0
Haruki Murakami (74) je danas objavio svoj prvi roman posle šest godina - „Grad i njegovi nesigurni zidovi“, u izdanju “Šinčoša Publišing”. U pitanju je radikalno revidirana verzija novele koja je štampana u jednom časopisu 1980. godine, ali nikada ranije nije objavljena kao knjiga.
Haruki Murakami je napisao priču o gradu ograđenom zidinama kada je tek počeo da piše, kao debitant. Više od četiri decenije kasnije, kao iskusan i priznati romanopisac, dao mu je novi život u knjizi „Grad i njegovi nesigurni zidovi“ (The City and Its Uncertain Walls), piše agencija AP.
Bilo je to pre tri godine kada je osetio da je došlo vreme da ponovo pogleda priču za koju je mislio da je nesavršena, ali da ima važne elemente, kao što su zid i senka, i da ih ponovo reši na osnovu onoga što je osećao na svojoj koži.
„Zbog korona virusa jedva da sam izlazio i ostajao sam kod kuće većinu vremena, a imao sam tendenciju da budem zagledan u sebe. Onda sam pomislio, možda je vreme da napišem tu priču“, rekao je Murakami.
Počeo je da piše roman u januaru 2020. i završio u decembru 2022. godine, u godinama koje su se preklapale sa više katastrofalnih događaja. „Kada pišem roman, samo tako znam da je vreme“, rekao je.
“Bilo je i rata Rusije protiv Ukrajine, poljuljanog globalizma i Pandorine kutije društvenih medija”, primetio je Murakami.
„U periodu kada društvo prolazi kroz dramatične promene, pitanje da li ostati zatvoren unutar zidova ili otići na drugu stranu postao je veći izazov nego ikad“, rekao je Murakami u intervjuu uoči objavljivanja knjige.
„Grad i njegovi nesigurni zidovi“ je objavljen danas u štampanom i digitalnom formatu, s izdala ga je izdavačka kuća “Šinočoša Pablišing”. To je njegov prvi roman od bestselera iz 2017. „Ubistvo Komtura“.
Murakami nije bio u Japanu na dan izlaska knjige. Držao je seminare o ženskim protagonistima u svojim pričama na Velsli koledžu, ženskoj školi u Masačusetsu koju su nekada pohađale bivša predsednička kandidatkinja SAD Hilari Klinton i pokojna državna sekretarka Medlin Olbrajt.
U početku, Murakamijeva namera je bila da prepravi i poboljša priču iz 1980. „Grad i njegovi nesigurni zidovi“. Ali priča se tu nije završila i Murakami je nastavio da piše. Verzija objavljena u književnom časopisu „Bungakukai“ je prepisana, a zatim je postala prvo poglavlje onoga što se pretvorilo u roman od tri dela, od 672 stranice.
U drugom delu, protagonista dobija posao šefa biblioteke u malom gradu u Fukušimi, gde upoznaje svog misterioznog prethodnika i tinejdžera dok priča vodi do poslednjeg poglavlja.
Desetine fanova Murakamijevih romana proslavilo je izlazak njegove nove knjige ispred znamenite knjižare u centru Tokija pre ponoći, a mnogi koji nisu stigli pojavili su se na specijalnoj ranoj jutarnjoj rasprodaji jutros.
“Prelazak na drugu stranu zida zahteva odlučnost, veru i fizičku snagu”, kaže Murakami. „Moraš da isteraš svu svoju snagu ili ne možeš da odeš na drugi kraj sveta.”
Njegove priče „nipošto nisu pesimistične“, kaže on.
„Uprkos mnogim bizarnim stvarima i mračnoj strani, moje priče su u osnovi pozitivne“, rekao je. „Mislim da priče moraju biti pozitivne.“
U nekim od njegovih ranijih priča, protagonisti putuju između dva sveta, kroz zid, bunar ili pećinu.
„Mislim da je prolazak kroz zid, proces koji uključuje odlazak na drugu stranu sveta i povratak odatle, izuzetno važan korak“, rekao je Murakami.
“Postoji mnogo vrsta zidova – između svesnog i nesvesnog, stvarnog i nestvarnog, i fizičkih zidova koji razdvajaju društva, poput onoga što je nekada stajao u Berlinu i barijera između Izraela i palestinskih teritorija”, rekao je on.
Stalno je razmišljao o značenju zida u ovoj priči dok ju je pisao. “Zidovi mogu imati različita značenja i namenu, u zavisnosti od toga ko je iza”, rekao je on.
Jednako važna za Murakamija i njegove priče je senka. Kaže da je senka oblik njegove podsvesti, ili alter ega, koji podseća na njegovu negativnu stranu i pomaže mu da upozna sebe.
„Pisati roman, za mene, znači kopati do te dubine“, rekao je on. Razlika između glavnog tela i senke postaje nejasna u knjizi, što je proširilo njen obim priče. Rekao je da je to bio težak proces i da je morao mnogo puta da ispravlja.
„Sada sam u srednjim 70-im i ne znam koliko još romana mogu da napišem. Tako da sam snažno osećao da moram da napišem ovu priču sa ljubavlju i da potrošim dovoljno vremena za to“, rekao je on.
Murakami je rekao da je počeo da se oseća samouvereno u svoju sposobnost pripovedanja u sredini karijere, oko 2000. godine, neposredno pre nego što je napisao „Kafku na obali“, bestseler roman objavljen 2002. „Odatle sam stigao tako daleko, mislio sam da možda sada konačno mogu da završim nepotpuno delo „Grad i njegovi nesigurni zidovi.“
Sada, sa 74 godine, dvaput stariji, Murakami kaže da ga više intrigira spokoj kao u delu romana „Smak sveta“ iz 1985.
Rekao je da se nikad ne umori od balansiranja između pisanja romana, prevođenja svoje omiljene zapadne literature i poslednjih godina vođenja sopstvene radio emsije.
„Zaista uživam u pisanju, zabavno je pisati, a revidirati napisano je još zabavnije“, rekao je on.
Snagu za njegove razne poduhvate daje mu trčanje. To je njegova dnevna rutina i on je pretrčao 40 maratona.
„Prevođenje, trčanje i skupljanje starih ploča“, su kako je rekao, njegovi hobiji. „Nemam vremena za noćni život što je možda dobro“, zaključio je Murakami.
Bonus video: Intervju sa Džonatanom Frenzenom za Nova.rs
