju kulture, obrazovanja i nauke u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru, uručena je danas dobitnicima na svečanosti u Predsedništvu Srbije.
Dobitnici 57. Vukove nagrade su akademski slikar Miladin Mikan Aničić, istoričarka književnosti Zlata Bojović, akademska slikarka Ljiljana Bursać, teatrolog i filmolog Zoran Ðerić, muzikolog i muzički kritičar Gordana Krajačić. Među laureatima za 2020. godinu su i istoričar književnosti Nebojša Kuzmanović, glumica Vjera Mujović, kompozitor i muzički pedagog Nemanja Savić, naučni radnik Svetomir Stamenković i književnik Slobodan Stanišić. Dobitnici Izuzetne Vukove nagrade su Gradska biblioteka Novi Sad, Karić fondacija i Međuopštinski istorijski arhiv Čačak. Povelju su dobili i urednica u RTS-u Jasmina Nikitović Stojčić i publicista Milijan Stojanić.
Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković čestitala je dobitnicima i poručila im da nisu samo nosioci vrednih priznanja, već i nastavljači Vukovog dela, „neimari naše kulture“ i čuvari naše kulturne baštine za buduće generacije.
Gojković je ukazala da nema mnogo nagrada koja imaju tako dugu tradiciju i čiji su nosioci najznačajnije ličnosti našeg kulturnog života kao što su Ivo Andrić, Desanka Maksimović, Vasko Popa, Dobrica Ćosić…
„Ta činjenica predstavlja veliku čast za prethodne, ali i za ovogodišnje dobitnike i ujedno daje podstrek za budući rad, ali nosi i nemalu dozu odgovornosti u daljem stvaranju“, rekla je ministarka.
Istakla je da nagrada koja nosi ime velikog Vuka ima poseban značaj i ugled ističući da je reformator srpskog jezika bio renesansna ličnost, čovek iz naroda koji je svojim mnogostranim darom uspeo da stane uz rame najvećim ličnostima svoga doba, a da u srpskoj kulturi zauzme počasno mesto.
„Stoga i dobitnici Vukove nagrade moraju biti istovremeno i ponosni i svesni ‘vetra u leđa’ i podsticaja koje donosi ovo vredno priznanje“, rekla je Gojković.
Naglasila je da Ministarstvo kulture i informisanja prepoznaje značaj Vukove nagrade i njenog doprinosa vrednovanju dostignuća iz našeg stvaralaštva, negovanja tradicije i predstavljanja srpske kulture u svetu.
„Ministarstvo je čvrsto opredeljeno ka osnaživanju oblasti kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, kao dve žile kucavice svake kulture“, kazala je Gojković.
Čestitajući laureatima, generalni sekretar Književno-prosvetne zajednice Srbije Živorad Ajdačić rekao je da dodeljivanje Vukove nagrade nije prekinuto ni u vreme velikih inflacija koje su pogađale Srbiju, ni u ratnim sukobima, ni u promenama vlasti, ali ni u pokušajima da se ukine KPZ Srbije.
„I danas, iako smo usred svetske pandemije još nedovoljno poznate bolesti, kada živimo u pomalo izmenjenim uslovima, Vukova nagrada kao svetionik vodi i okuplja sve one koji su svojim pregalaštvim, svojom umetnošći, naučnim i prosvetnim radom doprineli Srbiji“, rekao je Ajdačić.
Istakao je da nema mnogo nagrada čiji su laureati najznačajnije ličnosti iz svih oblasti kulture i umetnosti, kulturni stvaraoci i pregaoci koji su, kako kaže, podržavali i pomagali kulturu.
„Među dobitnicima Izuzetne Vukove nagrade su tri nobelovca što je verovatno redak, ako ne i jedini slučaj na našim prostorima. A to su naš Ivo Andrić, Harold Pinter i Peter Handke“, rekao je Ajdačić.
Vukova nagrada uručuje se u februaru jer je Vuk Karadžić preminuo 7. februara 1864. godine, a nagrada u njegovu čast ustanovljena je 1964. godine.
U ime ovogodišnjih laureta obratila se akademik Zlata Bojović, koja je zahvalila na priznanju koje, kako je rekla, za svakog dobitnika predstavlja važan događaj u ličnoj stvaralačkoj biografiji i u istoriji institucije koja ju je dobila.
„Svakoga od nas, i svakoga pre nas, činilo je ponosnim da stojimo u redu, iako ne uvek dostojni velikana srpske književnosti, slikarstva, muzike, prosvete, muzeja, i da smo sa njima upisani u veliku povelju Kulturno-prosvetne zajednice Srbije“, kazala je Bojović.
Ona je dodala da je više puta prisustvovala svečanosti povodom uručenja Vukove nagrade naglasivši da je to uvek bio praznik.
„Stojeći sada sa druge strane, ne mislimo da smo na višoj stepenici, jer niko od nas nije stvarao da bi dobio nagradu, stvarali smo i radili onako kako najbolje umemo. Radost je što je to u neponovljivom vukovskom duhu, a to je za dibitnike najveće priznanje“, rekla je Bojović.
Među nagrađenima je i akademski slikar Miladin Mikan Aničić, koji kaže da su velike nacionalne nagrade ne samo podsticaj za svakog umetnika, već i inicijalni okidač koji ih obavezuje da još više rade, stvaraju još veća dela i ostavljaju ih u nasleđe svom narodu i svojoj kulturi.
Aničić je za Tanjug rekao da je izuzetna čast biti u društvu velikih umova našeg naroda koji su dobitnici Vukove nagrade i da to ima duboko značenje, ali i da obavezuje.
„Pojedinim dobitnicima ne možemo ni da se približimo ili da budemo istovetni sa njima, ali možemo da se trudimo da sledimo njihov put i put Vuka Karadžića, da sve što je plemenito i vredno u našoj kulturi sačuvamo, dogradimo i izgradimo“, rekao je slikar koji, kako se navodi u obrazloženju žirija, već pola veka na najbolji način predstavlja srpsko savremeno slikarstvo, ali i umetničku dušu Srbije širom sveta.
Glumica Vjera Mujović veruje da je nagrađena za sinergiju umetničkog rada koji traje tri decenije i naučnog rada kojem je posvećena poslednjih 10 godina.
„Vukova nagrada predstavlja veliku čast i neizmernu radost. Ponosna sam, a, s druge strane, ovo je povod i za novo preispitivanje“, rekla je za Tanjug autorka knjige „Kulturna diplomatija u službi Srbije“ i umetnica koja je učestvovala u projektima „Jasenovac, pravo na nezaborav“.
U žiruju za dodelu Vukove nagrade su predsednik žirija prof. dr Darko Tanasković, književnik Milovan Vitezović, izdavač Zoran Gutović, muzički umetnik Uroš Dojčinović, muzički umetnik Bora Dugić, književnik Selimir Radulović, profesor VMA Elizabeta Ristanović, slikar Radovan Trnavac Mića, slikar i vajar Miloš Šobajić.
