0
Galerija Monolog u Cetinjskoj biće večeras centralno mesto okupljanja umetnika iz Evrope jer će se u 19 časova svečano otvoriti izložba "Balansiranje kroz prelamanje svetlosti. Betonske dubine" umetničkog kolektiva room69 iz Beča.
Inspirisani kultnim parkingom upravo na ovoj adresi gde se nalazi jedan od beogradskih centara noćnog života i urbane kulture, kolektiv je izgradio virtuelnu parking garažu kao centralno digitalno mesto svoje instalacije u realnom prostoru galerije Monolog. Na ovaj način je kroz njihovu intervenciju izložba postala večno otvorena klikom na Gugl mapu, gde će uvek biti dostupna posmatračima.
Zašto baš parking Cetinjske, kako je nastala ideja i sama postavka, imali smo prilike da pitamo umetnike Romana Fleischmanna i Džozefu Erdbauer. Uz njih, kolektiv room69 čine i Hannah Neckel, Maximilian Prag, Cristian Anutoiu, Lukas Dworschak i Brooklyn J. Pakathi.
– Ideja nam je bila da se kroz našu izložbu, različite instalacije i virtuelni i fizički prostor prelama svetlost i mrak, i svi prostori između. Posetilac se susreće sa skulpturama i instalacijama nastalih u virtuelnom prostoru, ali i prisustvom skulptura u fizičkom prostoru galerije koje su umetnici kreirali za potrebe izložbene instalacije – objašanjava Džozefa dodajući da će izložba biti interaktivna u fizičkom i digitalnom prostoru:
– Pored okruženja, skulptura i interaktivnosti, instalaciju će pratiti posebno kreirani višekanalni audio-rad koji doprinosi atmosferi i prati skulpture. Ova međumesta neizvesnosti utkana u novi dimenziju i pretvorena u praznu parking garažu, oslikavaju napuštanje noćnog kluba neposredno pre zore ili izgubljenost u nepoznatom urbanom okruženju. Bili smo zainteresovani za prelazak između dana i noći, trenutke u kojima noćni život dolazi u prvi plan.
Ističe da su bili inspirisani parkingom kao mestom između, prostorom koji „izaziva sigurnost i nesigurnost, sa kog se dolazi i odlazi“.
– Kada smo razgovarali sa kustosom i osnivačem galerije Denisom Leom Hegićem on je opisao prostor kao „60 kvadrata, iznad kafane, bez wc“, naravno šaljivo, ali ono što je nama bilo veoma interesantno je činjenica da zaista više nije važno koliki je prostor. Više ne postoji to ograničenje jer galerijski prostor postaje ulaz, vrata ili portal u ceo digitalni svet. Prostor je oduvek bio nešto ograničeno, a mi pokušavamo upravo da razbijemo sva ograničenja. Kada pinujete na gugl mapi, videćete da je izložba u Cetinjskoj u Beogradu, ali u stvari može biti bilo gde – objasnio je Fleischmann.
Roman živi u Beču, ali ima hrvatske korene, a studirao je neko vreme na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
– Kao umetnik, u Beogradu sam se osećao kao da dolazim do izvora, do jezgra umetnosti. Tako sam se osećao i kada sam došao u Beč. Cetinjska je srce urbanog života Beograda i kad god dođeš ovde, uvek se na kraju vratiš u neko mesto oko ovog parkinga. Zato nam je drago što smo mogli da ga uvrstimo u našu izložbu i što je izložba baš u galeriji Monolog – ističe mladi umetnik.
Izložba će biti otvorena do 15. januara u Galeriji Monolog koja je nastala u maju ove godine kao ideja kustosa Denisa Lea Hegića (osnivač Supermarket Laba i direktor MON Museum of Now Berlin) i Jana Gustava Fidlera i predstavlja kreativni kanal povezivanja umetnika između Beograda, Beča i Berlina.
– Pre nekoliko godina smo otvorili u Berlinu Museum of Now i prvi muzej za savremenu urbanu umetnost. Međutim, s obzirom da su mi koreni odavde, često sam se vraćao i odlazio, a otvaranjem ove galerije, shvatio sam da mi je Beograd zapravo polazna tačka – kaže Hegić.
Ističe da su odabrali kolektiv room69 jer je ideja kolektivnosti nešto što je od početka utkano u njihov rad.
– Kultura je uvek nešto kolektivno. Umetnost može i da ostane samo za vas, da je niko ne vidi, ali kultura ne postoji bez kolektivne svesti. Bilo mi je zanimljivo da posmatram proces transhumanizma u stvaranju ovih mladih ljudi, koji su svi u dvadesetim godinama. Oni su odrasli sa društvenim mrežama i internetom uopšte. Neki od njih mogu da prate svoje živote po metatagovima od rođenja. Samim tim se otvora nešto fantastično – to je digitalna arheologija. Za sto godina će neko moći da kaže da smo mi na ovaj dan razgovarali u Cetinjskoj 15. Zamislite šta bi bilo da to možemo za Mocarta ili bilo koju drugu ličnost iz istorije – objašnjava Hegić i dodaje:
– Ono su odrasli u drugačijem svetu koji je mnogo hibridniji, koji povezuje digitalnu realnost mnogo fluidnije sa našom fizičkom realnošću. Njihovi radovi prelaze iz jednog u drugi. Brišu se granice i mislim da je to čar ove izložbe.
Bonus video: Izložba Andreja Josifovskog Pijaniste