1
Jedan od najpopularnijih kubanskih pevača i kantautora, koji je ovenčan s dva Latin Gremija i najvećim kubanskim i latinoameričkim priznanjima, Pablo Milanez, preminuo je jutros u Madridu gde je bio na lečenju od raka.
Milanez, koji je imao 79 godina, početkom meseca saopštio je da otkazuje koncerte, jer je „mora u bolnicu“.
Jedan od najpoznatijih kubanskih kantautora, ali i kulturni ambasador Kubanske revolucije i Fidela Kastra, snimio je tokom karijere, koja je trajala više od pet decenija, desetine albuma i hitova poput „Yolanda“, „Yo Me Quedo“ i „Amo Esta Isla“ .
„Kuba je u žalosti zbog smrti Pabla Milaneza“, napisao je tamošnji premijer Manuel Marero Kruz na Tviteru, koji je na čelo Vlade Kube došao posle ostavke Raula Kastra 2021.
Pablo Milanez je rođen 24. februara 1943. u Bajamu, kao najmlađi od petoro braće i sestara, u radničkoj porodici. Počeo je da peva još kao klinac, nastupajući na lokalnim muzičkim takmičenjima, na kojima je često i pobeđivao.
Kad se s porodicom preselio u Havanu, upisao se pedesetih na tamošnji Muzički konzervatorijum.
Svoju prvu pesmu „Tu Mi Desengano“ o izgubljenoj ljubavi komponovao je 1963. godine.
Jednu od, i danas, najvoljenijih kubanskih, ali i latinoameričkih pesama „Yolanda“ potpisao je 1970. Komentarišući jednom u razgovoru za španski dnevnik „El pais“ popularnost ove numere, od Havane do Meksika, priznao je kako su mu se mnogi poverili:
– Govorili su mi: „Moje dete je ’rezultat‘ te pesme…“
Kada je pedesetih Kubu zadesila revolucija, odnosno oružani sukob kojim je Fidel Kastro svrgnuo s vlasti Batistu, muzičar je bio na strani ustanika. Uprkos tome, bio je u početku „na meti“ Kastrove vlasti, s obzirom da je tada svaki vid „alternativnog“ izražavanja bio sumnjiv. Kod Milaneza je „greh“ bio taj što je nosio afro frizuru i slušao stranu, naročito američku muziku.
Iako je „popio“ društveno-koristan rad, revolucionarni žar i dalje je tinjao u Milanezu, što je počelo da se oseća i u muzici. Umesto isključivo ljubavnih pesama, u saradnji s Silviom Rodrigezom i Noelom Nikolom, politički stihovi su prevagnuli. I ovaj trio muzičara okarakterisani je kao osnivači novog muzičkog stila – „nueva trova“. To su balade koje pričaju o društvenim problemima, poput protestnih pesama rađenih u SAD tokom šezdesetih. Milanez je, s Rodrigezom, čak putovao po svetu i nastupao kao kulturni ambasador Kubanske revolucije.
Sprijateljio se pevač i kantautor i sa samim Fidelom. Oštro se suprotstavljajući spoljnoj politici SAD u jednom trenutku izabran je za poslanika u parlamentu. Uvek je isticao koliko je ponosan što služi Kubi:
– Kao i svaki drugi kubanski radnik, i ja sam radnik. Moj proizvod rada su moje pesme. Odan sam načinu na koji sam vaspitan i podizan, i veran sam Kubanskoj revoluciji.
Pablo Milanés 🫶🏿 pic.twitter.com/Wdrf1BRiTl
— Alex Quiñones .•. (@qmoncaleano) November 17, 2022
Stihove kubanskog književnika i revolucionara iz 19. veka Hozea Martija pretočio je u muziku, snimivši 1973. album „Versos Sencillos“.
U numeri „Song for Latin American Unity“ Kastra je hvalio kao istinskog naslednika Martija i venecuelanskog revolucionara i heroja oslobođenja Južne Amerike Simona Bolivara, a Kubansku revoluciju je „nametao“ kao model za druge nacije.
Kada je Fidel Kastro bio prinuđen da 2006. godine zbog bolesti istupi iz „fotelje“ Milanez je javno obećao kako će nastaviti da podržava Kubu i Kastra.
Međutim, samo četiri godine kasnije podržao je oslobađanje političkih zatvorenika, rekavši kako su „ostareli lideri Kube zaglavljeni u u vremenu“, i da su „zemlji potrebni novi ljudi“. Kada je Kuba, pod vođstvom Raula Kastra, počela malo da se otvara izjavio je za agenciju AP:
– Ove slobode došle su u malim dozama. Nadam se da će rasti. Ne slažem se s mnogim stvarima na Kubi, i svi to znaju.
Iako je još početkom osamdesetih u numeri „Amo Esta Isla“ pevao kako „nikada ne bi mogao da hoda po stranom tlu“ poslednjih godina vreme je, uglavnom, provodio na relaciji Meksiko – Španija, gde je i preminuo od raka krvi.
Bonus video: Glas, dirka, bas