0
Jedna od pionirki britanske baletske scene Beril Grej preminula je u 95. godini, preneli su ostrvski mediji.
Slavna balerina i koreografkinja umrla je juče, saopštio je britanski Kraljevski balet, nazvavši je ključnom figurom britanskog baleta. Engleski nacionalni balet oprostio se od Beril Grej navevši da će ostati upamćena po prekretničkom radu i neverovatnom doprinosu baletu u toj zemlji.
„Istinski vrhunska balerina koja će nedostajati svima“, još neke su od reakcija na Ostrvu nakon vesti o smrti Beril Grej u poznoj dobi.
Važila je za čudo od balerine koja je napustila posao iz snova, onaj u Kraljevskom baletu daleke 1957. godine kako bi započela svetsku karijeru kao slobodna umetnica. Beril Grej bila je prva britanska balerina koja je zaigrala na jednoj sceni u Rusiji, i to u Boljšoj teatru 1957. godine, usred Hladnog rata, ali i prva balerina sa Zapada koja je nastupila u Pekingu s tamošnjim Pekinškim baletom, podseća „Gardijan„.
Kada joj je bilo samo 14 godina pridružila se Baletu Sadler Vels, koji će kasnije biti preimenovan u Kraljevski balet. Svoj 15. rođendan proslavila je radno – igrajući u čuvenom baletu „Labudovo jezero“, a samo godinu dana kasnije odigraće na sceni naslovnu ulogu u „Žizeli“.
Bila je neobično visoka za jednu balerinu – 1.82 centimetra. Iako je odigrala mnoge role u domu Kraljevskog baleta u Koven gardenu, od Ofelije u „Hamletu“ do Aurore u „Uspavanoj lepotici“, ona u „Labudovom jezeru“ bila joj je do kraja najdraža.
„Imala je sve talente ovog sveta… Izvrsna linija, duge noge, veoma muzikalna i snažna kao vo“ – tim rečima opisivale su je kolege.
Beril Grej rođena je kao Beril Grum 11. juna 1927. godine u Londonu. Pohađala je balet u Šerborn školi, ali je zanimljivo svoj prvi „javni nastup“ imala kada su joj bile samo tri godine u lokalnom pabu tokom proslave novogodišnje večeri.
A profesionalni debi imala je 1941, da bi tokom Drugog svetskog rata, uprkos strahotama sukoba, išla s kompanijom na turneje po Velikoj Britaniji. Kada je okončan rat s Kraljevskim baletom krenula je na turneju po Americi, da bi potom postala slobodna umetnica. I u narednim godinama izvodila je komade po koreografijama Džona Kranka i Odri Devo, a igrala je i s različitim baletskim kompanijama, poput London festival baleta. Postavljala je i sama komade, od Švedske do Australije.
Jedan od vrhunaca karijere, dok je buktao Hladni rat, bilo je izvođenje „Labudovog jezera“ u Boljšoj teatru, koje je direktno prenošeno i na televiziji.
– To uzbuđenje izvođenja uz pratnju orkestra od 120 ljudi… Pa, poneli su me u svet magije. Kad god čujem tu muziku Čajkovskog, koja dušu para, odmah se u mislima vratim u Rusiju i neverovatne trenutke s tim vrhunskim umetnicima – zapisala je u memoarima.
Kada je postala umetnička direktorka London festival baleta pokušala je da uradi sve kako bi kompaniju spasla od sve većih dugova. I učinila je mnogo. Najpre je premestila sedište kompanije u Kensington a našli su i novi dom za predstave u londonskom Koliseumu. I to nije bilo sve, s obzirom da su za ovu kompaniju počele da nastupaju baletske zvezde kakve su Rudolf Nurejev, Leonid Masin i Eva Evdokimova. Jedan od najhvaljenijih komada kompanije bila je nova verzija „Romea i Julije“ 1977. godine koju je postavio Nurejev. I 1978, tokom turneje po SAD, Nurejev i Grejeva posetili su Belu kuću.
Još 1973. dobila je orden reda Britanskog kraljevstva, da bi 15 godina kasnije dobila i titulu dame. Za predsednicu Engleskog nacionalnog baleta izabrana je 2005, a 2017. godine saopštila je da boluje od raka debelog creva.
Govorila je u jednom intervjuu pre tri godine kako je u životu bila srećne ruke:
– Imala sam divan život. Balet mi je značio sve. I shvatala sam ga kao intimni izraz sreće.
Iza sebe je ostavila sina Ingvara.
Bonus video: Tatjana Tatić, balerina